NOVI PLENARNI SKUP JUGO SUKCESORA POCETKOM JUNA U BRISELU

Novi predlog Artura Votsa, na tridesetak stranica, sadrzi dve bitne novine: predlog o podeli dve ambasade ili konzulata svakoj drzavi sukcesor. U zamenu bili bi obustavljeni svi procesi protiv SRJ koje su pokrenule druge eks- ju clanice

Medjunarodni pregovarac ser Artur Vots sazvao je novi skup jugo- sukcesora za 2, 3. i 4. jun u Briselu. Prvi dan bio bi odvojen za bilateralne razgovore sa svim delegacijama pojedinacno, a druga dva za plenarni sastanak. Uz ovaj poziv Vots je poslao i predlog novog Memoranduma, koji treba da bude razmotren i na njega stavljene primedbe aktera.

Ukoliko bi se eventualno ovog puta posrecilo, pa se pokaze da je predlog prihvatljiv i da primedbe ne odstupaju od sustine sukcesorske formule koju je Vots predlozio, mogao bi da se izradi finalni tekst Memoranduma. Nakon toga predstoji da on bude prihvacen i potpisan od strane drzavnih organa svake drzave koja ucestvuje u pregovorima o sukcesiji, a sve ovo, naravno, ukoliko se odigra najpovoljniji scenario.

Novi Votsov dokument ima, kako saznaje "Nasa Borba", tridesetak stranica i u njemu je pitanje drzavne svojine uglavnom tretirano u duhu dosadasnjih razgovora. Da podsetimo, pomenutom briselskom skupu prethodila je turneja, koju je medjunarodni pregovarac sproveo razgovarajuci sa svim sukcesorima o principima koje je predlozio za definisanje drzavne imovine. Konkretno, podelio ju je u tri grupe - na pokretnu i nepokretnu, na prava i interese i na finansijsku imovinu, ukljucujuci i obaveze. Za utvrdjivanje sukcesijske mase u sve tri grupe Vots je ponudio tri kriterijuma, koja treba da budu zadovoljena: da u drzavnu imovinu spada ono sto je u vreme prestanka bivse drzave sluzilo realizaciji nadleznosti savezne drzave, da je ona nad tom imovinom imala vlasnicka ovlascenja i njom upravljala, i da je ona bila finansirana federalnim parama.

Novi Memorandum sadrzi i dve bitne novine. Prva predstavlja test dobre volje za jugoslovensku stranu, a radi se o predlogu podele po dve ambasade ili konzulata svakoj drzavi sukcesoru. Druga se odnosi na ustupak koji ostala cetvorica treba da naprave prema SRJ - ukoliko bi bio prihvacen Memorandum, obustavili bi se svi procesi koje su drugi sukcesori u svetu pokrenuli protiv SRJ, pozivajuci se na zastitu sporne imovine.

Ostaje, naravno, da se vidi kako ce proci ovaj najnoviji predlog medjunarodnog pregovaraca. U tom smislu ilustrativno je saopstenje sa Komisije jugoslovenske Vlade za odnose sa Savetom za primenu mira i medjunarodnim finansijskim organizacijama, koje su agencije objavile 8. maja. U njemu se kaze da u pregovorima SRJ sa bivsim jugo-republikama nije postignut znacajniji napredak u definisanju pojma drzavne svojine. Ujedno se konstatuje da predlozi jugoslovenske delegacije, "koji se zasnivaju na zajednickom ulaganju u bivsu SFRJ, nude najpravicnije kriterijume za identifikovanje drzavne imovine".

U isto vreme, stigla je i kontra-poruka iz Slovenije. Tamosnji zvanicnici, objasnjavajuci svojoj javnosti zasto se, i pored razvoja privrednih odnosa izmedju dve drzave, ne napreduje u regulisanju njihovih medjusobnih odnosa i isticu "da SRJ i dalje insistira na ekskluzivnom kontinuitetu sa prethodnom drzavom, sto je za Sloveniju neprihvatljivo".

Bojana Jager