OD JUCE PONOVO OBNOVLJEN RAD NA SRPSKOM ZAKONU O PRIVATIZAICJI

Posle prijema kod predsednika Srbije, rezresene dileme oko menjanja zakon o privatizaciji. Na sastanku u vladi zatrazeno da se naprave detaljniji bilansi i preispita visina popusta

Saopstenje izdato posle razgovora predsednika Srbije sa premijerom Marjanovicem i saradnicima, medju kojima je bio i sef Vladinog tima za svojinsku transformaciju Milan Beko, prekinulo je nagadjanja oko sudbine novog republickog zakona o privatizaciji, do kojih je doslo posle zastoja u zavrsnici javne rasprave o radnoj verziji tog zakona. Na najvisem mestu konstatovano je da se poslovi na pripremi reformskih zakona uspesno odvijaju i konkretno obecan je skori zavrsetak javne rasprave o konceptu samog zakona o svojinskoj transformaciji.

Nakon toga, i sam ministar Beko je mogao u "Blicu" da najavi pocetak izrade nove verzije zakona (ranije je bilo receno da ce to biti u formi Nacrta) za narednu sedmicu. To je objasnio brojnim reakcijama koje je predlog prve verzije izazvao u javnosti, kao i brojnim sugestijama i primedbama za poboljsanje zakonskog teksta, sto je, opet po ministrovim recima, glavni razlog da se rad na zavrsnici odlozi za iducu nedelju, jer se pokazalo da je javna rasprava trazila vise vremena.

Naravno, sve je lepo sto se lepo zavrsi. Na isti nacin okoncan je i sastanak grupe drzavnih funkcionera, odrzan u Vladi Srbije istog dana kad je bio i prijem kod Milosevica. U podjednakom reformskom duhu, vec na samom pocetku, na njemu je otklonjena dilema o bilo kakvom odustajanju, u privatizaciju se ide, a saznanje o pozitivnom stavu na najvisem mestu potvrdilo je da je politicka volja u tom pravcu ostala neizmenjena. Kako duhovito rece jedan od upucenih - nije bilo kocenja, mozda malo nesnalazenja.

Doduse, kako "Nasa Borba" saznaje, i tom prilikom je dr Oskar Kovac izlozio svoje stanoviste, koje se razlikuje od onog koje je predlozeno u radnoj verziji zakona u tome sto se u njoj institira na zatvorenom modelu - odnosno odluka o pocetku privatizacije pripada preduzecu, ali ako u taj proces udje ono ga mora i zavrsiti, rastajuci se sa drustvenom svojinom. Za razliku od toga ovaj ekonomista smatra da je prihvatljiviji otvoreni model, po kojem preduzece odlucuje ne samo da li, i kada, vec i koliko drustvenog kapitala ce privatizovati.

U svojoj javnoj izjavi ministar Beko je narocito istakao da ne postoji nikakav sukob dve struje unutar tima koji je predlozio zakon. To nije ni bilo sporno i ako je logicno smatrati da je potpredsednik iste Vlade Svetozar Krstic dobro upoznat sa onim sto se desava, onda treba verovati njegovoj izjavi da je ipak postojao koncepcijski sukob u SPS-u oko sadrzaja novog zakona o privatizaciji. Ministar za svojinsku transformaciju sada naglasava da je njegov tim jedinstven u resenjima koja su ponudjena, a kako je ocigledno dobijeno politicko svetlo da se u tom pravcu nastavi rad, to treba tumaciti tako da sustinskih izmena u konceptu privatizacije najverovatnije nece biti. Ujedno, njegovo Ministarstvo ocekuje da ce zakon uci u skupstinsku proceduru u junu, sto je takodje bilo prvobitno obecano, a da li ce ostati i opredeljenje da ce vaziti od 1. jula, za sada se niko javno nije izjasnio.

Upuceni smatraju da je ovakav rasplet dobrodosao iz vise razloga, pri cemu se onima na domacoj politickoj sceni pridruzuje i saznanje da bi eventualno kocenje procesa privatizacije izrazito lose odjeknulo u svetu, koji ce svoj odnos prema SRJ svakako meriti i kroz njene reformske poteze. Iako koncept zakona o privatizaciji nece biti sustinski menjan, ima stvari na koje je na pomenutom sastanku u Vladi Srbije ponovo ukazano i koje traze temeljitiju razradu. Jedna od njih je da se naprave detaljniji bilansi i prema tome proveri velicina obecanih poklona i popusta u akcijama i kako se ne bi delilo ono cega nema, a izvesne nedoumice izazivaju i prava za naslednike prvog reda.

Potvrdjeno je opredeljenje da se procedura privatizacije dodatno pojednostavi, kao i da se obrati posebna paznja logistickoj podrsci zakonu, za sta u ovom trenutku, najkrace receno, nismo osposobljeni. Cetiri miliona buducih akcionara, koliko je prilikom promocije radne verzije zakona s ponosom prognozirano, predstavlja citavu malu armiju ljudi koje treba edukovati, informisati i uputiti na odgovarajuce institucije, kako bi se u procesu privatizacije izbegao moguci haos. Da li ce ova dodatna sagledavanja pomeriti i krajnju "satnicu" za vazenje novog zakona o privatizaciji, ostaje da se vidi.

B. Jager