SPORAZUM VLADE HRVATSKE, UNTAES I UNHCR OTVORIO MOGUCNOST POVRATKA IZBEGLICA U ISTOCNU SLAVONIJU

Principi jednostavni, sustina - na povratak

Svim drzavljanima bivse SFRJ trebalo bi omoguciti i jugoslovensko, pored drzavljanstva koje su stekli u novim drzavama, smatra Goran Svilanovic iz Centra za antiratne akcije. Sporazum RH sa UNTAES i UNHCR odnosi se samo na hrvatske drzavljane koji su imali prebivaliste u Hrvatskoj 1991, u Istocnoj Slavoniji kao i Srbe iz Hrvatske koji su tamo izbegli

Odlazak: Vukovar, pre sest godina

Nakon sto je Vlada SRJ predlozila Vladi Republike Hrvatske sklapanje sporazuma na osnovu kojeg bi obostrano bilo prihvaceno dvojno drzavljanstvo ovo pitanje ponovo je izazvalo veliko interesovanje. Podsetimo, vlasti u Hrvatskoj nisu prihvatile jugoslovenski predlog sa obrazlozenjem da oni u sopstvenom Zakonu o drzavljanstvu imaju dovoljno odredaba koje omogucavaju resavanje tog problema. Istovremeno, stigla je i sugestija da SRJ na slican nacin dopusti bipatridiju. Uvodjenje dvojnog drzavljanstva bez sumnje je jedno od gorucih pitanja pre svega za one koji su zbog sukoba na prostorima bivse SFRJ napustili svoja prebivalista pa im preti gubitak imovine i svih prava koje su ranije stekli. U medjuvremenu, pokusaji da se izbeglicama omoguci povratak u domove prelama se ne samo kroz mogucnost sticanja dvojne pravne veze sa sadasnjom i drzavom u kojoj su ranije ziveli vec zavisi i od politickih pregovora i dogovora. O drzavljanstvu i o jednom nedavno sklopljenom sporazumu koji bi mogao biti prvi korak ka realizovanju mogucnosti da se izbegli vrate svojim kucama za "Nasu Borbu" govori mr Goran Svilanovic, iz beogradskog Centra za antiratne akcije.

Najpre, Svilanovic smatra, da bi trebalo omoguciti svim drzavljanima bivse SFRJ da imaju i jugoslovensko pored drzavljanstva neke od novih drzava koje su potom stekli. Ovdasnja Vlada bi morala da stimulise pre svega izbeglice iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine a narocito imam u vidu izbegle iz Hrvatske zbog toga sto najveci broj njih po hrvatskom zakonu ima pravo na drzavljanstvo, ali to treba da formalizuju tako sto ce traziti i dobiti domovnicu i druga dokumenta, kaze nas sagovornik.

Kao nacionalni interes

Nas Zakon o drzavljanstvu, nastavlja mr Svilanovic, ima jednu odredbu slicnu onoj u Ustavu BiH, a to je da se u principu dvojno drzavljanstvo ne dozvoljava ali ga je moguce dati sklapanjem sporazuma. "Medjutim, verujem da to nece biti lako sve dok se ne resi deobni bilans. Pored toga, u Zakonu o jugoslovenskom drzavljanstvu postoji jedan clan koji omogucava prihvat u drzavljanstvo SRJ za izbeglice ali se trazi da daju izjavu da nemaju drugo drzavljanstvo odnosno da su ga se odrekli. Ne znam kakva ce biti politika primene ovog propisa jer iako je napisano da su potrebne ove izjave to ne znaci da ce se zaista i utvrdjivati da li zaista odredjena osoba ima ili nema drugo drzavljanstvo", veli mr Svilanovic, dodajuci da Vlada SRJ moze da ucini jos nesto na osnovu odredbe koja je, "za sada izgleda namenjena npr. Siferu ili Kenediju". Po njoj, naime, drzavljanstvo se moze bez ikakvih uslova dodeliti licu ako je to - nacionalni interes. Znaci, ne trazi se otpust iz drugog drzavljanstva kao ni prebivaliste ili posedovanje imovine na ovoj teritoriji. Takvu odluku, inace, donosi Vlada SRJ, a ne MUP, i sad bi trebalo taj clan koristiti i omoguciti izbeglicama da pod takvim uslovima dobijaju jugoslovensko drzavljanstvo.

- Ono sto je najveci problem sa izbeglim i raseljenim jeste povratak i zastita njihovih prava i imovine naglasava Svilanovic, ukazujuci da tu ima novih momenata jer je 23. aprila Vlada Republike Hrvatske sklopila Sporazum sa UNHCR i UNTAES koji treba da omoguci proces povratka. Ovaj sporazum, odnosno Ugovor o zajednickoj radnoj grupi koja bi trebalo da operacionalizuje proceduru za povratak odnosi se na hrvatske drzavljane koji su imali prebivaliste u Hrvatskoj 1991. godine i to u hrvatskom Podunavlju tj. u Istocnoj Slavoniji. Znaci obuhvata one hrvatske drzavljane koji su tu ostali, raseljene Hrvate koji su 1991. ziveli u ovoj oblasti kao i Srbe iz drugih delova Hrvatske koji su izbegli u Istocnu Slavoniju. Na zalost, ne odnosi se na uzbeglice koji su u SRJ a nemaju boravak u tom delu Slavonije.

Popravni za los zakon
- U svakom slucaju sporazum Hrvatske Vlade sa UNHCR i UNTAES je napredak u odnosu na ono sto se do sada desavalo. Ocito je rec o pokusaju da se otklone strasno teske posledice Zakona o privremenom preuzimanju imovine i prakticno se omogucava nekakva procedura povratka. Sad je pitanje kako ce se ovo ostvarivati u praksi o cemu je jos suvise rano govoriti, zakljucuje Goran Svilanovic.

Pravo na povratak

U svakom slucaju, objasnjava Goran Svilanovic, velika je novost sto se omogucava izuzetak od odredaba onog Zakona o privremenom preuzimanju i upravljanju imovinom koji je prakticno zabranjivao promet nepokretnosti. Naime, otvoreno se kaze da ce biti formirana Agencija koja bi trebalo da omoguci razmenu ili prodaju tih nepokretnosti za one koji ne nameravaju da se vrate u svoja prebivalista. Ta Agencija imala bi pomoc banke koja tek treba da bude formirana a na prikupljanju sredstava pored hrvatske vlade radili bi i UNTAES i UNHCR.

Takodje, tumaci nas sagovornik, sto se povratka domovima tice predvidjeno je nekoliko procedura i to posebno za: sjedinjavanje porodica, za povratak onih ciji su domovi neosteceni i nisu zauzeti od drugih lica, za one u cijim kucama ili stanovima zive novi stanari i za one cija je imovina ostecena. Ukratko, ceo postupak ide preko Komesarijata za izbeglice Republike Hrvatske koji treba da saradjuje sa Ministarstvom za obnovu i razvoj RH, a svi zajedno sa lokalnim komisijama koje su se bavile preuzimanjem te imovine. Svaki put kad nije moguce odmah udovoljiti zahtevu za povratak kao privremeno resenje trazi se pomoc UNTAES koji je na tom terenu. Principi su jednostavni a sustina je da postoji pravo na povratak. Dakle, onaj ko zeli da se vrati a kuca mu je neostecena treba da prodje ovu proceduru od Komesarijata pa do lokalnih organa vlasti a od Komesarijata dobija dozvolu ukoliko on proveri da je kuca zaista u "ispravnom stanju" i da je slobodna. Ako je, pak, ostecena predvidjena je pomoc u izgradnji i obnovi i nudi se privremeni smestaj dok taj posao ne bude okoncan. Ukoliko je kuca useljena, onda se kao varijanta nudi mogucnost da izbeglica dobije potvrdu sa datumom kad moze da se vrati i da, takodje, dobije privremeni smestaj ukoliko mu treba. U svim varijantama ako izbeglo lice odbije privremeni smestaj on gubi pravo na njega ali ne i na povratak u svoju kucu.

Dakle, sumira mr. Svilanovic, svi izbegli koji spadaju u pomenutu kategoriju, treba da se jave Komesarijatu odnosno Kancelariji za izbegla i raseljena lica Republike Hrvatske koja onda kontaktira sa lokalnim vlastima kao i sa Ministarstvom unutrasnjih poslova kako bi se utvrdilo da li je zainteresovano lice pod istragom ili je optuzeno te da li se radi o porodici koja je zaista zivela u mestu gde zeli da se vrati. U principu, sporazumom je predvidjeno da se saglasnost za povratak daje u roku od 15 dana od prijema zahteva.

B. Oprijan - Ilic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /