Petak, 16. maj 1997. | |
KADROVSKE PROMENE U SPS VOJVODINE"Jogurtasi" dizu glavu
Vracanje na vojvodjansku scenu najglasnijih ucesnika tzv. antibirokratske revolucije pokazuje da nema mladjih kadrova koji bi ih zamenili i da Milosevic namerava da protiv rastuceg autonomastva ratuje na nacin isproban pre desetak godinaDa nije tuzno, bilo bi smesno. Ili obrnuto. "Organizaciono i kadrovsko jacanje" Pokrajinskog odbora SPS za Vojvodinu i njegovog Izvrsnog odbora vec po nacinu kako je izvedeno i obnarodovano, a jos vise po sastavu "snaga" od kojih se ocekuje jacanje socijalista u Vojvodini, dokaz je da vladajuca partija nema ne samo maste, vec ni nepotrosenih kadrova. Dosadasnji vodja vojvodjanskih socijalista Milutin Stojkovic morao je da naknadno otkrije zdravstvene razloge za svoju ostavku, sto ga nije primoralo na deakumulaciju i ostalih funkcija. S druge strane, preakumulacija nije bila razlog za dodatna zaduzenja koja su morali da preuzmu Nedeljko Sipovac, Mihalj Kertes, Radovan Pankov, Jugoslav Kostic, Jan Kisgeci, ali i davno zaboravljeni Gojko Ubiparip i Obrad Milosevic i skroz nevazni Marko Kekovic i Trivun Ivkovic. Pomenutim i ostalim novoustolicenim borcima za poslusnu Vojvodinu u jedinstvenoj Srbiji zajednicko je to sto su u politiku usli burne 1988. godine, kunuci na sav glas prethodnu vladajucu garnituru u Beogradu i Novom Sadu, te pljujuci iz sve snage Josipa Broza i ostale "vekovne neprijatelje srpskog naroda" i "razbijace Jugoslavije", kao i ucesce u razgradnji svih elemenata autonomije Vojvodine i, na ovaj ili onaj nacin, ratne zasluge iz 1991-92. godine. Zajednicka im je, izuzev Josipa Cikosa i Jana Kisgecija, i nacionalna pripadnost, sto znaci da medju manjinama ni danas nema poverljivih kadrova (Kertes do danas nije javno progovorio madjarski, pa o njegovoj nacionalnoj pripadnosti nije uputno raspravljati). Nedostaje jedino Radoman Bozovic i pokoji novinarski ratnohuskac iz bivse Televizije Novi Sad (danas: RTS, Studio NS) ili lista "Dnevnik".
Stari poslodavci"Jogurtasi" se, dakle, vracaju na mesto puca. Drugih i boljih njihov poslodavac nema, na svoju i njihovu zalost. Jer, vracanje na polaznu poziciju nije cast ni za one koji trenutno ostaju i na funkcijama saveznog ministra poljoprivrede ili direktora Savezne uprave carina. Posto su 1988/89. na juris zauzeli Pokrajinski komitet SKV, potom i Skupstinu Vojvodine, koju su po kratkom postupku razvlastili, zatim Socijalisticki savez, Subnor, Savez rezervnih vojnih staresina i ostale strukture sistema, a na kraju i jednu po jednu opstinu i javna glasila, oni su ucinili sve sto je bilo u njihovoj moci kako bi Vojvodjanima izbili iz glava svaku pomisao na autonomiju. Gotovo sa svih pozicija sklonili su ljude od ugleda i struke, dovodeci na njihova mesta one koji ce, bez obzira na skromne profesionalne i ljudske kvalitete, dosledno i bez razmisljanja sprovoditi sve sto ce im se naloziti. Nije im bilo lako. Kao prvo, niko od njih nije imao ozbiljnijeg iskustva u politici, ni ugleda u svojoj sredini. Kao drugo, imali su podrsku samo uskog sloja uspaljenih nacionalista. Kao trece, ljudi su se masovno smejali njihovim nespretnim izjavama i postupcima. Kao cetvrto, mahom su poticali iz malih sredina te nisu bili vicni zivotu u velikom gradu, a jos manje svakodnevnom slikanju za televiziju i govorenju za novine. A svi su tezili da sto pre dokazu (pravo) vernost Vodji i Narodu, i takodje, da sto pre odu sto dalje iz Vojvodine, jer se ovde znalo ko je bio kakav direktor ciglane (Sipovac), zem. zadruge (Kostic), socijalni radnik (Kertes) ili nastavnik matematike (Pankov).
Autonomasa, sve viseTokom proteklih desetak godina gotovo svi su "postali nesto" u Beogradu i bili pouzdani oslonci Miloseviceve politike, i u ratu i u miru. Ni u vreme osvajanja vlasti ni kasnije nisu previse robovali ustavnim ili zakonskim odredbama, jer im je receno da se sve moze postici i vaninstitucionalno, odnosno na ulici. Samo kratko vreme uoci i pocetkom rata cinilo se da politika koju su zagovarali ima podrsku veceg dela vecinskog naroda u Vojvodini. Potom su procenili da je bolje prepustiti je samozvanom vojvodi Seselju, koji je preuzeo na sebe iseljavanje ili zastrazivanje manjina. Ukinuvsi gotovo sve pokrajinske institucije, od Akademije nauka do Radio-televizije i prenevsi sve fondove u Beograd, slobodni jurisnici okrenuli su protiv sebe i one koji su ih u pocetku bespogovorno sledili, tako da se danas autonomaski pokret siri i ne samo medju starosedeocima, vec i medju onima koje je u Vojvodinu naselio Josip Broz Tito i njihovim potomcima.Pre desetak godina, ova garnitura je efikasno odradila posao, sklonivsi s polozaja (za samo nekoliko meseci) nekoliko hiljada ljudi. Nije joj bilo tesko naci zamenu za smenjene, posto je svuda bilo dovoljno zeljnih vlasti i onoga sto ide uz nju. Medjutim, vremena su se promenila. Prica o nacionalnim interesima vise ne pali, Ante Markovic, Vatikan i Kominterna su daleko, radni ljudi "Jugoalata" i "Novkabela" vise nisu tako nepokolebljivi i svesni da bi prosipali jogurt, jer ga njihova deca odavno nisu videla upravo zahvaljujuci onima koje su doveli na vlast. Pored svega navedenog, posao novo/starom pokrajinskom vrhu otezavace stare podele. Bliski saradnici Nedeljka Sipovca u ponedeljak su se hvatali za glavu kad su culi da njihov sef, koga smatraju umerenom licnoscu, opet mora da radi s Pankovom s kojim privatno - ne razgovara. Posmatraci upuceniji u zbivanja u zgradi "Komiteta" tvrde da novi predsednik PO SPS pripada "mekoj", za razliku od Kertes-Pankovljeve "tvrde" linije. I da je to tacno, ne treba ocekivati javne sporove. Jer, i jedni i drugi ce raditi samo ono sto Gazda naredi. Institucionalno ili vaninstitucionalno. Ali, i da imaju toliko elana kao sto su imali kad su krenuli ka svojim zvezdama, Vojvodjani (im) nisu zaboravili kako su ziveli pre desetak godina i kako zive danas.
Mihail Ramac
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |