IZLAGANJE GOSPODINA RICARDA MAJLSA, OTPRAVNIKA POSLOVA AMBASADE SAD U BEOGRADU, SINOC U INSTITUTU DRUSTVENIH NAUKA

Ciljevi SAD u Evropi su izgradnja ujedinjenog, slobodnog, demokratskog, razvijenog kontinenta sa slobodnim trzistem koji moze da prenese zavestanje mira i prosperiteta sa pola kontinenta na ceo kontinent. Mi zelimo da se Srbija i Crna Gora pridruze nasoj viziji. Uvereni smo da ova vizija nece zaziveti bez vere u "stalne principe" o kojima je govorila drzavni sekretar Medlin Olbrajt pred Senatom. Pod ovim uslovima Amerika pruza ruku Srbiji

Na pocetku bih zeleo da odam postu jednom vleikom Amerikancu, Amerikandc ciju fotografiju drzim na istaknutom mestu u svojoj kancelariji u Ambasadi - bivsem drzavnom sekretaru DZordzu Marsalu. Dzordz Marsal je imao dugu i veoma uspesnu karijeru vojnog oficira, ali njegovo najznacajnije zavestanje je na polju mira i nade. Ove godine navrsava se 15 godina od Marsalovog plana, koji predstavlja inicijativu za obnavljanje poverenja evropskih naroda u ekonomsku buducnost njihovih zemalja i Evrope kao celine. Predsednik Truman i sekretar Marsal zapazili su u to vreme da se "dok lekari razmatraju slucaj, stanje pacijenta pogorsava" i shvatili da je angazovanje Sjedinjenih Drzava, organizovana ekonomska pomoc i novi duh integracije i transatlantske saradnje najbolji nacin da se pacijent spasi. Veci deo Evrope je brzo reagovao i kao rezultat ovoga mnoge zemlje su sa Sjedinjenim Drzavama zakoracile u eru nezapamcenog mira i prosperiteta.

Na zalost, samo je pola Evrope imalo koristi od pola veka mira i prosperiteta. Medjutim, uverene da su sudbina Evrope i Sjedinjenih Drzava neraskidivo povezane, Sjedinjene Drzave su od pada Berlinskog zida uporno radile na tome da ova vizija prenese dobrobit demokratije i ekonomske saradnje na ceo kontinent do kraja veka, a i nakon toga. Drzavni sekretar Medlin Olbrajt je proslog meseca odrzala govor u Muzeju Ford u Grand Repids-u u Micigenu gde je naglasila da je cilj Amerike da ostvari san o nepodeljenoj, razvijenoj i slobodnoj Evropi.

U ovo globalno doba Sjedinjene Drzave shvataju da bezbednost u najvecoj meri zavisi od efikasnije i sire ekonomske, politicke i diplomatske saradnje izmedju Evropske unije, odnosno njenih clanica i Sjedinjenih Drzava. Mi smo partneri u resavanju problema sirom sveta, od Bliskog Istoka do samog srca Afrike, kako onih koji se ticu populacije i ocuvanja zivotne sredine tako i pitanja terorizma i sirenja nuklearnog naoruzanja. Medjutim, mi sebe ne posmatramo kao clanove elite ili nekog zatvorenog drustva. Problemi s kojima se suocavamo zahtevaju konstruktivno angazovanje svih demokratskih naroda i nama je veoma stalo da prosirimo krug nasih partnera.

Kada govorimo o Evropi, mi ne mislimo samo na nase stare zapadne saveznike ili na siru grupu zemalja koja obuhvata Rusiju ili na zemlje koje sada sve vise saradjuju kroz institucije kao sto je Partnerstvo za mir. Mi mislimo na celu Evropu ukljucujuci i sve zemlje koje su bile u sastavu bivse Jugoslavije. U svom govoru pred francuskom skupstinom proslog meseca tadasnji podsekretar za politicka pitanja, Piter Tarnof, nije samo rekao da nakon kraja rata u Bosni moramo da nateramo lidere u Bosni da se pridrzavaju svojih obaveza, vec je i naglasio da moramo pomoci svim narodima bivse Jugoslavije da se ponovo pridruze Evropi.

To je plan koji Amerika ima. Drzavni sekretar Medlin Olbrajt je u svom govoru pred Senatom u januaru izjavila da Sjedinjene Drzave "nemaju stalne neprijatelje, vec samo stalne principe. Ovi principi se zasnivaju na postovanju zakona, ljudskog dostojanstva i slobode ne samo za neke, nego za sve ljude na svetu".

Odnosi Sjedinjenih Drzava sa Srbijom i stav Vasingtona prema Beogradu proizlaze iz nase politike prema Evropi. Natpis urezan iznad ulaza u Nacionalni arhiv u Vasingtonu kaze: "Proslost je prolog". Iako kao Amerikanac ne govorim o istoriji onoliko koliko je to uobicajeno na Balkanu, zeleo bih da kazem nesto i o toj oblasti: 1989-ta godina je bila godina preokreta sa padom Berlinskog zida, raspadom Varsavskog pakta i odlukom vecine bivsih socijalistickih zemalja Evrope da izgrade demokratiju i drustva sa slobodnim trzistem, koja ce postovati medjunarodno priznata ljudska prava. Sjedinjene Drzave su brzo reagovale i pomogle u ovoj tranziciji sto pokazuje i Zakon o Istocnoevropskoj demokratiji koji je do 31. decembra 1996. godine obezbedio sredstva u visini od 2,8 miliona dolara.

Na zalost, Jugoslavija je odabrala drugi put koji je uticao na to da Srbija i Crna Gora budu ostavljene po strani. Umesto da se kloni nacionalizma pogubnog po evropski mir i prosperitet, Srbija je razvila nacionalizam koji je odveo do najdestruktivnijeg rata u Evropi od 1945. godine. Demokratska reforma je stala, privredu najvecim delom i dalje kontrolise drzava, sto se odrazilo na odnose izmedju Sjedinjenih Drzava i Srbije koji su jacali kroz saveznistvo u dva svetska rata i bili bliski tokom istorije.

Rat koji je unistio Jugoslaviju i zaostrio nase odnose je zavrsen. Sjedinjene Drzave i NATO su imali odlucujucu ulogu u okoncavanju tih neprijateljstava i u pregovorima koji su prethodili Dejtonskom sporazumu koji ce ovom regionu obezbediti mirnu buducnost. U okviru ovoga Sjedinjene Drzave rade na integraciji Srbije u Evropu i svet. Ta integracija mora biti zasnovana na potpunom prihvatanju demokratskih principa, vladavini zakona, postovanju ljudskih prava i na istinskom prelasku na efikasnu privredu sa slobodnim trzistem. Postizanje ovog cilja garantovace jednu stabilnu Srbiju i Crnu Goru koja moze da ostvari evropsku - i globalnu - stabilnost. Na zalost, nedostaje spremnost Srbije da deluje odgovorno na domacem i medjunarodnom planu. Na medjunarodnoj sceni primecujem zabrinutost zbog veza sa Libijom, koje su izasle na videlo posle pada teretnog aviona koji je leteo na liniji Beograd-Libija.

Ali najjednostavniji problemi u nasim odnosima proizlaze iz raspada bivse Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije. Pre tacno mesec dana pomocnik drzavnog sekretara Dzon Kornblum je posetio Beograd i Pristinu kako bi podvukao zelju Amerike da unapredi odnose izmedju Vasingtona i Beograda i da radi na integraciji Srbije i Crne Gore u Evropu. Na zalost, ucinjen je mali napredak i mnogo toga ostaje da se uradi, cak i to da se ponovo uspostave formalni diplomatski odnosi, to jest da Ameriku predstavlja ambasador, a ne otpravnik poslova kao sto je to sada slucaj. Poseta gospodina Kornbluma obuhvatila je cetiri oblasti koje ce imati odlucujucu ulogu u normalizaciji odnosa.

Prva je sprovodjenje Dejtonskog sporazuma. Tacnije receno, kao potpisnik Dejtonskog sporazuma predsednik Milosevic i bilo ko ga bude nasledio je u obavezi da brzo i u potpunosti ispunjava obaveze koje je SRJ preuzela na sebe ovim Sporazumom. Takodje ocekujemo da Srbija upotrebi svoj uticaj na vlasti Republike Srpske kako bi se postiglo postovanje odredbi Dejtonskog sporazuma. Pozivamo srpske vlasti da postuju ne samo tekst vec i duh ovog Sporazuma sve dok radimo na obezbedjivanju stabilnosti u regionu. U tom smislu, oblast koja je od sustinskog znacaja za napredak, je resavanje pitanja sukcesije sa drugim drzavama naslednicama Socijalisticke Federativne Republike Jugoslavije. Ovo, kao sto svi znaju, predstavlja jedan od uslova za uklanjanje spoljnog zida sankcija.

Drugo, sto takodje sledi iz Dejtonskog sporazuma, Jugoslavija mora da saradjuje u pronalazenju i privodjenju osumnjicenih za ratne zlocine, kao i da ih isporuci Hagu zarad pravnog gonjenja. Hteo bih da primetim da se sumnja da se cetiri osumnjicene osobe nalaze na teritoriji Srbije i Crne Gore.

Treci uslov za poboljsanje odnosa se odnosi na situaciju na Kosovu. Sekretar Kornblum je u toku svoje posete naglasio da Sjedinjene Drzave priznaju i postuju teritorijalni integritet Srbije i Crne Gore. Ali krsenja ljudskih prava predstavljaju predmet brige cele medjunarodne zajednice i nisu unutrasnja pitanja pojedinacnih zemalja. Ovo je jedan od osnovnih principa OEBS organizacije kojoj Beograd tezi da pripada. Nategnuta i vestacka situacija na Kosovu nije nikome od koristi. Trenutna situacija na Kosovu je neprihvatljiva. Svet nece cutati o ovome. Od sustinske je vaznosti za gradjanska i ljudska prava naroda na Kosovu, za demokratiju u Srbiji i mir i stabilnost u regionu, da se situacija na Kosovu znacajno poboljsa.

Mi nemamo spremno resenje. Postoje mnogobrojni nacini da se obezbedi postovanje ljudskih i gradjanskih prava ljudi na Kosovu. Ali do resenja ovog problema nece se doci bez ozbiljnog dijaloga izmedju Srba i Albanaca. Sjedinjene Drzave smatraju da se resenje moze naci u okviru Srbije i Crne Gore, ali Beograd bi trebalo da bude spreman da razmotri ideju o autonomiji ili o specijalnom statusu kao sredstvu za resavanje zakonskih problema, koje ima etnicka albanska vecina na Kosovu. Cvrsto smo uvereni da je odgovornost na vladi da se priblizi otudjenim gradjanima, ako je potrebno i pojedinacno, da bi se obnovilo nacionalno jedinstvo. Tamo gde vlasti mogu da smanje tenziju treba to i da ucine. Na primer, medjunarodna zajednica je spremna da ispita navodna krsenja ljudskih prava kao sto je zlostavljanje zatvorenika i ja podsticem vlasti da joj budu na raspolaganju kako bi zapoceo napredak barem na jednom polju. Medjutim, inicijativu treba da preduzme vlast koja trazi medjunarodni legitimitet.

Teznja Srbije za medjunarodnom integracijom u slobodnu, razvijenu i demokratsku Evropu kakvu mi zamisljamo, nije, medjutim, ogranicena samo ovim uslovima koji cine "spoljni zid sankcija" Sjedinjenih Drzava. Ujedinjena Evropa mora da bude zajednica demokratskih zemalja koje ce uvazavati i postovati demokratske principe. Skandal koji se desio novembra prosle godine kada su vlasti pokusale da poniste rezultate opstinskih izbora i skoro 100 dana ulicnih protesta koji su usledili, dokazuju da u srpskoj demokratiji postoje ozbiljni nedostaci. Iako nam je drago sto je primena Gonsalesovog izvestaja otklonila neposredan uzrok protesta, pozivamo vladu da pozitivno odgovori i na preporuke gospodina Gonsalesa u vezi sa oslobadjanjem medija i stvaranjem neophodnog zakonskog okvira za predstojece republicke izbore u Srbiji kako bi oni bili slobodni i pravedni. Ova pitanja predstavljaju cetvrtu oblast.

Tokom prethodnog perioda koji se zavrsio pre skoro deset godina politicki komentatori su cesto procenjivali razliku izmedju: "Onaj ko nije sa nama je protiv nas" i "Onaj koji nije protiv nas je sa nama". Ove konstatacije su proslost. Sjedinjene Drzave nisu nikada bile neprijatelj Jugoslavije, a od podizanja sankcija prosle jeseni, nisu protiv Srbije. Imamo dugu tradiciju u pruzanju pomoci ovom regionu u njegovom demokratskom i ekonomskom razvoju. Iako Jugoslavija nije direktno ucestvovala u Marsalovom planu, Sjedinjene Drzave su nakon Drugog svjetskog rata slale Jugoslaviji vojnu i ekonomsku pomoc vecih razmera.

Kao dokaz nase zelje da se omoguci integracija Srbije u Evropu i u medjunarodnu zajednicu, pocetkom ove decenije smo ponovo ustanovili misiju za pomoc koja je davala desetine miliona dolara pre nego sto je bila prekinuta izbijanjem rata. Od 1993. godine moja vlada je obezbedila humanitarnu pomoc za Srbiju i Crnu Goru u vrednosti od preko 30 miliona dolara. Nedavno smo ustanovili fond od dva miliona dolara kako bismo Srbiji pomogli u procesu demokratizacije. Ovo nije beznacajna suma u periodu ozbiljnih smanjivanja budzeta i ako vlada iskoristi ovu priliku i prihvati programe, bice to snazan podstrek razvoju nasih odnosa i brzem integrisanju u medjunarodnu zajednicu.

Ipak, ono sto vlada Sjedinjenih Drzava i Ambasada mogu i zele da ucine ograniceno je sirim politickim ciljevima. Kao sto sam vec rekao, ti ciljevi u Evropi su izgradnja ujedinjenog, slobodnog, demokratskog, razvijenog kontinenta sa slobodnim trzistem koji moze da prenese zavestanje mira i prosperiteta sa pola kontinenta na ceo kontinent. Mi zelimo da se Srbija i Crna Gora pridruze nasoj viziji. Ali ubedjeni smo da ne mozemo uspeti bez Srbije i Crne Gore. Medjutim, bolji odnosi se mogu postici samo ukoliko se popravi ponasanje. Takodje smo uvereni da ova vizija nece zaziveti bez vere u "stalne principe"o kojima je govorila drzavni sekretar Medlin Olbrajt pred Senatom. Pod ovim uslovima Amerika pruza ruku Srbiji.

Ovo je moj treci sluzbeni boravak u Beogradu. Dzordz Marsal je moj licni heroj. Uveravam vas, na dan petnaestogodisnjice Marsalovog plana, da bih najradije ulozio svu svoju energiju u potpunu integraciju Srbije u Evropu i u promovisanje nase politike posvecene ispunjenju vizije sekretara Marsala o ujedinjenoj, slobodnoj i razvijenoj Evropi. Inicijativu, medjutim, treba da preduzme Srbija, a ne Sjedinjene Drzave.