KRIS KVELAMANS, DIREKTOR CENTRA "DE BALIE" I DRAGAN KLAIC, DIREKTOR HOLANDSKOG POZORISNOG INSTITUTA

Prepoznavanje sopstvenog u drugima

"Sliku Srbije su izmenili ljudi iz alternativnog Beograda - Beograda koji nije govorio ratnickom retorikom", kaze Kvelamans. "Kada sam otisao u Holandiju postavio sam sebi zadatak: da ostanem u kontaktu sa kolegama od Ljubljane do Skoplja", istice Klaic

Ivica Bizetic

Boravak dvojice uglednih gostiju iz Holandije - Krisa Kvelamansa, direktora amsterdamskog Centra za kulturu i politiku "De Balie", i jugoslovenskog teatrologa Dragana Klaica, koji poslednjih godina zivi i radi u Amsterdamu (direktor je Holandskog pozorisnog instituta), izazvao je veliko interesovanje u beogradskim kulturnim krugovima.

Sa jedne strane, Kvelamans je poznat nasim kulturnim radnicima - prvenstveno antiratno nastrojenim intelektualcima i umetnicima, odnosno novinarima iz nezavisnih medija, koji su zahvaljujuci ovom mladom i energicnom coveku tokom proteklih nekoliko godina imali prilike da cesto budu u Amsterdamu, i da tamo budu ucesnici okruglih stolova, tribina i javnih razgovora, na kojima su predstavljali onu "drugu Srbiju".

Drugi gost (ili je mozda ispravnije reci "gost") Dragan Klaic je dosao u Beograd posle petogodisnje pauze. Covek koji je u nasem gradu ostavio dubok trag - sudeci bar po srdacnosti kojom su ga docekali prijatelji, nekadasnji studenti i kolege iz pozorisnog sveta, on je istovremeno i osoba za koju Kvelamans kaze da je "izuzetno znacajna licnost u kulturnom zivotu Amsterdama". Sa takva dva gosta, nije iznenadjujuce sto je publika, koja je prisustvovala razgovoru (odrzan je u Paviljonu "Veljkovic", u sklopu serijala "Svlacenje slobode", koji organizuje Centar za kulturnu dekontaminaciju), bila upadljivo pazljiva i koncentrisana.

"Jedan zbrinjava izbeglice - drugi pravi karijeru u JUL"
"Posle moje posete Sarajevu - bilo je to 1994 - poceo sam polako da gubim nadu u Beograd. Onda je, rekao bih, stanje bilo najgore. Leta '95. su se dogodile dve znacajne stvari. Sa jedne strane, bombardovanja Sarajeva su pojacana, tako da se reditelj Haris Pasovic (u to vreme se nalazio u Londonu) nije mogao da vrati u svoj grad. U isto vreme, njegov je kolega reditelj Ljubisa Ristic preuzeo rukovodece mesto u JUL. Dok se Pasovic angazovao na zbrinjavanju dece-izbeglica, Ristic je pravio politicku karijeru i postavljao pozorisne komade", podsetio se Kvelamans.

"Beograd ipak nije definitivno los"

Gospodin Kvelamans je na pocetku razgovora izrazio zadovoljstvo sto mu se konacno ukazala prilika da dodje u Beograd, i nastavio: "Prvo bih zeleo da objasnim razliku izmedju Centra 'De Balie' i, recimo, Kulturnog centra Beograda. Kod nas je ucesce drzave samo delimicno i mi potpuno slobodno formiramo program. Tako mi se, kao direktoru, pruza prilika da organizujem cak i citave serije dogadjanja, vezanih za neku temu ili oblast o kojoj prakticno nista ne znam. To je bilo slucaj i sa serijalom priredbi o Beogradu, zapocetim pre pet godina."

Osvrnuvsi se na tu seriju priredbi, koja je bila neka vrsta holandskog "upoznavanja Beograda", Kvelamans je istakao: "Priredbe iz ovog serijala su u znatnoj meri doprinele da se promeni slika koja je na Zapadu postojala o vasem gradu. Naravno, tu su najvazniju ulogu odigrali ljudi koji su nam predstavljali neki drugi i drukciji, alternativni Beograd - Beograd koji nije govorio ratnickom retorikom, recnikom mrznje. Tome su verovatno najvise doprineli ucesnici tribina iz redova nezavisnih medija - novinari drukciji od onih iz Milosevicevih medija."

Zavrsavajuci svoju pricu o vidjenju jugoslovenskog glavnog grada iz perspektive, sticane u holandskoj prestonici, Kvelamans je podvukao: "Ljudi koji su dolazili u nas Centar su bili takvi da sam zakljucio kako Beograd ipak nije definitivno los. Zahvaljujuci njima, dosao sam do saznanja o jednom realnom gradu, gradu koji nije samo ruzna slika - tu i takvu ruznu sliku o Beogradu stvorili su neki drugi. Nasi gosti su bili kreativne i konstruktivne licnosti, i jedan vid te konstruktivne energije sam prepoznao tokom nedavnih demonstracija (prvenstveno studentskih) krajem prosle i pocetkom ove godine."

Buducnost kulture - u multikulturalnosti

Podsetivsi da, za razliku od Krisa Kvelamansa, nije imao problema sa poznavanjem Beograda, Dragan Klaic je posebno istakao svoj stav da je slika koju su u Amsterdamu imali o svemu sto se tokom prethodnih pet godina desavalo na ovim prostorima bila vrlo iznijansirana: "Uostalom, Beograd se ne moze svesti samo na jednu pricu; ovaj grad je kao iz Seherezadinih prica iz 1001. noci. Takodje, mnogo puta sam imao prilike da se uverim kako ne samo holandski intelektualci, kulturni radnici i institucije, vec i oni iz drugih evropskih zemalja, duboko i sa velikim razumevanjem saosecaju sa tragedijom ex-Jugoslavije", rekao je Klaic.

"Kada sam otisao u Amsterdam, postavio sam sebi zadatak: da ostanem u kontaktu sa kolegama - od Ljubljane do Skoplja. Ti kontakti su bili sporadicni, ali to je nekako funkcionisalo: preko pisama i faksova, kroz razgovore telefonom, zahvaljujuci posiljkama novih knjiga, uz pomoc Interneta... Ipak, kada smo se s vremena na vreme uspevali da sastanemo, zakljucio sam da smo se svi promenili; nasa su se iskustva - nekada upadljivo slicna, sada izmenila, i sada se tu pojavilo nekakvo odmeravanje i ispipavanje sagovornika", objasnjava Klaic

Govoreci o svom profesionalnom angazmanu u Holandiji, Klaic navodi: Tamo sam nastavio sve ono sto sam zapoceo i cime sam se bavio u Beogradu. Najvazniji od svih projekata koje zelim da realizujem je, istina, delimicno prekriven maglom i sadrzi mnostvo sumnji: rec je u pokusaju formulisanja uloge Evrope naseg doba, na cemu ja prvenstveno radim preko pozorista i kroz pozoriste. Takodje, u Evropi je sada neophodno redefinisati pojmove rada i slobodnog vremena, i to je jos jedan od segmenata projekta na kojem radim."

"Ukoliko se zadrzimo na problemu Evrope, upada u oci da je u mnogome rec o problemu granica, a zatim je tu i pitanje uniformnosti i razlicitosti. Jos jedan od problema je to sto mnogi (prvenstveno) u zemljama Istocne i (nesto manje) Centralne Evrope smatraju da ce tvrdim i tvrdokornim forsiranjem iskljucivo nacionalne kulture postaviti branu ispred multikulturalnosti. To je velika zabluda, a i greska je. Uostalom, ne mozete imati moderni zapadni liberalizam, bez uticaja zapadne kulture", ukazuje Klaic.

Na kraju, kao nekakav credo, Klaic ukazuje: "Ubedjen sam u nespornost teze po kojoj kultura ima buducnost u multikulturalnosti. Ipak, taj se posao zapocinje u sopstvenoj kuci. Treba nauciti da se prepozna sopstveno u drugima, a posebno u onima iz najblizeg okruzenja. Mi smo to u Jugoslaviji imali do 1991. Jos je dosta nas koji smo tu nekadasnju Jugoslaviju dozivljavali ne toliko kao drzavu, niti kao sistem, vec kao izuzetno bogato kulturno okruzenje. Ta iskustva - iskustva iz tog perioda, mnogo nam pomazu u shvatanju multikulturalnosti - ne u smislu globalne industrije kulture, nego konstruktivne multikulturalnosti."

"Kultura - utociste nacionalizma i utopija"
"Sa zaljenjem konstatujem da su od '68. ostali samo - "sezdesetosmasi"; one ogromne energije je nestalo. Drugo tuzno saznanje je da sto Evropa postaje vise internacionalno nastrojena i ustrojena, kultura ostaje - paradoksalno! - poslednje utociste nacionalizma. Toga nema ni u biznisu, ni u bankarstvu, ni u industriji, ni u ekonomiji... Ostaje samo kultura, preko koje neki pokusavaju da ostvare neke svoje utopije", primecuje Klaic.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /