PREVODIOCI I PREVODILASTVO DANAS (1)

Rade Stanic

Toliko je losih prevoda i prevodilaca da bi vam zivot prosao kad biste se nosili s njima - kaze Novica Petrovic. - Uravnilovka, nepostojanje jezickog standarda i kulturnog nivoa, neodgovornost prevodilaca, razlozi katastrofalne situacije - kaze Jasmina Neskovic

Sa ukidanjem sankcija prevedena literatura vratila se u knjizarske izloge. Uslovi u kojima se ona pojavljuje znatno su se promenili: kupovna moc, manje trziste, veliki broj novih izdavaca. Promenili se nisu problemi vezani za prevodioce i prevodjenje. Sta vise, pored starih problema, iz sfere socijalnog statusa prevodioca, neresenih toliko dugo da su postali opsta mesta u svakom razgovoru, stvorili su se i novi. Ovoga puta problemi se ticu i onoga sto je tako reci do juce bilo nezamislivo: kvaliteta prevoda, pitanja kompetentnosti prevodilaca, predstave koju stvaraju o odredjenoj knjizevnosti i autorima, odnosa izdavaca prema njihovom radu.

Jasmina Neskovic, laureat nagrade "Milos N. Djuric" za proslu godinu, kaze da je prevodilastvo u vrlo losoj, skoro katastrofalnoj situaciji.

- Posledice losih prevoda su nesamerljive. Kruni se jezik jednog Andrica, Crnjanskog. Svesno se ucestvuje u osiromasenju jezika, a da se ne govori o tome sto je moguce stvoriti pogresnu sliku o nekoj knjizevnosti ili piscu - kaze Jasmina Neskovic. Za ovakavu situaciju nasa sagovornica navodi vise razloga.

- Biti los prevodilac ne povlaci nikakve lose konsekvence u profesionalnom smislu. Vrstan prevodilac, s druge strane, ne uziva nikakve privilegije za izvanredno uradjen posao. Znaci, za posao koji se moze svrstati u one najbolje prevode, koje je Andric nazivao stvaralackim prevodima smatrajuci da se oni ni po cemu ne razlikuju od originalnih dela. Dobrom prevodiocu ne sledi nikakva garancija da ce ga izdavac mnogo cesce angazovati, da ce ga materijalno vise nagraditi nego jednog osrednjeg prevodica. Svi smo iznivelisani i izjednaceni.

Jasmina Neskovic dodaje da "prevode svi kojima to padne na pamet i da to cesto rade ljude koji nemaju nikakva znanja i bez ikakve jezicke kulture", dok se pre "desetak godina, a pogotovo u vreme izmedju dva rata, skoro ne moze naci nesto sto se zove los prevod". Prema recima nase sagovornice, to je bio rezultat postojanja "jasno definisanog jezickog standarda, kvaliteta ispod kojeg se nije moglo ici". Standarda danas nema.

Koji su jos razlozi zbog kojih do nas dopiru losi prevodi? Prevodioci su prinudjeni na nemoguce rokove, "o honorarima ne vredi razgovarati", nepostojanje lektora. Izdavaci nece vratiti rdjavo preveden tekst i angazovati dobrog prevodioca, vec ce nastojati da tekst poprave i tako puste u javnost. Jasmina Neskovic, ipak, sa izdavaca skrece paznju na prevodioca, dodajuci da nema potrebe da se "pristaje na nedolicne uslove jer nadoknada koja se dobije je zanemarljiva u odnosu na stetu koja moze iz takvog rada da nastane".

Nepostojanje odgovornosti kod prevodioca jos je jedan razlog.

- Prevodjenje je odgovoran posao, odgovoran na mnogo nacina. Postoji odgovornost prema originalnom tekstu, prema piscu koji se prevodi, prevodilac je neko ko formira ukus, kriterijume vrednovannja itd.

Mnogo je znacajnija odgovornost prema maternjem jeziku. Jer, prevodilac potpuno ravnopravno s piscem ucestvuje u formiranju maternjeg jezika, njegovom obogacivanju i evo, cesto obogaljivanju i sakacenju. To je jedna vrsta odgovornosti koje cesto nisu svesni prevodioci, a jos cesce je zanemaruju izdavaci i urednici. Hocu da kazem da je jedan opsti nivo, kulturni i obrazovni, doveo do toga da sve moze da prodje kao prihvatljivo - kaze dobitnik nagrade "Milos N. Djuric".

Poseban problem je nepostojanje kritike prevoda, koja bi mogla da eliminise lose prevodioce (ili makar da apeluje na njihovu savest) i afirmise dobre prevodioce. Jedna od retkih kritika u poslednje vreme pojavila se na stranicama "Reci" iz pera Novice Petrovica, profesora na Katedri za anglistiku Filoloskog fakulteta. Predmet njegove kritike bio je prevod pesme Dzona Becemena "O portretu gluvoga coveka" Milosa Komadine. Na tri i po strane Petrovic je argumentovano naveo bar dvadeset gresaka: od pogresne transkripcije do promasenog smisla u prevodu. Kako kaze, prevod Komadine je primer loseg prevoda a kritiku je napisao radi svojih studenata.

- Ne vidim preterane svrhe da se bavim kritikom, jer ima toliko losih prevoda i revodilaca da kada biste se nosili s njima, zivot bi vam prosao u tome - kaze Petrovic, koji se slaze u oceni da je prevod danas los. Na pitanje kako gleda na pojavu da studenti prevode beletristiku, Petrovic odgovara da je to "samo jedna od manifestacija opsteg srozavanja kriterijuma".

- Ne mozete mnogo ocekivati u situaciji kada prevodjenje kao delatnost niti je preterano uvazavano, niti preterano placeno, niti je vecina ljudi svesna sta prevodjenje predstavlja i sta iziskuje - kaze Petrovic.

(Nastavice se)