PISANJE NACRTA ZAKONA O PRIVATIZACIJI ODLOZENO NA NEODREDJENO VREME

Sudar dve koncepcije na Ekonomskom odboru SPS

Iako je dr Oskar Kovac demantovao pisanje "suparnickog zakona" o vlasnickoj transformaciji ocekuje se da ce se glavni okrsaj pristalica "ubrzane" i zagovornika "usporene" privatizacije dogoditi na Ekonomskom odboru SPS. Koliko bi SRJ kostalo novo odlaganje reformi?

Beograd. - Rad na novom zakonu o privatizaciji nije zamrznut, niti se radi njegova nova verzija, izjavio je u subotu Studiju B dr Oskar Kovac. Na taj nacin on je opovrgao informacije u nekim novinama o svojoj angazovanosti (uz ucesce nekolicine znacajnih licnosti iz vrha vladajuce stranke i izvrsne vlasti) na izradi "suparnickog" zakona. Ovaj kratak demanti, koji ipak ne sadrzi nikakav vrednosni sud o zakonu, bitan je pre svega zato sto upuceni znaju negativan odnos dr Kovaca prema predlozenom u njemu, ali i znacaj koji njegovo misljenje moze imati na predstojecem (skorasnjem) Ekonomskom savetu SPS. On se sa zanimanjem ocekuje, izmedju ostalog i zato sto ce na savetu biti pretresene i postavljene granice za radikalnost resenja u privatizaciji.

Jos jedna posredna poruka iz vrha stigla je preko glavnih drzavnih novina, koje najpre "nekima" spocitavaju brzopleto zakljucivanje o tome da se oko zakona o privatizaciji iza kulisa javnosti lome koplja, na osnovu odlaganja velike feste u Privrednoj komori Srbije, gde je trebalo da se pompezno zavrsi javna rasprava o njemu. I porucuju da se od reformi (ali ne i od predlozenog u zakonu, sto moze biti vise od finese), nece i ne moze odustati. Ono od cega se ipak odustalo, to je strucni rad na svodjenju predloga i sugestija iz javne rasprave u izradu Nacrta samog zakona, sto je trebalo da otpocne minulog vikenda. To je odlozeno bez objasnjenja i na neoroceno vreme. Sasvim je ocigledno da je u poslednje dve nedelje izostala svaka, pa i promotivna aktivnost, vezana za zakon, a ona je prilicno ofanzivno vodjena u jeku javne rasprave diljem Srbije, od fabrika do mesnih zajednica.

Moguce izmene
Ukoliko prevlada struja dr Oskara Kovaca, u nacrtu zakona moguce je ocekivati promene koje bi prvenstveno bile usmerene na relativizovanje rokova privatizacije. Takodje, dr Kovac protivi se propisivanju obaveze onim preduzecima koja su zapocele ovaj proces po ranijim zakonima, da moraju da dovrse privatizaciju, odnosno da iz njih bude eliminisana drustvena svojina. Po misljenju dr Kovaca takvim preduzecima mora se ostaviti sloboda da odluce da li ce emitovati dalje deonice radi prikupljanja dodatnog kapitala ili nece, i drzava im ne moze nametnuti obavezu da svoj sadasnji mesoviti status promene.
Dr Kovac takodje je bio nezadovoljan resenjima vezanim za Akcijski fond i svakim "mesanjem drzave u brigu o necijem kapitalu", ali kako se saznaje taj deo zakona ipak nece biti drasticnije menjan, niti ce fond biti ukinut "jer bi to onda dovelo do potpunog narusavanja ideje zakona".
Dr Kovac je takodje nezadovoljan resenjima vezanim za sadasnju Agenciju za procenu drustvenog kapitala, koja bi sa promenjenim statusom trebalo da postane deo ministarstva za ekonomsku i vlasnicku transformaciju.

Razlozi za sumnju

Srpski premijer Marjanovic nije se, na primer, iako je to bilo najavljeno, pojavio na niskom savetovanju ekonomista, odrzanom krajem prosle nedelje, gde je imao lepu priliku da javno presece sve dileme ove vrste. One su presecane, kako se nezvanicno saznaje, u premijerovim (uz ucesce i ministra za privatizaciju Milana Beka) konsultacijama na najvisem nivou i na nesto nizem visokom nivou. Takodje, nezvanicno se culo, da je optimizam onih kojima je zakon na dusi, nakon toga, u nekoliko popravljen, mada se zna da cela stvar treba da prodje "jos jednu ruku" pre svega u vrhu vladajuce partije.

Inace, dok je jos izgledalo da nema problema, konstatovano je da je u javnoj raspravi zakon dobro prosao, da mu nisu stavljene sustinske primedbe kao, recimo, na zakon o javnom informisanju i da zato ne treba ponovo ici na radnu verziju, vec direktno na nacrt. Stavise, najavljivano je da ce se u Nacrtu naci resenja koja ce prosiriti krug ucesnika i ubrzati privatizaciju. Istovremeno, prognoziralo se da ce nacrt biti gotov do kraja maja i da je zelja da posle skupstinskog usvajanja vazi vec od 1. jula ove godine. Doduse, i tada je bilo, mada izrazito strucnih misljenja, da nije potrebno toliko zuriti, jer su nepripremljene brojne pratece stvari od kojih zavisi uspesnost operacionalizacije ovog zakona.

Ono sto, medjutim, nije bilo lepo za usi vladajuce stranke (tim pre sto se vec morala oprostiti od svoje iluzije da joj privatizacija moze u ovoj izbornoj godini doneti neke konkretne pare) jeste cinjenica da ce ona, naprotiv, morati da kosta, barem za onoliko koliko budu iznosili troskovi stvaranja edukativnog i efikasnog informativnog sistema. U Nemackoj, na primer, kada se krenulo u privatizaciju istocnog brata, stampano je oko 55.000 stranica edukativnog materijala. Dakle, ispalo je da privatizacija mora da kosta, a za same izbore je prakticno neutralna.

Milosevic ce izgubiti svaku podrsku ako odustane od privatizacije
Ekonomisti kazu da se vlada uplasila da ce primena zakona o privatizaciji dovesti do opustanja i socijalnih nemira pred izbore. Zvanicne najave privatizacije su sada utihnule, a ekonomista Miodrag Zec kaze: "U drzavnim krugovima u martu je vladala prava euforija oko privatizacije, ali sada je vise nema. Vise nema javne retorike, a ministar za privatizaciju nije se pojavio na savetovanju ekonomista u Nisu. To znaci da se oko privatizacije desava nesto veoma ozbiljno".
Jedan ekonomista koji je zeleo da ostane anoniman rekao je Rojteru "da su i ministar za privatizaciju Milan Beko i zakon "na ledu" i da ce tako biti sve dok socijalisti ne odluce sta da rade. Taj D-dan nije daleko, ali bojim se da ce oni sve reforme odloziti".
"Ako privatizacija izgleda suvise rizicno, bice odbacena" rekao je Rojteru jedan sagovornik. U zapadnim diplomatskim krugovima tvrdi se da ce Milosevic izgubiti svaku podrsku ukoliko odustane od privatizacije. "Ako se to dogodi jasno je da za Jugoslaviju nece biti svezih para i da ce privreda doziveti kolaps" rekao je jedan zapadni diplomata.

Politicki signali

Zato se kao jedan od mogucih scenarija vidi upravo kompromis na liniji neutralnosti. Uz objasnjenje o potrebi bolje pripreme, valjanih procena drustvenog kapitala i slicno, stvar moze biti odlozena - da umesto od jula zakon, recimo, vazi od septembra. Tako bi se izbeglo bilo kakvo negativno dejstvo na izbore, a istovremeno onemogucilo bi se da parola o odustajanju od reformi postane izborno orudje opozicije. Mozda je jedan indikator takvih namera cinjenica da je nedavnom odlukom republicke vlade rok za prilagodjavanje firmi Zakonu o preduzecima pomeren ne za sest meseci ili do kraja ove godine (kako je bilo prvobitno najavljeno), vec do jula naredne godine.

Uostalom, celim procesom se ionako moze pilotirati sa strane, a ova vlast je uvek dobro znala da sa direktorima drustvenih preduzeca organizuje politicke kampanje, stvarajuci pozitivnu ili negativnu atmosferu - bez obzira sta ce na kraju pisati u Zakonu o privatizaciji, u ovom slucaju za to da se preduzeca odluce ili ne za neobaveznu privatizaciju.

Ekipa "Nase Borbe"

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /