STA JE REPORTER "NASE BORBE" ZABELEZIO PRILIKOM NEDAVNE POSETE ELIZABET REN SANDZAKU I PLJEVLJIMA

"Bili smo izlozeni agresiji, sada nas asimiluju"

Izbegle Sandzaklije tesko se vracaju u svoje domove jer status Muslimana nije resen sto je slucaj i sa Pljevljima, a poseta specijalnog izvestioca za ljudska prava podsetila i Beograd i Podgoricu na ove probleme

Vesna Radivojevic

U senci politickih previranja na Balkanu, Sandzak je poslednje dve godine utonuo u sumnjiv mir. Vesti o povremenim bombaskim napadima na imovinu Muslimana ili na dzamije, belezeni su u medijima tek sporadicno. Eksplozije bombi, ubistva, politicki skandali u Beogradu ili na Kosovu bili su cesci i suroviji i mnogo vise "ispred ociju" javnosti od Sandzaka.

Nedavna poseta Elizabet Ren, specijalnog izvestioca za ljudska prava podsetila je javnost da je ovaj region i dalje potencijalno bure baruta. Ren je u razgovorima koje je vodila u Sandzaku kazala da ce upozoriti i Beograd i Podgoricu da problemi u ovom regionu jos uvek nisu reseni. "Smatram svojom posebnom odgovornoscu da se bavim situacijom u regiji i da uradim ono sto je najbolje za ovdasnje stanovnistvo", kazala je ona.

Specijalni izaslanik je, medjutim, u razgovorima sa predstavnicima Helsinskog komiteta za ljudska prava u Sandzaku precizirala da "za sada" ne bi trebalo da ocekuju da ce biti formirana medjunarodna komisija koja bi se bavila situacijom u Sandzaku. "Za to nema interesa, a ja ne mogu sama da budem medjunarodna komisija", kazala je Ren. Politicki predstavnici medjunarodne zajednice, moglo bi se zakljuciti iz njene izjave, ne smatraju probleme sa kojima se srecu stanovnici ovog regiona tako krupnim da bi se njima bavilo neko posebno telo.

Pritisak na Muslimane

Oni koji zive ovde, naravno, ni izdaleka ne dele takvo misljenje. Nema napetosti kakva je vladala do pre dve godine kada su tenkovi okruzivali Novi Pazar, bombaski napadi na imovinu Muslimana bili svakodnevica, a ljudi nestajali bez traga, ali pritisak na sandzacke Muslimane nije prestao. Promenjena je samo forma. "Dok je trajao rat u Bosni, muslimansko stanovnistvo u Sandzaku je bilo izlozeno fizickoj agresiji, a sada se radi na njihovoj asimilaciji", kaze advokat Sefer Medjedovic, clan Helsinskog komiteta za ljudska prava u Sandzaku.

- Muslimani na ovim prostorima, izmedju ostalog, nemaju svojih kulturnih institucija, preko kojih bi izrazavali svoje osobenosti, a kroz institucije vecinskog naroda svoje osobenosti ne mogu da izraze. U skolama se uci knjizevnost, istorija, tradicija vecinskog, srpskog naroda. Muslimansko stanovnistvo ima problema pri zaposljavanju, a vitalne drzavne sluzbe gotovo da su potpuno etnicki ciste od kadrova muslimanske nacionalnosti - kaze Medjedovic.

On upozorava da je stalni izvor problema cinjenica da polozaj Muslimana nije regulisan ni saveznim ni republickim ustavima. - U SFRJ Muslimani su zvanicno, Ustavom bili priznati kao narod, a u Ustavu SRJ ih nema. U srpskom ustavu govori se o Srbiji kao drzavi srpskog naroda, a u crnogorskom ustavu se pominju etnicke zajednice, ali se njihov status ne precizira. Istorijska je nepravda da se Muslimani ne priznaju kao narod u novoj Jugoslaviji i da im se ne priznaju prava koja su imali u prethodnoj drzavi. Muslimani to zasluzuju zbog svih osobenosti koje ih karakterisu kao narod i posebno zbog svoje svijesti o tome da oni jesu narod - kaze Medjedovic.

Helsinski odbor, ciji je on clan, protivi se, medjutim, konceptu autonomije Sandzaka koju zagovara Sulejman Ugljanin, predsednik Stranke demokratske akcije Sandzaka. "Mi smo svjesni cinjenice da medjunarodna zajednica ne priznaje promjenu granica, a Sandzak je podeljen izmedju Crne Gore i Srbije. Zahtjev za teritorijalnom autonomijom automatski znaci krsenje principa medjunarodne zajednice. HO se ne zalaze za teritorijalnu i politicku autonomiju Sandzaka, nego se bori za autonomiju regije i zastitu ljudskih prava u njoj", objasnjava Medjedovic.

Nispunjena obecanja
Kada je Ren pre godinu dana razgovarala sa najvisim zvanicnicima Crne Gore, obecano je da ce izbeglim porodicama biti omoguceno da se vrate, te da ce se "na saniranju stanja" angazovati i Vlada SRJ. Od toga su ostale samo prazne price - do sada se ni jedna porodica nije vratila u svoju kucu. Izuzetak je porodica Osmana Tahirovica, koja je pokusala da se vrati u svoju kucu jos prosle godine. Vec prve noci po povratku, na kucu je izvrsen oruzani napad, pa se citava porodica vratila u Pljevlja. Uprkos tome, on se ponovo vratio u kucu u aprilu ove godine i za sada je, po podacima koje smo dobili od HO, to jedina porodica koja se vratila u Bukovicu.

Izbori nisu promenili situaciju

Stranka demokratske akcije Sulejmana Ugljanina je na lokalnim izborima, odrzanim krajem prosle godine dobila vlast u Tutinu, Sjenici i Novom Pazaru, ali po oceni Helsinskog odbora, to nije promenilo situaciju u regionu na bolje. U izvestaju Odbora o situaciji u Sandzaku u prva cetiri meseca ove godine, precizira se da je situacija neizmenjena jer vlast i dalje funkcionise preko policije, drzavne i javne bezbednosti, inspekcija i poreske uprave, a organi lokalne uprave imaju samo formalnu moc.

Ponasanje opstinskih vlasti, s druge strane, po oceni HO je "nedemokratsko i u politickom smislu krajnje neinventivno", sto "jos vise komplikuje ionako komplikovanu situaciju". Zbog toga, Odbor ocenjuje da postoji veliki rizik da novonastalu situaciju rezim u Beogradu iskoristi za nove represivne metode u Sandzaku.

- Milosevic nista ne rizikuje ustupanjem vlasti SDA, a Ugljaninov verbalni radikalizam i neinventivno vodjenje politike moze da iskoristi kao povod za vec primjenjenu represiju, a mozda i za uvodjenje novih represivnih mjera - konstatuje se u izvestaju HO.

Ni u Pljevljima nije bolje

Odbor navodi da nova vlast nije ucinila nista osim sto je smenila sve direktore u preduzecima koja su u nadleznosti opstine. Smene su izvrsene pretezno u Novom Pazaru, a u izvestaju se tvrdi da su svi novopostavljeni direktori Muslimani, cime je prekrsen demokratski princip da nacionalna struktura novopostavljenih rukovodilaca odgovara nacionalnoj strukturi stanovnistva.

- SDA je morala imati u vidu prirodu rezima u Srbiji i Crnoj Gori, kao i cinjenicu da je Sandzak visenacionalna sredina i da ce njihovo ponasanje posluziti rezimu da primjeni represivne mjere. Zbog toga se vec sada strahuje da ce rezim uvesti prinudnu upravu i tako legalizovati vanredne mjere koje se fakticki vec desetak godina primjenjuju u Sandzaku - kaze se u izvestaju HO.

Elizabet Ren je, pored Pazara, boravila i u Pljevljima, jednoj od najvecih opstina u Crnoj Gori. Tokom 1992. i 1993. muslimansko stanovnistvo u ovom gradu bilo je izlozeno zestokom teroru, sto policije, sto paravojnih i vojnih snaga. Sa prestankom borbi u Bosni i ovde se situacija koliko-toliko smirila, ali problemi stvoreni izbijanjem rata u susednoj republici su i dalje otvoreni.

Aktivisti Helsinskog odbora u ovom gradu su se, tokom razgovora sa Ren narocito zanimali koliko je moguce da ona utice na stvarnje uslova za povratak njihovih izbeglih sunarodnika, a narocito za povratak muslimanskih porodica u Bukovicu, prostrano seosko podrucje u opstini Pljevlja.

Diskriminacija regiona
I u bivsoj Jugoslaviji Sandzak je bio jedan od najnerazvijenijih regiona, ali sadasnja ekonomska situacija se moze opisati sa dve reci "nikad gore", kazao je izmedju ostalog Alija Halilovic, clan Helsinskog odbora u Sandzaku tokom razgovora sa Elizabet Ren. Kao ilustraciju, on je izneo podatak da je sezdesetih godina samo u srpskom delu Sandzaka bilo oko 250.000 ovaca, a danas u citavom regionu ima jedva 30.000.
- U kraju ima dosta uglja, ali nema ni jedne termoelektrane, niti hidrocentrala na rekama. Sandzak nema ni jednu likvidnu banku, niti privrednu komoru. Sve bi se to mozda i moglo zanemariti, ali sada se ovaj region diskriminise i novousvojenim republickim zakonima. Zakon o nerazvijenim podrucjima i strateski plan za razvoj Srbije do 2010. godine potpuno zaobilaze Sandzak. Jedina planirana investicija je izgradnja deponije u selu Kominje u opstini Novi Pazar. Deponija bi trebalo da bude izgradjena na izvoristu reke koja vodom snabdeva nekoliko okolnih sela - kazao je izmedju ostalog Halilovic.

Etnicki ociscena sela

Bukovicu cini grupa od tridesetak sela koje se nalazi na samoj granici Crne Gore sa Bosnom. Vecinu sela je nastanjivao muslimanski zivalj, koji je iz tog kraja izbegao jos tokom 1992. i 1993. godine, nakon sto su tu pristigle jedinice Vojske Jugoslavije. Prema izvestaju Helsinskog odbora, od 1992, kada je u ovaj kraj dosla VJ i formirana stanica milicije koju su cinili samo Srbi i Crnogorci, u Bukovici je ubijeno sest ljudi, kidnapovano 12 (sedam ljudi je vraceno, a sudbina petoro otetih se ne zna), od posledica prebijanja umrla su dvojica muskaraca, a troje je dobilo telesne povrede. Dva muskarca su, nakon fizickog zlostavljanja, izvrsila samoubistvo. Zbog svega ovoga, iz Bukovice je otislo oko 170 muslimanskih porodica.

Prema podacima HO, od 25 sela u kojima su ziveli Muslimani, potpuno je etnicki ocisceno 14, a u selu Djenovici je do pre godinu dana ziveo samo jedan stari bracni par, za koji nismo mogli da saznamo da li je uopste ziv. U ostalim selima ostale su po dve, tri nekompletne porodice, uglavnom starih i iznemoglih ljudi.

Osim sto vlasti nista nisu preduzele da se problemi ovog kraja rese, ne omogucava se ni nekom drugom da pomogne. Kako je vecina kuca opljackana ili propala zbog dugog nekoristenja, Savet za izbeglice Danske dao je novac da se u Bukovici izgradi sest novih kuca. Kuce su napravljene, ali su tokom zime "nepoznati pocinioci" demolirali svih sest zgrada, odnevsi vrata, prozore, strujomere i sve ostalo sto se moglo odneti. Planirani povratak nekolicine porodica odlozen je tako na nodredjeni rok.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /