ZASTO SE VLADA SRBIJE OPREDELILA ZA NAJKOMPLIKOVANIJU I NAJRIZICNIJU VARIJANTU RAZDVAJANJA POSTE I TELEKOMUNIKACIJA

Estonija koja se odlucila za prodaju neposrednom pogodbom ostvarila trostruko nizu cenu od Litvanije koja se odlucila za tender, a ima gotovo identican sistem telekomunikacija

Izglasavanjem novog Zakona o sistemima veza u Skupstini Srbije, republicka vlada, kao predlagac, dala je mogucnost za razdvajanje posta i telekomunikacija, sto bi trebalo da bude ozbiljan uvod u pre vise od godinu dana najavljenu privatizaciju javnog preduzeca PTT "Srbija".

Nekoliko strucnjaka za ovu oblast, komentarisuci novousvojeni Zakon, rekli su za "Nasu Borbu" da se vlada opredelila se za najkomplikovaniju i najrizicniju varijantu razdvajanja posta i telekomunikacija.

Dosadasnji PTT, prema ovom Zakonu, zamenice holding tri kompanije - Preduzece PTT, u ulozi holdera, i dva zavisna preduzeca, jedno za obavljanje telekomunikacijskih i drugo za obavljanje postanskih usluga, cime je izbegnut sistem takozvanog cistog holdinga, koji je primenjen u celoj Istocnoj Evropi, a srpskoj vladi predlozen od konsultanta koga je sama izabrala.

Ovakvim resenjem, posta i telekomunikacije su u sustini polurazdvojene, jer sve vazne funkcije - od upravljanja, preko marketinga, koji u ovoj oblasti predstvlja jednu od najvaznijih delatnosti, pa do razvoja - ostaju i dalje u nadleznosti holdera, Preduzeca PTT.

Beogradska konsultantska kuca CesMekon, saznaje "Nasa Borba" iz pozdanih izvora sugerisala je republickoj vladi dva scenarija razdvajanja. Prvo, i najcistije resenje, za koje su se odlucile Ceska, Madjarska i jos neke zemlje u tranziciji, podrazumevalo je gasenje postojeceg PTT "Srbija" i formiranje dve nove kompanije - jedne koja bi obavljala telekomunikacijske usluge i druge koja bi bila nadlezna za postanski saobracaj.

Da se vlada, medjutim, opredelila za ovu varijantu, kaze jedan sagovornika naseg lista, bilo bi nemoguce da se zakon napise i izglasa za samo nekoliko dana. U ovom slucaju, naime, bilo bi nepohodno pravljenje bilansa stanja, potom deobnog bilansa, nakon cega bi se formirali osnivacki bilansi dva nova preduzeca, ali je to, ocigledno, bilo previse posla za vladine strucnjake.

Druga varijanta koju su predlozili eksperti CesMekona predvidjala je da PTT i dalje postoji, ali kao kompanija koja ce obavljati postanske usluge i svojim kapitalom formirati novu cerku-kompaniju za telekomunikacije.

Zasto su u vladi odbaceni ovi predlozi? Osim neobrazlozene zurbe, razlozi se mogu potraziti u cinjenici da ce ovakvo razdvajanje omoguciti pokrivanje tradicionalnih gubitaka poste. Eksperti tvrde da ce kompanija za telekomunikacije praviti ogroman profit, a posta prilicne gubitke. S obzirom da se odluke donose na niovu holdera, PTT ce imati mogucnost da profitom telekomunikacija finansira gubitke poste. "Cak i da ostavimo po strani cinjenicu da se ovim posti stvara sigurnost da ce joj gubici, ma koliki bili, biti pokriveni, pogubno je to sto ce pokrivanje tih gubitaka dovesti do nemogucnosti reinvestiranja", komentarise jedan sagovornik naseg lista.

Ako se vec islo na ovakvo resenje, predlog je strucnjaka, vlada je trebalo da precizira da ce davati subvencije posti, dok bi ostatak morala da zaradi na trzistu. Postoje, tvrdi se, proracuni koji govore da bi kombinacija subvencija i povecanja cena postanskih usluga mogla postu da dovede na pozitivnu nulu.

Ovim se, na zalost, ne iscrpljuju svi nedostaci na precac usvojenog Zakona. Ono sto i laiku pada u oci je da Zakon dopusta da se telekomunikacije prodaju stranom partneru neposrednom pogodbom, sto se u strucnoj javnosti zove privatnom prodajom, bez obaveze raspisivanja medjunarodnog tendera. Prema podacima iz ugledne publikacije "Pablik Netvork Jurop", ovim se osim gubitka prednosti konkurencije, zaisigurno obezbedjuje prodaja telekomunikacija po nizoj ceni. Estonija, koja se odlucila za ovakvu varijantu, prodala je telekomunikacije po ceni od 170 dolara po prikljucku, dok je Litvanija, koja se odlucila za tender, a koja ima gotovo identican sistem telekomunikacija, postigla trostruko vecu cenu.

Jos zanimljivijom cini se zakonska odredba po kojoj sredstva ostvarena prodajom kapitala PTT predstavljaju prihod Republike, dakle idu u budzet, "a koriste se u skladu sa programom vlade za podsticanje razvoja privrede i druge namene utvrdjene zakonom". Ovakvom odrednicom se ne zabranjuje reinvestiranje sredstava prihodovanih od prodaje, ali ne postoji nikakva obaveza makar minimalnog reinvestiranja, sto ostalim istocnoevropskim zakonodavcima nije promaklo. Ceska je, recimo, sav prihod od prodaje telekomunikacija reinvestirala.

Ovakvo resenje dodatno komplikuje citavu stvar, ukoliko strani partner odluci da telekomunikacije delimicno plati u opremi, jer se postavlja pitanje kako ce tehnologija otici u budzet.

Vladimir Milovanovic