Cetvrtak, 15. maj 1997.

ROBERT FARAND, ZAMENIK VISOKOG PREDSTAVNIKA MEDJUNARODNE ZAJEDNICE U BOSNI ZA BRCKO

Lagani povratak multietnicke zajednice

Dugorocno gledano, zdravlje Bosne i Hercegovine zavisi od toga koliko ce se brzo prihvatiti cinjenica da ljudi raznih verovanja i obicaja mogu da zive zajedno, rekao je Farand

Ljudi su ratovali i ubijali se,
ali su presli preko toga, voleo bih
da se i to dogodi u BIH: Robert Farand

Aleksandar Djordjevic
specijalni izvestac "Nase Borbe" iz Brckog

Brcko. - Imenovanje iskusnog americkog diplomate Roberta Faranda za zamenika Visokog predstavnika medjunarodne zajednice u Bosni sa iskljucivom nadleznoscu za Brcko, pocetkom marta ove godine, samo je naglasilo znacaj ovog severnobosanskog gradica na "pupcanoj vrpci" Republike Srpske, za uspeh ili neuspeh Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Farand je u intervjuu koji je dao "Nasoj Borbi" u utorak u Brckom, naglasio da je pred njim ogroman zadatak kome prilazi sa "osecanjem skromnosti", ali se uzdrzao da govori o mogucim prioritetima svog angazovanja.

- Ako kazem da imam prioritet, onda ce se naci neko ko ce reci da nesto zanemarujem. To sam vec doziveo pre nekoliko dana, kaze Farand

- Ono sto bih istakao je da je zima prosla, da moramo da pocnemo da vracamo ljude kucama koje su napustili. Moramo da postavimo krovove, obnovimo kuce, uvedemo struju - to mora biti vazan prioritet. Da bi to ucinili mora da se popravi bezbednost. Zato smo insistirali da se pojacaju policijske snage UN i danas smo otvorili kancelariju. Ima tu jos stvari koje treba uciniti oko bezbednosti, ali za sada ce i ovo biti dovoljno.

Period do februara iduce godine, do kada je njegov sunarodnik Roberts Oven, predsedavajuci troclane arbitrazne komisije za ovaj grad, stavio Brcko pod medjunarodni nadzor, Farand ce, kako sam kaze, provesti u nastojanju da ovoj pre rata najmesovitijoj bosanskoj sredini koliko-toliko vrati nekadasnji karakter.

NB: Pominjete bezbednost kao vazan faktor za stanje u regionu, a snage NATO (SFOR) uklonile su stacionarne kontrolne punktove na putevima i sada imaju samo mobilne patrole. Kako ce ovo uticati na bezbednost u oblasti? - Odluku SFOR ne zelim na bilo koji nacin da dovodim u pitanje, jer oni znaju sta rade. Generalno gledano, mi Amerikanci nismo drustvo ljubitelja kontrolnih punktova. Na zalost ovdasnje zajednice i nacin policijskog rada proteklih godina napravili su od kontrolnih punktova jedini nacin na koji se obavlja policijski posao. Takve stvari nisu u domenu ingerencija policije u demokratskoj zemlji.

NB: U sastavu IPTF u Brckom bice dosta americkih policajaca. Mnogo Amerikanaca na jednom mestu - arbitar Roberts Oven, vi, americke jedinice SFOR su zaduzene za Brcko, sada je tu o osetan broj policajaca - bar nam iskustvo tako govori, moze se protumaciti kao namera SAD da u svoje ruke uzmu oblast koja bi najlakse mogla biti inicijalna kapisla za novi sukob. - Ne znam da li je to signal za to sto vi govorite, ali je svakako signal da SAD u potpunosti ucestvuju u procesu koji je u toku u Brckom. Od 258 pripadnika IPTF koji ce do kraja meseca stici u Brcko, oko 60 ce biti iz Amerike. To je solidan kontingent.

NB: Koliko je realno ocekivati da jako prisustvo IPTF u Brckom bude zametak multinacionalne lokalne policije, recimo neceg slicnog kao sto je Zak Klajn organizovao u istocnoj Slavoniji? - Situacija u kojoj je bio Klajn je drugacija od one u kojoj smo mi. Mislim da je najvaznije da otvorimo proces povratka ljudi - da ljudi prvo pocnu da se naseljavaju, u stvari da se vracaju u svoje domove u zoni razdvajanja i da se potom polako sire i van nje. To ce poceti da menja, odnosno stvara etnicku mesovitost stanovnistva, a zatim i visenacionalnu strukturu vlasti. Kada nam to podje za rukom, onda se mozemo okrenuti stvaranju visenacionalne policije. Ja to posmatram kao plan od tri tacke koji se redom sprovodi.

