INTERVJU: VESNA PESIC, PREDSEDNICA GRADJANSKOG SAVEZA SRBIJE I KANDIDAT ZA NOBELOVU NAGRADU ZA MIR 1997. GODINE

Pred nama je veliki proces stvaranja pravih demokratskih institucija i u tom procesu GSS ima veliku ulogu, jer smo mi uvek isticali da nece biti dobro ako drzavni i srpski nacionalni interes ne bude vezan za demokratski proces

Nikola Todorovic
Milanka Saponja-Hadzic

Samo stroga liberalna drzava: Vesna Pesic FOTO: D. Milosevic

Ucesce Gradjanskog saveza Srbije u koaliciji "Zajedno" i postizbornim protestima imalo je za nas vrlo pozitivan efekat. Mnogo smo naucili od gradjana, a i oni su nas mnogo bolje upoznali, tim pre sto je protiv nas postojala jedna stalna kampanja jos od pocetka rata. Ljudi su, uglavnom, prihvatali ono sto su culi, ali su sad imali prilike da nas upoznaju na delu. Mislim da je mnogo ljudi doslo do uverenja da je GSS u pravom smislu jedna postena stranka koja se bori za ideale. Uverili su se da smo ljudi od integriteta, da su nas uvek rukovodili interesi gradjana, da smo bili i za ekonomske promene, reformu drustva i za demokratiju, rekla je za "Nasu Borbu" Vesna Pesic, predsednica GSS i kandidat za Nobelovu nagradu za mir za 1997. godinu.

"Kad je doslo do protesta, pokazalo se jasnije nego ikad ranije da Srbija nema ni nezavisno sudstvo, ni slobodu stampe, ni slobodne izbore... Parlament je pod kontrolom, vlast je na nekom drugom mestu, a ne u vladi niti u parlamentu, institucije su samo ukras, stvoren devedesete godine, pod velikim pritiskom promena u Istocnoj Evropi. Pred nama je veliki proces stvaranja pravih demokratskih institucija i u tom procesu GSS ima veliku ulogu, jer smo mi uvek isticali da nece biti dobro ako drzavni i srpski nacionalni interes ne bude vezan za demokratski proces."

Kakvi su izgledi da se te institucije formiraju?

- U ovom trenutku izgledi nisu najbolji, jer je politicka pozicija, ona koja zeli da se Srbija modernizuje i krene prema Evropi, rasuta na niz pojedinacnih stranaka. Tako razbijene one nemaju dovoljno efikasnosti da naprave uigran tim koji ce se na politickoj sceni izboriti za izborne uslove, a zatim i za poverenje gradjana i Srbiju pomeriti s mrtve tacke.

Druge dve politicke opcije, one koje odvlace Srbiju od demokratije i Evrope, su za sada organizovanije. To je, s jedne strane, Socijalisticka partija Srbije (SPS) koja je (po starom modelu) jedna masinerija i koja je te institucije srusila osloncem na tajne policijske organizacije, iste one koje su organizovale rat. Posle toga pod sankcijama se stvarala mafija, koja je proizvela prebogatu manjinu i opljackala vecinu gradjana i njoj je sada iskljucivi cilj da zadrzi vlast. Videli smo cak da ne preza ni od toga da zavlaci ruke u glasacke kutije. Ona trci u mestu, klati se izmedju radikalnog komunizma i autoritarnog tradicionalizma, u koji ubrajam izolacionizam, ksenofobiju, strah od Evrope i ekonomske modernizacije (trziste, privatizacija i sl.). SPS nema ideju kako da zemlja izadje iz krize, ali ima policijsku masineriju ciji je sada glavni zadatak da prikrije ratni poraz i da glavnim gubitnicima opet omoguci da zaigraju na nekoliko preostalih nacionalnih karata (Crna Gora, Kosovo...)

Na drugoj strani, ali na slicnoj liniji je Srpska radikalna stranka, vojnicki organizovana, potpomognuta onom istom starom masinerijom, disciplinovano izvrsava sva naredjenja. I idejno i organizacijski ona je slicna SPS-u, zato se njihovo biracko telo u velikom delu preklapa. I ona vodi izolacionisticku, manipulatorsku politiku. To su stranke koje se igraju emocijama srpskog naroda i na emocionalnoj konfuziji grade svoje pozicije, ne resavajuci goruce probleme. Obe ove stranke vuku Srbiju na ideoloske koloseke i opstaju na stvaranju novih kriza i sukoba, od kojih nas, toboze, posle spasavaju.

