RATKO BANOVIC, VICEGUVERNER, O NOVIM PREVENTIVNIM MERAMA NBJ

Oduzimanje dozvole za rad se dosta formalno shvatalo i cela mudrost u poslovanju banaka svela se na to da se ujutro pokrije minus na racunu. Sad nam je cilj da banke dovedemo do takvog nivoa poslovanja da ne bude minusa, a ne samo da se on ne iskaze

Jasna Kesic

Svako na svom poslu trpi pritiske, a njegova je stvar kako ce te pritiske da resava. Cak i kad bi bilo pritisaka na Narodnu banku da stampa novac bez pokrica i kad bi se tim pritiscima podleglo, to bi bila iskljuciva odgovornost centralne banke. Ali takvih pritisaka nema i za sada imamo podrsku Savezne i republickih vlada za monetarnu politiku koju vodimo, kaze u razgovoru za "Nasu Borbu" viceguverner NBJ Ratko Banovic.

"Nasa Borba": Ovih dana je na Beogradskoj berzi pocela prodaja obveznica federacije u vrednosti od sto miliona dinara. Moze li to preko dodatne traznje da utice na povecanje inflacije?

Ratko Banovic: Ne moze, jer ce se obveznice kupovati kao svaka druga roba od sadasnjeg novca koji se nalazi kod banaka, preduzeca i fizickih lica, a ne iz nove emisije Narodne banke, niti emisije koju bi pravile banke. Sve do onog momenta dok se obveznice kupuju iz realnog novca, nema razloga da se ocekuje da ce one delovati inflatorno.

NB: Iz kojih realnih izvora ce siromasni budzet federacije za mesec, odnosno tri vratiti te pare i platiti kamate?

R.B. :Federacija je emitovala te obveznice da bi uskladila prihode i rashode u budzetu. To su poznate transakcije koje rade centralne banke u svetu u momentu kada planirani prihodi ne dodju u budzet, a rashode treba izvrsiti. Prihod koji se obezbedjuje u budzetu nije ravnomeran. U prvom tromesecju on je najnizi, jer je nesezona, mnogo je praznika i manja je proizvodnja. U drugom kvartalu proizvodnja pocinje da ozivljava, pa samim tim primanja i prihodi budzeta. Na taj nacin pocinje da se nadoknadjuje ono sto je nedostajalo u prvom kvartalu. Sto se ide dalje u treci i cetvrti kvartal i prihodi rastu. Sa druge strane, rashodi su ravnomerni i linearni, pa je logicno da u toj neuskladjenosti prihoda i rashoda drzava ide sa emisijom svojih hartija od vrednosti i da iz realnog sektora uzme visak sredstava koji se vrti na trzistu. A kad uravnotezi svoje prihode, iz njih ce isplatiti te hartije. To ne znaci da drzava ne moze da ide sa drugom emisijom hartija i da njenom prodajom iskupljuje prvu emisiju. Tako se radi u svetu.

NB: Pre nekoliko godina federacija je takodje emitovala obveznice, ali ih nije ni do danas otplatila.

R.B.: Kad smo januara 1994. uveli novi dinar, NBJ je deo kredita dala saveznoj drzavi i republikama. Vracanje tog kredita je zakonom tacno regulisano - grejs period je tri godine, a zatim vracanje traje tri godine. Definisana je i kamata. Ova sada nisu velike pare - dve emisije od po 50 miliona dinara i to ne bi smeo da bude problem. Ne treba sumnjati da tako mala sredstva nece biti obezbedjena.

