SKUPSTINA SRBIJE: USVOJEN PRVI REPUBLICKI ZAKON O KONCESIJAMA

Zakon o domacim i stranim ulaganjima u infrastrukturu Srbije usvojen gotovo bez diskusije i prisustva predstavnika vodecih opozicionih stranaka, ukljucujuci i radikale koji su, uvredjeni sto im se ne vracaju "oteti" mandati, demonstrativno napustili sednicu. Vladan Batic nazvao Zakon o koncesijama zakonom o rasprodaji zemlje - da bi se smirile socijalne tenzije i digle neke pare za izbore

Beograd. - Odsad ce, pod odredjenim uslovima, putem koncesija, ili B. O. T. aranzmana (izgradi-koristi-predaj), domaci i strani investitori moci da ulazu u infrastrukturu Srbije. Ovo je sustina prvog republickog Zakona o koncesijama, koji je Skupstina Srbije juce usvojila gotovo bez diskusije i prisustva predstavnika vodecih opozicionih stranaka, ukljucujuci i radikale koji su, uvredjeni sto im se ne vracaju "oteti" mandati, demonstrativno napustili sednicu.

Prema ovom zakonu, kocesije se mogu davati na rok do 30 godina i to, izmedju ostalog, za istrazivanja mineralnih sirovina, izgradnju puteva, zeleznickih pruga, telekomunikacija i komunalnih objekata, zatim za rekonstrukciju, organizaciju i koriscenje vec izgradjenih objekata, kao i za obavljanje delatnosti od opstih interesa. Kao davalac koncesije mogu se javiti Vlada Republike Srbije ili organ lokalne samouprave.

Medjutim, javna preduzeca, ciji su osnivaci Republika Srbija ili lokalna samouprava, mogu se davati u koncesiju samo pod uslovom da se ne koriste racionalno, rekao je ministar gradjevinarstva Branislav Ivkovic. Vlada je uvazila predloge poslanika da se u koncesiju ne mogu davati na koriscenje obnavljanje i unapredjivanje suma, izgradnja lovnih objekata, gajenje i koriscenje divljaci u lovistima, kao i koriscenje zemljista i voda (sto je, inace, bilo predvidjeno prvobitnom verzijom zakona).

Ovaj zakon donet je na osnovu analize slicnih zakona u zemljama u tranziciji i Evropske unije. Prema recima ministra Ivkovica, Zakon daje garancije svima onima koji zele da ulazu na ovim prostorima, da povrate kapital i ostvare profit u onoj meri u kojoj ovoj zemlji i njenim gradjanima odgovara. Kada su u pitanju koncesije obezbedjena je potpuna javnost u radu Vlade Srbije. Sve poslove u vezi sa koncesijama preuzece novoformirana Republicka agencija za ulaganja u delatnosti od interesa za Republiku.

Ovoj agenciji se podnose predlozi za moguce predmete koncesije, a kao predlagaci mogu biti ministarstvo, zainteresovana lica i lokalna samouprava. Ukoliko Vlada Srbije usvoji taj predlog, donosi nacrt akta o koncesiji koji se objavljuje u "Sluzbenom glasniku". Zatim se pristupa javnoj licitaciji, po cijem zavrsetku Vlada i pobednik na licitaciji sklapaju ugovor o koncesiji.

Oskar Kovac, kao poznavalac ove materije, opravdao je Vladin potez, navodeci da u mnogim zemljama koncesionar, kada osniva svoju firmu, daje drzavi 10 odsto deonicarskog kapitala i na taj nacin ucestvuje u firmi.

"Ovako preteranim shvatanjem koncesije, sirokim davanjem prirodnih bogatstava pod koncesije, preti da Srbiju pretvori u jednu vazalnu drzavu, odnosno stranu koloniju, i da je na duzi rok onemoguci da upravlja svojim prirodnim i privrednim bogatstvima", upozorio je Vladan Batic (DSS). "Motiv za ovako brzo donosenje zakona je nedostatak sredstava za smirivanje socijalnih tenzija, pa je na red dosla rasprodaja zemlje. To je nacin, smatra Batic, da se na brzinu uzmu neke pare i obezbede sredstva za predstojece izbore. Niko, pritom, ne razmislja o dalekoseznim posledicama. Sta je sada sa stranim zastavama, sa stranim placenicima, stranim izdajnicima, ko sad prodaje prirodna bogatstva zemlje, na 30 godina daje sve banje, reke, puteve, pruge i ostalo stranim partnerima", pita Batic aludirajuci na optuzbe predsednika Skupstine "da smo svi strani placenici, ljudi koji su setali ulicama Srbije tri meseca. Odjednom se sve to zaboravlja, radi interesa partije na vlasti. To je genocid i prema mladim narastajima koji su otisli u inostranstvo, kada bi se vratili - u svojoj zemlji bili bi u inostranstvu", primetio je Batic.

Na ove optuzbe u pauzi zasedanja, posredstvom novinara, ministar je odgovorio da je Vlada Srbije uvek bila otvorena za sva finansijska ulaganja na ovim prostorima, ali samo u ona prava ulaganja. "Zanimljivo je da, kada smo bili oprezni, i prihvatali samo ona ulaganja koja su zaista imala prave garancije, bili smo optuzivani da nismo za strana ulaganja. Sada, kada smo napravili Zakon o koncesijama koji daje jedan jasan, cist okvir,sada se optuzujemo da idemo u jedan vazalni odnos. Prema Zakonu o koncesijama, koncesionar je obavezan da formira preduzece u Srbiji i Jugoslaviji, koje ce raditi po domacim zakonima. Gde je tu vazalni odnos", primetio je ministar.

Prvi predlozi akata o koncesijama, kako je ministar najavio novinarima, moguse ocekivati u naredna dva meseca i to, najverovatnije, u oblasti izgradnje puteva, gde je mogucnost povracaja kapitala najveca.

Na ovaj Zakon naslanjaju se izmene Zakona o sistemu veza, koji je juce donet po hitnom postupku a cija je sustina da se sadasnje javno preduzece PTT moze organizovati kao holding osnivanjem zavisnih preduzeca za obavljanje delatnosti komunikacija i za obavljanje postanskog saobracaja. Precizirano je da se ne moze narusavati jedinstvo sistema veza. Ocekuje se da se, na ovaj nacin, ubrza razvoj obe pomenute delatnosti, i stvore uslovi za efikasnije angazovanje stranog kapitala. Nije podrzan amandman grupe poslanika Nove demokratije da prodaja akcija stranom licu bude uz javni poziv, kako bi bila podlozna kontroli javnosti, pa je ostalo da ta prodaja "moze da bude bez javnog poziva, a odluku o prodaji kapitala donosi Upravni odbor holding preduzeca uz saglasnost Vlade". Hitno je izmenjen Zakon o sistemu veza, po kome tezgu moze da drzi samo onaj ko ima radnju. Time se, kako je obrazlozeno, omogucuje inspekcijama brza i jednostavnija kontrola, a cilj je da se suzbije siva ekonomija.

Donet je i Zakon o Srpskoj knjizevnoj zadruzi, koji je takodje usao u dnevni red po hitnom postupku, jer, kako se obrazlaze, "mora da bude usvojen pre propisa kojima ce se uredjivati svojinska transformacija i privatizacija".

Na kraju sednice Velimir Simonovic je upitao Vladu zasto ne odgovara na njegova poslanicka pitanja (nije dobio odgovor), a predsednik SkupstineDragan Tomic najavio je da ce, do kraja meseca, biti odrzana jos jedna sednica i zamolio poslanike da, za tu svrhu, planiraju poslednju sedmicu u ovom mesecu da ne krecu na put.

Izvestaci: R. Repija
N. Kovacevic
M. Torov