KONTAKT GRUPA I POLITICI KOMITET EU TRAZE "IZLAZ ZA BOSNU"

Na svim pravcima primene civilnog dela Dejtonskog sporazuma postoji blokada, konstatovali su visoki predstavnici medjunarodne zajednice. Donatori imaju utisak da ih sve bosanske strane "vuku za nos". Ipak, medjunarodna zajednica ne zeli da digne ruke od Bosne, konstatuju u Briselu

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Brisela

Jucerasnjim sastankom tzv. Ad-hok grupe za bivsu Jugoslaviju otvorena je serija briselskih vecanja na kojima ce se traziti odgovor na pitanje "sta dalje u Bosni, i sire?" Sutra ce - uz asistenciju Karla Bilta - na navedeno pitanje pokusati da odgovore politicki direktori ministarstava inostranih poslova "petnaestorice." Iste veceri i sutradan, u razmatranje ce se ukljuciti i visoki diplomatski predstavnici SAD i Rusije, na sastanku Kontakt grupe kojem ce, takodje, prisustvovati i visoki predstavnik Bilt. A sve to u funkciji pripreme ministarskog sastanka tzv. Upravnog odbora Saveta za implementaciju mira, krajem meseca, najverovatnije u Portugaliji.

Opsta je ocena da ovako, dalje, ne ide. Nedavna posete Saveta NATO Sarajevu, te proslonedeljna bosanska misija nemackog sefa diplomatije Kinkela i evropskog komesara Van den Bruka su, u tom smislu, delovale "otreznjavajuce." Konstatovana je blokada na svim glavnim pravcima civilne implementacije Dejtonskih sporazuma: nema ekonomskih reformi i najnuznijeg ekonomskog zakonodavstva, nema demokratizacije politickog zivota, nema napretka u funkcionisanju zajednickih institucija, nema uslova za znacajniji povratak izbeglica... Ukratko, puca po svim savovima kojima je, u Dejtonu, pokusano "krpljenje" Bosne.

Mada su se sve bosanske strane na Londonskoj konferenciji decembra prosle godine svecano obavezale da ce pod hitno usvojiti tzv. Paket za brzi start, i mada od toga zavisi zakljucivanje sporazuma sa Medjunarodnim monetarnim fondom, bez cega nema nove donatorske konferencije... jos nije usvojen ni jedan od osnovnih ekonomskih zakona. Van den Bruk je, prosle sedmice, bosanske strane upozorio na rastuci "zamor donatora", ali diplomata jedne od evropskih zemalja koja je dosad bila medju najizdasnijima nam je juce, istim povodom, rekao da se "ne radi toliko o zamoru, koliko o besu donatora." Donatori su, po njemu, "besni jer imaju utisak da ih bosanske strane - sve bez razlike - vuku za nos i prave budalama", odnosno "ponasaju se kao da nam prave uslugu sto primaju nase pare, i kao da bi nama trebalo da bude vise stalo do ekonomske obnove Bosne, nego njima samima!" Tvrdi, takodje, da je sve vise zemalja-donatora koje ocenjuju da su "vec previse investirale, te da nema vise nikakvog smisla bacati novac u taj bunar bez dna." Ipak, uprkos besu, ni on ne veruje da je medjunarodna zajednica spremna na brzo i kompletno "dizanje ruku" od Bosne, barem za jos 14 meseci dok su u njoj snage NATO. A posle sta bude.

Serija ovonedeljnih briselskih sastanaka, te nesto kasniji skup sefova diplomatije desetak sila okupljenih u tzv. Upravnom odboru Saveta za implementaciju mira (Francuska, Britanija, Nemacka, Rusija, SAD, Italija, Kanada, Turska, Japan i predsedavajuci EU), trebalo bi da razmotre sta uciniti u narednih 14 meseci da bi se onemogucila tri scenarija za "posle", s kojima - kako uporno upozorava Bilt - koketiraju bosanske strane: vojna opcija, separatizam i dominacija. Kao i da, takodje, odluce ko ce - umesto Karla Bilta - taj proces voditi u narednih 14 meseci.