Cetvrtak, 15. maj 1997. | |||
REPORTERSKI ZAPIS: KISTANJE, KNIN, BIOVCEVOStrah dolazi sa mrakom
Na putu od Knina ka Benkovcu - selo za selom je spaljeno. Iako su se u Kistanje vratili sa hrvatskim dokumentima, dobijenim u Istocnoj Slavoniji, Darinka i Stevan Lalic ne znaju da li mogu u svoju kucu. Namenjena je porodici Hrvata iz Janjeva
Ivana Sekularac
Darinka i Stevan Lalic stajali su ispred svoje kuce u varosici Kistanje, obuceni u plave radnicke bluze. Ispred njih bila je gomila zemlje iskopana zbog radova na vodovodu, a iza sveze omalterisana kuca, obelezena brojevima i crvena kapija na kojoj je polomljeno jedno staklo. Iako su dobili hrvatska dokumenta u Istocnoj Slavoniji odakle su dosli 15. aprila, bracni par Lalic jos uvek ne zna da li ce moci da se useli u kucu koju su poceli da grade pre 35 godina. "Culi smo da je nasa kuca dodeljena dvema porodicama iz Janjeva, ali ne znamo ko su oni i kada dolaze" rekla je Darinka. Slucaj bracnog para nije usamljen u ovoj varosici jer po zakonu o privremenom preuzimanju imovine koji je na snazi u Hrvatskoj, napustenom imovinom hrvatskih Srba raspolaze drzava koja je dodeljuje Hrvatima iz drugih krajeva bivse Jugoslavije.
Potomci DubrovcanaStevan Lalic 69-godisnji trgovac u penziji je jedan od 350.000 Srba koji su napustili svoje domove u toku rata u Hrvatskoj. "Nismo uspeli da sredimo papire o vlasnistvu, nemamo nista osim ovoga, samo ovu odecu koju imamo na sebi".Nekoliko stotina metara niz ulicu je centar sela. Katolicka crkva i trospratna zgrada roze fasade ispred koje je nekoliko stolova i stolica - oznacavaju mesto na kome se okupljaju stanovnici Kistanja. Ljudi za stolovima, i prolaznici su katolici sa Kosova koji sebe smatraju potomcima Dubrovcana koji su pre 700 godina u potrazi za poslom u rudnicima naselili Janjevo. "Otisli smo sa Kosova jer nismo mogli da idemo u rat protiv svog naroda" kaze Nikola Matic tridesetsedmogodisnji poverenik hrvatske vlade za ovu varosicu. "Mi sa njima ne kontaktiramo", rekla je Darinka Lalic, "Strah dolazi sa mrakom" nastavila je pokazujuci nam kucu preko puta ulice gde spavaju sa bracnim parom Strbac u istoj sobi plaseci se za svoju bezbednost. Porodica Sunajko je posedovala dve kuce u gradu Kninu. Kad su Nada i Rajko dobili dokumenta vratili su se u Rajkov rodni grad 13 marta, saznali su da su njihove dve kuce naseljene bosanskim Hrvatima. "Obratili smo se predsedniku stambene komisije za grad Knin koji nam je rekao da mi nemamo sta da trazimo jer smo imovinu napustili". Rajko, srcani bolesnik koji je 32 godine proveo radeci na zeleznici, je pokusao da se dogovori sa Draganom Stjepanovicem koji zivi u njihovoj kuci, o podeli kuce. "Mislili smo da dobijemo barem jedan stan a da njega pustimo da boravi u drugom dok se ne snadje. On je to kategoricki odbio, rekao nam je Rajko koji sedi u uglu mracne prostorije u prizemlju kuce gde Porodica Sunajki sad zivi. "Slobodna Dalmacija" je napisala o ovom slucaju: "Taman kada su ovi ljudi pomislili da su se konacno sredili posle mnogih pretrpljenih teskoca, desavaju se strasne stvari: pojavljuju se bivsi vlasnici Srbi koji im kazu da moraju da napuste kucu. Ova porodica humanitarnu pomoc ne dobija jer ne ulazi u kategoriju izbeglica, a Rajko jos nije ostvario pravo na penziju. Na stolu u kuhinji gde zivi porodica Sunajko je glavica zelene salate, poklon od prijateljice. Sta ce jesti porodica Sunajko zavisi od dobre volje ljudi koji ih pomazu.
Preko Drine bez vizeNa putu od Knina prema Benkovcu selo za selom je spaljeno. Hrvatske kuce su unistene u periodu '91. do '95. a srpske u operaciji "Oluja". Citav ovaj region poznat je po zabacenim selima gde su uglavnom ostali stari ljudi. Biovcevo selo, slicno svakom drugom u ovom kraju. Kozija stazica koja vodi do sela je zarasla u korov. Kuce stare od slaganog kamena pokrivene crvenim krovovima. Vecina kuca je napustena, a gotovo ni jedna nema staklo na prozorima. Oni koji su ostali su se potrudili da prozorska okna zatvore najrazlicitijim materijalima, kartonom ili cak granjem. Vukosava Sesa sezdesetdevetogodisnja starica je stajala i razgovarala sa dve zene njenih godina. Sve tri obucene u crno sto predstavlja uobicajeno za ove predele, gde preovladjuje dinarski kamen. Vukosava Sesa ne moze da spava ni u jednoj od svoje dve kuce posto je krov srusen. "Spavam tu kod jedne zene, dva kilometra odavde", drzeci u jednoj ruci stap a u drugoj zavezljaj. "Dodjem ovde svakog dana, pospremim malo" govori Vukosava otvarajuci gvozdenu kapiju i ulazeci u dvoriste kuce u kojoj je zivela sa snahom i dvoje unucica koji su avgusta 95. otisli u Srbiju. Poslednje sto sam cula o njima je da su smesteni u kolektivnom smestaju negde u Zajecaru. "Niko se ne javlja, niko ne pise" rekla je Vukosava sa setom u ocima.Da bi se videli sa svojom rodbinom u Srbiji ovdasnji ljudi moraju da izvade vizu koja kosta 150 kuna i da odu do Zagreba ili da plate nekome da to uradi umesto njih. Zato za mesto sastanka sa svojim najblizima Kninjani mahom biraju Republiku Srpsku jer ih samo Dinara deli od Bosne i Hercegovine tako da vizu ne moraju da placaju. Na brdu povise Knina, od velikog spomenika zrtvama fasizma ostala je samo gvozdena konstrukcija. Spomenik je miniran avgusta '96. i jedan je od 2.964 partizanskih spomenika unistenih u periodu od kako je ova bivsa jugoslovenska republika stekla nezavisnost. U dvoristu svoje kuce u zaseoku Grulovici sedi Ilija Grulovic i sece drvo. Invalid jos iz Drugog svetskog rata, Ilija 74 godine star govori: "Zao mi je sto vojnici nisu slusali nas veterane." Zivi sa svojom zenom Stakom i dva brata. "Ovaj su rat zapoceli hrvatski i srpski nacionalisti, oni su hteli da uniste socijalizam jer smo mi porazili ustase i cetnike. Sada placamo cenu a platili smo i onda" kaze Ilija, nosilac tri ordena iz Drugog svetskog rata.
|
Posaljite nam vas komentar!
Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo. © 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana / |