KONCERT GORANA BREGOVICA U "SAVA" CENTRU

Senzibilitet koji prevazilazi granice podneblja: Goran Bregovic

Ovogodisnja koncertna turneja Gorana Bregovica pod nazivom "Wedding and Funeral Band" zapoceta u Skoplju na Djurdjevdan, zavrsila se u nedelju drugim koncertom u beogradskom "Sava" centru. Koncerti su protekli uz znatno manju promotivnu pompu i bez neodmerenih izliva idolopoklonstva od strane tupavih pripadnika sedme sile koji Bregovicev opus tumace kao "sveto pismo". Sto se same svirke tice, Bregovic je pronasao pravu meru u svemu - od repertoara, preko adekvatnih i dobro ukomponovanih izvodjackih sastava i solista, pa do odlicne produkcije (ozvucenja i svetla, ukusno priredjenog kataloga turneje...). Rezultat toga su koncerti kojima ni najstrozi kriticari ne mogu da nadju manu.

Osim svirke, Bregovic je svojoj publici uvek umeo da podari i pricu, ideologiju, filozofiju. Ovoga puta se opredelio da svoju filmsku muziku prezentira kroz "Wedding and Funeral Band" (u prevodu sastav koji svira na vencanjima i sahranama). Sam duvacki ansambl, po kojem ceo projekat nosi naziv, kao takav postoji samo zbog Bregovica i njegove ideje, a ne funkcionise samostalno, to jest predstavlja proizvod njegovog umetnickog postupka. Kao i mnogo puta do sada, spojivsi krajnosti u jendom tipicnom postmodernistickom maniru, Goran Bregovic je dobio umetnicki uzbudljiv proizvod, koji je publika slusala bez daha i sa paznjom, iako program sam po sebi nije bio lak za probavu. Uz izvanredne vokalne solistkinje iz Bugarske, muski hor i Gudace Svetog Djordja, uz Bregovica su na pozornici bili i Nenad Jelic (udaraljke i vokak), Bokan Stankvoc (truba, gajde, frula) i Zorz Grujic (duvacki instrumenti). Prica za sebe je izuzetni dirigent, perkusionista, harmonikas i pevac Ognjen Radivojevic, koji je u svom zivotu prevashodno jazz klavirista, a kod Bregovica ima sasvim drugu ulogu.

Jedan Vlatko Stefanovski ili Radomir Mihajlovic Tocak nikada nisu shvatili zasto neko ko mnogo manje vezba i gitaru ne svira tako dobro postize tako veliki uspeh. Da bi neko bio umetnik pre svega je potrebno da bude intelektualac i kosmopolita, da bi utem instrumenta (bila to gitara, kamera, dleto ili cetka) samo izrazavao svoja duhovna istrazivanja i preispitivanja. Goran Bregovic koji je poceo kao teen-idol i autor banalnih rock pesmica otisao je daleko od svoji profesionalnih pocetaka, a opet se priblizio svojim pre svega ljudskim korenima koji se reflektuju kroz muziku koju stvara. I nijednog trenutka nije prestao da promislja, istrazuje, da bude umetnik po opredeljenju, a ne samo svirac po profesiji. Nisu uvek svi eksperimenti plodotvorini, korisni i uspeli, ali postojanje istrazivackog duha je generacija da ce kad-tad vlasnik nai trazenu stvar, odnosno napredovati kao umetnik i licnost...

Eklekticizam kao spajanje raznih kulturnih, duhovnih i drugih uticaja, delova i izvora, pokazao se kao dominantni umetnicki postupak, ne smao kod Bregovica vec uopste. Zbog toga su vecite price o Bregovicu kao plagijatoru, kompilatoru i lopovu ustvari potpuno pogresne. On je sam stvaralac cija dela imaju senzibilitet koji prevazilazi granice podneblja iz kojeg je ponikao, na radost publike sirom Evrope i sveta. A cilj umetnosti je da dodirne sto vise ljudi.

Srdjan D. Stojanovic