Zasto demokratska opozicija ima problema da se bolje organizuje?

- Zato sto je rec o vise stranaka koje se iznutra bore za prestiz i identitet. Ipak, koalicije su nuzne zato sto nijedna od takvih stranaka, posebno, ne moze da dobije vecinu. Mnogo je komplikovanija tehnologija ako se vise stranaka dogovoraju, ako nema jasno profilisane licnosti koja reprezentuje njihovu politicku poziciju i nosi glavne ideje i ako nema jedinstvenu i uigranu ekipu za njihovo sprovodjenje. Nije, dakle, potreban samo program, mi smo ga napravili. Ali da bi gradjanin stekao poverenje u koaliciju, mora da se pokaze organizaciona sposobnost za vrsenje vlasti, jer se preko te projekcije lansiraju i ideje, ali i stice poverenje gradjana da ce one biti realizovane. Pitanje organizacije je vrlo vazno: formiranje sposobnih timova, dobrih stratega, osposobljenih aktivista i kontrolora izbora. Obican covek hoce da zivi sigurno, on ima najveci strah od anarhije. Naravno, slazem se da treba da se gradi i civilno drustvo i gradjanska svest i da se drustvo mobilise oko osnovnih vrednosti na kojima pocivaju demokratske institucije i reforme. Jos nema saglasnosti da li mi u buducnosti hocemo da budemo jedna ustavno i pravno sredjena zemlja, zemlja koja ulazi u proces stvaranja moderne ekonomije, koja tezi ka vrednostima evropske demokratije i nepoznatim izazovima novog veka. Drustvo je razbijeno i tesko se stvara volja koja bi Srbiju povela u neophodne promene. Do resenja u Poljskoj, gde je okrugli sto vodio jedan policajac, ta osnovna saglasnost je postignuta, jer su Poljaci hteli da zive drugacije. Slicno je bilo i u Madjarskoj, gde sam bila posmatrac na prvim slobodnim izborima. Oni su pripremani sest meseci uz pomoc dva americka instituta za demokratiju i time su se hvalili. Videlo se da su Madjari bili srecni sto imaju slobodne izbore. Ta drzava je htela da se sto pre pred svetom legitimise kao demokratska zemlja i tako pokaze da je zavrsila jedan period svoje istorije. Isto je i sa Ceskom.

Kako to izgleda kod nas?

- Nema uopste komunikacije izmedju opozicije i vlasti oko ovih vitalnih pitanja. Problem je u tome sto ona nece iskreno da otvori demokratski dijalog, nece da se okrene ka procesu stvaranja demokratskih institucija, pa cak nece da se dogovori ni oko izbornih uslova.

Kako ih prisiliti?

- Jedan je nacin da se ponovo pokrenu protesti, ali ima i drugih metoda. Posle protesta mi smo malim koracima gubili preimucstvo, a vlast se sada konsoliduje. Takva situacija mora hitno da se prevazidje. Naravno, u ljudima se nije izgubila energija i ona bi mogla da se pokrene. Sada GSS inicira seriju bilateralnih razgovora sa pojedinim strankama, bez obzira da li su nam bliske ili ne. Ideja je da se napravi sto siri blok stranaka, koji nece izaci na ovogodisnje izbore, ako ne bude dogovoren bar minimum demokratskih izbornih uslova.

Tu su i preporuke OEBS-ove komisije koje nalazu da zapocne dogovor oko demokratskih izbora, pre svega kada je rec o javnoj televiziji, finansiranju stranaka, jasnoj izbornoj kontroli, itd. Znaci, cilj je da ne izadjemo na izbore bez odgovarajucih uslova i da se pozovemo na preporuke Gonsalesove komisije. Tako ne bismo legitimirali vlast koja bi pobedila na fals izborima. Treci nacin je verovatno nepredvidiv. Sve sto govorim o strategiji nastupa na sledecim izborima je uslovljeno demokratskim uslovima za predstojece izbore. Svaka mogucnost kradje mora da se otkloni i samo pod tim uslovima ima smisla planirati stranacke akcije.

Sta ce biti sa koalicijom "Zajedno"? Kako bi ta koalicija, u slucaju da pobedi na izborima, organizovala drzavu ako ne moze da regulise odnose medju svojim clanicama?

- Mora da se napravi jedna strategija koja ne bi licila na ovu organizaciju kojom je do sada isla koalicija "Zajedno", znaci, da bude tri, cetiri ili pet stranaka pa, cak i prosirena nekim udruzenjima gradjana. Pri tome je, naravno, dobro da se gradjani mobilisu i preko svojih udruzenja i inicijativa i da tako aktivno podrzavaju, pa i proizvode, promene u Srbiji. Trebalo bi zaboraviti da je to koalicija stranaka, sem u cinu njenog konstituisanja i osnovnog dogovora, i da ne idemo odmah na podelu mandata za parlament, nego da se formira vlada, odnosno tim glavnih igraca i da se odredi, jednoglasno, prava licnost - predsednik Srbije, koji bi nosio program, glavne ideje, a iza toga bi stajala grupa ljudi, sa imenima i strucnoscu, koja bi bila spremna da izvede program. Treba napraviti "tim snova". Na primer, ako bi kulturu najbolje vodio Slobodan Rakitic, uopste ne bi bilo vazno sto je on Saborna narodna stranka, ili nije ni u jednoj stranci. Najvaznije bi bilo da svako u timu bude najbolji, ili najblize najboljem. Mora potpuno da se promeni nacin misljenja da bi se napravila prava koalicija, i da bi "Zajedno" stvarno bilo zajedno. Moja koncepcija je donekle razlicita od Djindjiceve o sveopstoj mobilizaciji koja je suvise komplikovana, ali i od Draskoviceve koja se oslanja samo na odredjene stranke, ukljucujuci i one koje su se "otcepile" od nase stranke.

Da li je to izvodljivo u ovako ideoloski polarizovanom drustvu?

- Po mom isljenju jeste, ja sam stalno zastupala ideju o vladi u senci i sada sam je razradila. Parlamentarni izbori se dobijaju preko vlade, kada se pokaze kako ce vlast funkcionisati i zato je to najbolji put da se dobije vecina u parlamentu, ali da se dobije i mesto predsednika Srbije koji bi nosio program. Iskustvo pokazuje da je ovakav pristup dobra priprema za vrsenje vlasti, a da je to potrebno potvrdjuju i opstine u kojima je pobedila koalicija "Zajedno".

Kako su na to reagovali Draskovic i Djindjic?

- Nisam to jos izlozila. Ucinicu to na sastanku Politickog saveta koalicije, na kome treba da se razgovara o raspodeli mandata sa saveznih izbora i o strategijama. Dogovoreno je bilo da svako od nas razradi svoje vidjenje strategije. Mozda ce oni imati bolje ideje, ali je najvaznije da se sto pre dogovorimo.

Da li ce opstati koalicija ukoliko ne prihvate Vasu ideju?

- Nikada ne bih vezivala opstanak koalicije samo za moje ili druge pojedinacne ideje. Nije, dakle, rec o tome da se prihvate moje ideje, nego da napravimo strategiju od najboljih ideja. Mozda za to nema vise volje. Sto se tice opstanka koalicije, ona moze da opstane i pored svih nesuglasica, ali nije cilj da ona "opstane", nego da ona bude najbolja alternativa za Srbiju i gradjane i da uspe da to "najbolje" postane pobednicka varijanta na izborima. Ali, ako ostane ovaj stari nacin misljenja u kome se strane neprekidno nesto dogovaraju, a vise svadjaju, cime se propusta prilika da se pokaze kako ce te stranke funkcionisati kao buduca vlast i ko su ti ljudi koji ce donositi odluke, ne mislim da bi se stvorila uverljiva slika o tome sta ce vlast uciniti za gradjene da oni u buducnosti zive bolje.

Da li je GSS ostao autenticna stranka ili je poprimio nesto od koalicionih partnera?

- Postoji kod nas izvesna doza dogmatizma. Sigurno da stranke treba da se menjaju. Ja sam dosla do saznanja da ne mogu tri evropejca da donesu Evropu u Srbiju. Prosetajte malo Srbijom, upoznajte je da se oslobodimo nekih iluzija. Morate da objasnjavate ljudima svoja gledista, ali tako da vas oni razumeju. Ja sam se u tom pogledu promenila, zato sto mislim da je moja duznost da poruka koju salje GSS bude takva da je ljudi razumeju - sta cemo inace u politici? Mnogo sam ucila od samih ljudi na brojnim mitinzima u razgovoru s njima.