Proklizavanja i kocnice

R.B.: Centralna banka nije bila u mogucnosti da iz primarne emisije prati setvu. S obzirom na kretanja pocetkom ove godine, morali smo malo cvrsce da drzimo monetarne okvire, tako da NBJ nije bila u situaciji da dodatno ide u remonetizaciju. Poznato je da smo limitirali i kredite za izvoz na nivou iz decembra, a to znaci na oko 500 miliona dinara. Samo u tim okvirima se obnavljaju ti krediti, a to znaci tek kad jedan vrati kredit, drugi moze da ga dobije. Prosle godine mi smo pomogli bankama u likvidnosti preko obavezne rezerve, tako da su one pravile aranzmane sa poljoprivredom. Ove godine smo izvrsili transformaciju potrazivanja NBJ od poslovnih banaka. Ukupne kredite od oko 1,5 milijardi dinara koje su banke uzele od centralne banke po svim osnovama od 24. januara 1994. do 31. decembra 1996. pretvorili smo u obveznice. Te hartije imaju rocnost od godinu dana i jako povoljnu kamatu od 12 odsto godisnje. Ove obveznice su sada u portfelju NBJ i ona ce ih u junu izneti na sekundarno trziste. U tome su i krediti koji su ranije dati poljoprivredi, tako da je agrar sada dobio predah, jer su snizene kamate na stare kredite i ne mora odmah vracati kredite koje je ranije uzeo iz primarne emisije i kredite banaka koji su pratili kredite NBJ. Verovatno je i to doprinelo da se setva obavi na zadovoljavajuci nacin.

NB: Centralna banka je za kratko vreme oduzela mnogo dozvola za rad bankama. Imate li nameru da nastavite tako i dalje?

R.B.: Nas cilj nije oduzimanje dozvola vec da se uspostavi takav kvalitet poslovanja banaka da NBJ moze normalno da ostvaruje monetarnu politiku. Jer, dok god nemamo zdrav bankarski sistem, tesko je na adekvatan nacin realizovati sve instrumente monetarne politike koji su postavljeni. Onda dolazi do blokiranja tih instrumenata, pa neke od njih moramo popravljati. Prema tome, cilj NBJ je da dodje do zdravog bankarstva.

Kada smo 1994. uveli novi dinar, isli smo u postepenu remonetizaciju i ocekivali da ce banke stvoriti zdrav kreditni portfelj na osnovu koga ce moci da posluju. Cak smo pokusavali da uvedemo model dokumentarnih kredita preko kojih bismo kontrolisali plasmane banaka, ali su banke bile protiv toga. Onda smo odustali i dali im slobodu da same vode kreditnu politiku i odgovaraju za kvalitet poslovanja. Medjutim, vec krajem 1995. morali smo da idemo sa dodatnim intervencijama, jer su banke pravile neke nepredvidjene transakcije koje su ih dovele u jako specificnu situaciju.

Kada smo krenuli sa Programom 2 napravili smo nekoliko ustupaka da bismo likvidnosno sanirali to stanje u bankarskom sistemu. Pa kad smo i to uradili, morali smo da nadjemo neki mehanizam kako bismo zaostrili odnos prema bankama i trazili da one kvalitetnije ulaze u svoje poslove. To je bila sustina odluke da se oduzimaju dozvole za rad ako banka u toku meseca ne bude imala sredstva na racunu tri dana neprekidno ili sedam dana sa prekidima. Krajnji cilj je bio da se banke nateraju da odrze kvalitet poslovanja na nivou uspostavljenom decembra 1995. Banke su, medjutim, smatrale da ce ta odluka biti prolaznog karaktera, a da je zaista bilo tako - Program 2 ne bi uspeo. Morali smo tu odluku, kao i sve druge, dosledno sprovoditi. Tako je za nesto duze od godinu dana 12 banaka izgubilo dozvolu.

Tri puta meri, jednom oduzimaj

R.B.: Neki zameraju, a neki drugi nas hvale. Od pre mesec i po dana NBJ ide na drugacije resenje, na preventivnu kontrolu i na taj nacin utice na kvalitet poslovanja banaka. Oduzimanje dozvole shvatalo se dosta formalno i cela mudrost u poslovanju svodila se na to da ako se pojavi neki minus, on bude ujutro pokriven. Mi sad hocemo da dovedemo banke na takav nivo poslovanja da ne bude minusa, a ne samo da se on ne iskaze. Zato strucnjaci NBJ vrse kontrolu i ako ocene da banka dolazi u likvidnosnu neravnotezu, onda ce NBJ da joj izrekne mere, na primer, da ne moze da daje ili da povecava kredite ili da mora naplatiti odredjen nivo kredita. Daje se i rok da banka uskladi poslovanje, pa ako u datom periodu ne uspe, onda ce se ici sa drugim setom mera i tek na kraju sa oduzimanjem dozvola. Sustina je da hocemo da dodjemo do novog kvaliteta u poslovanju banaka, da se odrzava stabilno poslovanje i stabilna likvidnost. To je cilj ovih mera.