OBELEZAVANJE SVETSKOG DANA IGRE

Izuzetno ostvarenje Duske Sifnios i Mise Vukobratovica

Beogradska Televizija i urednik Snezana Nikolajevic su napravili sjajan potez kada su za obelezavanje Svetskog dana umetnicke igre pripremili specijalno "Umetnicko vece" posveceno ne samo prazniku svih sledbenika Terpsihore, vec i nasem baletskom velikanu, Dimitriju Parlicu. Najznacajniji deo ove televizijske veceri, u kojoj su ucestvovali Parlicevi interpretatori iznoseci secanja na saradnju sa njim, bio je rimejk "Cudesnog mandarina" Bele Bartoka, koji je za televiziju koreografisala, po Parlicu, primabalerina Duska Sifnios, a rezirao Misa Vukobratovic.

Sa ljubavlju, upornoscu i znanjem Duska Sifnios je gotovo do tancina prenela Parlicevu postavku "Cudesnog mandarina" koja je prvi put izvedena februara 1957. godine na beogradskoj baletskoj sceni, da bi iste godine, prilikom otvaranja Teatra nacija u Parizu, bila senzacija za tamosnju znalacku kritiku i izbirljivu publiku. Izvodjenje "Cudesnog mandarina" u Parlicevoj koreografiji oznacilo je pocetak njegovog medjunarodnog angazmana i "zlatnog doba" beogradskog Baleta.

U televizijskom rimejku "Mandarina" protagonisti su bili mladi igraci, cije vreme na sceni tek dolazi. Odabravsi za ulogu Devojke (koju je sa toliko uspeha sama tumacila i u beogradskom Baletu, i u trupi "Balet XX veka" Morisa Bezara) mladu Milenu Jaukovic (ona ove godine diplomira u Srednjoj baletskoj skoli "Lujo Davico" u Beogradu) Duska Sifnios je ucinila smeo, ali, pokazalo se, pravi potez. Jer, iako jos bez iskustva na baletskim "daskama sto zivot znace", Milena Jaukovic je izuzetno interpretirala ovaj lik, usvajajuci i razumom i intuicijom vrsne baletske igracice sve instrukcije Sifniosove. Porediti senzibilitet danasnjih dana sa onim od pre 40 godina nije uputno, no valja reci da je Jaukoviceva u svoju interpretaciju unela mnogo savremenog, istovremeno naivnog i zavodnickog. Pri tome je sa tehnicke strane njene interpretacije bila bez zamerki. Zbog svega toga ona, razume se, duguje zahvalnost Duski Sifnios na poverenju, ali ukazuje onima koji se bave buducnoscu naseg baleta da u njoj mogu naci veoma ozbiljnu, talentovanu i vrednu baletsku umetnicu.

Denis Kasatkin, vec zapazen igrac, potvrdio je svoju sigurnu igracku spremnost u ulozi Mandarina. Bio je vise nego pozrtvovan partner, u svim sekvencama je delovao ubedljivo, mada nije imao u izrazu onu demonsku tajnovitost koju su prethodni interpretatori ove uloge ispoljavali. Svetozar Avramovic je napravio veoma uspelu minijaturu kao Stari gospodin, a Dejan Pajovic, Bozin Pavlovski i Goran Stanic su cinili upecatljiv tim razbojnika, uz nesto slozeniju koreografsku postavku od prvobitne, Parliceve, jer su, ocigledno, bili spremni na slozenije igracke zadatke.

Ono sto je izuzetno dragoceno u ovom rimejku/"Cudesnog mandarina" je zaista nadahnuta televizijska rezija Mise Vukobratovica, koji je sa mnogo ukusa, znanja i ulazenja u sustinu Bartokovog i Parlicevog baletskog remek- dela, napravio televizijski balet, antologijske vrednosti, koji ce ostati putokaz svima onima koji ce se ubuduce baviti transponovanjem baletskih predstava u televizijski medij.

Naravno, treba ocekivati da ce ozbiljan i svake pohvale vredan napor Dusanke Sifnios i njenih izvodjaca sa telvizijskog ekrana otici na zivu, baletsku scenu, uz zelju da to bude samo pocetak rekonstrukcije i vracanje koreografskih ostvarenja Dimitrija Parlica na nasu pozornicu.

Milica Zajcev