NB: Na kakav prijem kod vlasti sve tri strane nailazi ova ideja. Da li su oni spremni da vaskrsnu multietnicku opstinu Brcko? - Teskoca i trvenja ce uvek biti, ali dugorocno gledano, zdravlje Bosne i Hercegovine ce zavisiti od toga koliko brzo prihvatite ili budete svesni cinjenice da ljudi raznih verovanja i obicaja mogu da zive jedni pored drugih. Znam da ce skeptici, naravno, reci da je to tipican pristup medjunarodne zajednice koja nema pojma kako stvari stoje.

Videcemo...

Mi malo shvatamo sta se dogadja kada se ljudi tako surovo podele. Svesni smo i strasnih rana koje je ostavio rat... Ali ljudi na raznim mestima i u raznim vremenima na ovoj nasoj planeti su ratovali i ubijali se i preko toga su presli. To moze i ovde da se dogodi i voleo bih da se dogodi. Zato mislim da je odgovor ipak u mesovitosti iako smo svesni da ce to ici polako.

NB: Da li tako dugorocan plan moze da povuce za sobom i produzeno americko angazovanje u Bosni. Trenutno je sredina 1998. godine postavljena kao rok do koga ce se americke snage povuci. - U to ne bih ulazio. Mislim da mi je posao dovoljno tezak i ako razmisljam samo o julu 1997. Ako do tada budem nesto uradio bicu sasvim zadovoljan i srecan.

NB: Za tri meseca odrzavaju se lokalni izbori i velika paznja ce biti koncentrisana na Brcko. Sta vi ocekujete od njih? - Ja samo mogu da pozovem sve strane da izbore posmatraju kao prvi korak na dugom putu u stvaranju demokratske vlasti. Nista na ovom svetu nije savrseno, a ni izbore nije nista lakse uciniti savrsenim. Odluke su donete i sada nema mnogo svrhe dovoditi ih u pitanje i raspravljati o tome kako je to ucinjeno.

U ovom trenutku ipak mislim da je vaznije prijaviti se za glasanje, prijaviti kandidate i animirati gradjane da glasaju. Mi cemo sa Organizacijom za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) nadgledati izbore. Mi znamo kako se izbori organizuju i tehnicke stvari ostavite nama.

Gradonacelnici su prakticni politicari

NB: Na otvaranju stanice Medjunarodnih policijskih snaga (IPTF) u Brckom dosta je pominjan povratak multietnickog karaktera ovom regionu. Vi odrzavate veze sa svom trojicom "gradonacelnika" ili preciznije guvernera oblasti koje tri nacionalne zajednice drze pod svojom kontrolom- Miodragom Pajicem (Srbin), Matom Anicem (Hrvat) i Ahmetom Jusufovicem (Musliman). Kakva je njihova medjusobna saradnja i kakvi su njihovi odnosi s vama? - Verujem da gradonacelnici nastoje da verno predstave stanje duhova u svojim zajednicama. S druge strane, oni su prakticni politicari i shvataju da se problem moze resiti samo ako se posmatra u celini. Nadam se da ce oni nastaviti da samnom saradjuju kako se budemo kretali kroz period arbitraze.

Rec je o obavezama koje su njihovi lideri dobrovoljno preuzeli u vazduhoplovnoj bazi Rajt-Paterson u Dejtonu. Individualno, oni o tome mogu misliti sta hoce, ali obaveze su preuzete i moraju biti sprovedene.

NB: Koliko su lokalni lideri nezavisni u svojim postupcima. Dobar deo predstavnika medjunarodne zajednice istice da oni ne mogu ni u najmanjoj stvari da odluce bez telefoniranja svojoj centrali. - Tesko je tacno reci. Znate i sami da sam ovde tek nesto malo vise od cetiri nedelje i toliko sam imao vremena da procenim sagovornike i duh ljudi. S obicnim svetom se nisam ni blizu dovoljno sastajao koliko bi trebalo i na tome cu sada ozbiljno da radim. U svakom slucaju, imam posla sa ljudima koji su ozbiljni, koji shvataju da ako nesto treba da se ucini, da to mora ici kroz razgovor i diskusiju i potpuno su svesni teskih odluka koje su morale da budu donete da bi danas bili tamo gde smo.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /