NOVE RUPE U NEMACKOM DRZAVNOM BUDZETU

Prisustvo ministra finansija Vajgela na zasedanju Centralnog saveta Bundesbanke pothranile spekulacije o tome da ce Nemacka, po prvi put, posegnuti za ovakvom merom

Snezana Bogavac
dopisnik "Nase Borbe" iz Bona

U nemackoj drzavnoj kasi naci ce se, tokom ove godine, po svoj prilici 18 milijardi maraka manje nego sto se do sada racunala. Radna grupa za procenu poreza (telo koje cini dvadesetak najuglednijih finansijskih strucnjaka) izracunala je da ce u odnosu na procenu s kraja prosle godine federacija raspolagati sa devet milijardi manje, pokrajine sa oko sedam i komune sa 1,8 milijardi maraka manje.

Radna grupa za narednu godinu predvidja smanjenje poreskih ubiranja u iznosu od 31,6 milijardi, za 1999. godinu od 32 milijarde i za 2000. godinu smanjenje od 37 milijardi maraka. Iako ne postoji nikakav zakon koji to nalaze, podaci radne grupe za procenu poreza cine osnovu prema kojoj savezni i pokrajinski ministri finansija prave predloge budzeta.

Savezni ministar finansija Teo Vajgel tako se ponovo suocio sa pitanjem kako zatvoriti budzetske rupe. Do juce posle podne nepotvrdjene vesti da je Vajgel, lider bavarske Hriscansko-socijalne unije (CSU), boravio na redovnom zasedanju Centralnog saveta nemacke Savezne banke "pothranile" su vec prekjuce nastale spekulacije o tome da ce Nemacka, po prvi put, posegnuti za prodajom zlatnih rezervi da bi zakrpila budzetske rupe. Do sada se ovakvoj akciji protivio kako Vajgel, tako i predsednik Bundesbanke Hans Titmajer.

Pritisak da se sada odustane od principa dolazi uglavnom iz redova liberala koji u Bonu vladaju zajedno sa CDU i CSU. Liberalima predstoji partijski kongres, priblizava se otpocinjanje predizborne kampanje i oni zele da, po svaku cenu, izbegnu povecanje poreza u cilju pokrivanja budzetskog manjka. Prema pisanju privrednog dnevnika "Handelsblat", Bundesbanka raspolaze sa kolicinom od 95 miliona finih unci zlata.

Od novog zaduzenja drzave jos manje popularna mogucnost bila bi dalja stednja na socijalnim izdacima. Pojedini politicari liberala zahtevaju upravo ovakvu meru. Ali, savezni ministar zdravlja Hort Zehofer (CSU) juce se striktno izjasnio protiv daljeg smanjenja socijalne pomoci, pomoci za nezaposlene ili bolesnike kojima je potrebna kucna nega, naglasivsi da su svi ovi izdaci prethodnim smanjivanjima ionako dovedeni do (po gradjane) granice izdrzljivog.

Konzervativno-liberalnoj vladi na raspolaganju ne stoji jos mnogo mogucnosti za razresenje budzetskih problema, za koje ministar finansija smatra da su nastali zbog povecanja nezaposlenosti i nedovoljnog rasta konjunkture. Vajgel, navodno, zeli da problem resi uvodjenjem novih mera stednje i privatizacijom vlasnistva federacije. Novo drzavno zaduzenje dovelo bi, medjutim, izmenu nemackog statusa kada je rec o mogucnosti ispunjavanja kriterijuma utvrdjenih ugovorom iz Mastrihta, a koje valja ispuniti pre uvodjenja zajednickog, evropskog novca.

Socijaldemokratska opozicija je nakon objavljivanja podataka vladu optuzila da snosi odgovornost za finansijsku krizu. Sef SPD frakcije u Bundestagu Peter Struk zatrazio je od ministra Vajgela da podnese ostavku jer je zemlju doveo "u apsolutno katastrofalnu situaciju". Sef SPD Oskar Lafonten je Kolovom kabinetu prebacio da vodi pogresnu privrednu i finansijsku politiku i zemlju tera sve dublje u nezaposlenost. Vladine planove za poresku reformu, o kojima se u Nemackoj diskutuje vec mesecima, Lafonten je nazvao "poreskim lazima" i zatrazio ozbiljne promene. Ali upravo njih je sada sve teze sprovesti - izbori su sve blizi, a nemogucnost postizanja medjupartijskog konsenzusa o nizu ekonomskih i socijalnih reformi od sudbinske vaznosti za buducnost zemlje, sve je ociglednija.