Djindjic i Draskovic forsiraju pitanja?

- Ako mislite da oni forsiraju vise nacionalno pitanje, mislim da nema nikakvih problema ako se to radi racionalno, dobronamerno i nenasilnim sredstvima. Nisu ni druge nacije, pa ni srpska, ravnodusne prema svojoj naciji. I to ne mozete ni da ocekujete. Zasto mi stalno moramo da imamo kompleks od toga da i Srbi imaju svoj identitet, svoje osecanje istorije i svoje drzavne i nacionalne interese? Mislim da je problem bio u tome sto su mnogi izgubili osecaj za buducnost, sto je srpska nacionalna politika lose vodjena, da su Srbi zbog toga dosli u stanje konfuzije i frustriranosti, ali to ne znaci da moramo nesto posebno da grdimo Srbe zato sto su Srbi i brane svoje interese. Svako ko hoce da negira da su postojali nacionalni problemi ne zna gde zivi. Raspad Jugoslavije je proizveo niz nacionalnih problema. Pa, da li je svejedno srpskom narodu sto je podelom Jugoslavije blizu tri miliona Srba trebalo da postane manjina? Kojoj naciji je to svejedno? No, to tesko stanje je izazvano i odavde i politika je vodjena katastrofalno - sve do gubitka rata sa Hrvatskom.

Na koji nacin savladati mafiju stvorenu tokom rata?

- Mislim samo institucionalnim putem, jednom strogom liberalnom drzavom. To zvuci kao kontradikcija, ali nije, zato sto autoritarna drzava pravi mafiju. Neke drzave nakon propasti komunizma nisu uspele da naprave strogu liberalnu drzavu nego su se kriminalizovale: Srbija, Albanija, Rusija, Bugarska, Hrvatska... Kad kazem stroga liberalna drzava, to znaci da drzava funkcionise u skladu sa zakonom. Oni koji su isli u ekonomske reforme, a pre toga nisu napravili strogu liberalnu drzavu, tj. pravnu drzavu, oni su stvarali mafiju.

Kako vidite buducnost SPS-a, s obzirom da se krug ljudi koji se tu vrti sve vise suzava?

- Krug se suzava potpuno prirodno zato sto se trazi apsolutna lojalnost, a toliko pouzdanih ljudi SPS vise nema. Nisam sigurna ni da je ova ekipa koja je dosla, sigurna ekipa - i ona ce sigurno biti pod velikom prismotrom. Neke su stvari gotovo enigmaticne, a meni se cini da je najveci broj njihovih glavnih saradnika dosao preko policijskih dosjea. Zlatna poluga ovog rezima je drzavna bezbednost. Ceo zaplet u Crnoj Gori bio je upravo oko te zlatne poluge, tu se crpi moc. Trebalo bi opet da pokrenemo neke stare demokratske ideje. Hajde da idemo na otvaranje dosjea, da se pokrenu takve teme. Ne mislim da mozemo odmah da uspemo, ali sto ne bismo pokrenuli takva pitanja.

Nesloga oko samih demonstracija jos onda je procurila u javnost i glavni sef bezbednosti Jovica Stanisic bio je protiv da se demonstracije uguse nasilno, jer je kao profesionalac procenio da ne treba da prave nasilnicki dzumbus po ulicama. I onda su odlucili da se vrate na predjasnje stanje: zlatna poluga je tu, pa cemo lepo da razbijemo opoziciju. Oni to rade, ali ja necu za sve sto se desava da bacim krivicu samo na SPS i policiju. Da nas ne bi razbili mora da postoji velika politicka cvrstina u svakom od nas. Da tacno znamo sta nam je politicki cilj i sta hocemo. Da se ta politicka pozicija brani i ne pomera, cak i ako su uslovi jako nepovoljni. Ako ne postoji cvrstina politicke pozicije onda mi omogucavamo vlastima ili radikalima da uvek imaju ceo politicki prostor otvoren, da biraju koja im pozicija odgovara.

Sta ce biti Vas odgovor ako se ne promene izborni uslovi?

- U koaliciji "Zajedno" postoji apsolutni konsenzus da, ako se nista ne izmeni, koalicija "Zajedno" nece izaci na izbore, a vidim da ce tako uciniti i neke druge stranke, na primer DSS.