POVECAVA SE JAZ IZMEDJU NAJNIZIH I NAJVISIH ZARADA

Miljenici u drzavi "socijalne pravde"

Odnos maksimalne prema prosecnoj minimalnoj plati dostigao je u martu 97-301 odsto. Pre tri godine ta razlika je bila 195 odsto

U drzavi "socijalne pravde", koju vlast sve cesce eksploatise kao socijalni adut u predigri izborne kampanje i kao svoj politicki adut u zastrasivanju od privatizacije i reformi, ta pravda izgleda ovako - ne samo da, prema nekim procenama, preko 400.000 zaposlenih odlazi na posao, a ne prima plate, ili ih prima sa sve vecim zakasnjenjima, nego se i medju onim srecnijim stalno povecavaju razlike u zaradama medju privrednim granama i delatnostima. A pri tome, osnova nije efikasnost privredjivanja vec prinudna socijala u koju je prste umesala drzava sa svojim poreskim merama ili arbitrarnim oslobadjanjem od poreza.

Kada je drzava uvela progresivno oporezivanje plata, to je bilo propraceno obecanjem da ce takve poreske izmene delovati na smanjivanje razlika, ali se to uopste nije dogodilo. Naprotiv, disperzija plata raste, tako da je odnos izmedju maksimalne i minimalne plate za industrijske grane sa 10,5 u 1996. porastao na 12,8 u martu 1997, utvrdila je dr Milena Jovicic. Ili, dok je procentualno maksimalna prema minimalnoj prosecnoj plati delatnosti u 1994. iznosila 195 odsto, u 1995. je to bilo 234 odsto, u 1996. vec 277 odsto, a u martu ove godine cak 301 procenat. Ono sto drzava, takodje, nije postigla, a bio joj je izgleda prevashodni cilj (socijala je samo zgodna kozmetika) jeste da sa progresivnim oporezivanjem zarada uveca svoje prihode. Takodje, ima sumnji da je oslobadjanje minimalaca priprema za vreme kada ce morati da dodje na dnevni red otpustanje tehnoloskih viskova, pa je zgodno da se za to pripremi i poreski sistem i osiguraju drzavni prihodi.

Predizborno cementiranje

Drzava je bila prinudjena na dodatno mesetarenje u sistemu raspodele, a to je opet objasnila svojom socijalnom brigom za zaposlene u drustvenom sektoru i merama za podsticanje proizvodnje, mada se o ovom potonjem uopste ne radi. Naime, osim uvodjenja progresivnog oporezivanja zarada, kojim je za sve zaposlene oslobodjena od poreza jedna garantovana plata (u iznosu od 180 dinara mesecno neto), nedavno su dodatno oslobodjene oporezivanja u iznosu od jos jedne garantovane zarade i one grane i delatnosti u kojima je prosecna plata u toku prosle godine bila niza od 400 dinara. A najnize prosecne zarade u 1996. bile su u proizvodnji obuce 257 dinara, proizvodnji prediva i tkanina 275, tekstila 280, saobracajnih sredstava 340, rezane gradje 367 i reciklaze sirovina 381 dinar. Tim granama dodata je i metalopreradjivacka delatnost, iako sa prosekom od 406 dinara zarade u njoj prelaze arbitrarno utvrdjenu granicnu crtu. Medjutim, metalci su oduvek bili politicki izuzetno vazni za ovu vlast i za njeno odrzavanje socijalne nirvane.

Problem je u tome, istice dr Milena Jovicic, sto se ova socijalna mera, koja se inace donosi u cilju zastite najnizih plata i zaposlenosti, pretvara u naopaku meru razvojne politike, jer se ne primenjuje na radnike (odnosno radna mesta) sa najnizim platama, vec na cele grane. - Nesumnjivo ima radnika sa prosekom ispod 400 dinara u prosloj godini i u granama ciji prosek nije mnogo veci od ove zadate granice, na primer visokogradnja 411 dinara, proizvodnja koze i krzna 423, proizvodnja proizvoda od drveta 436, trgovina na malo 442 dinara itd. Time se, suprotno proklamovanom obecanju o restrukturiranju privrede prema razvojnim potencijalima i mogucnostima plasmana, stimulisu grane cije je kapacitete i zaposlenost ocigledno potrebno smanjivati. Ovo dodatno oslobadjanje poreza adekvatno je prilivu od 34,2 dinara puta broj zaposlenih za svaku granu mesecno, bas kao da im je ta suma uplacena iz budzeta, kaze dr Jovicic. To u stvari znaci da se zbog potreba dnevne politike i socijalnog mira u predvecerje izbora cini sve da se odrzi postojeca zacementirana i neefikasna privredna struktura, zajedno sa pripadajucom strukturom zaposlenih.

Oderi koga mozes

Druga posledica ovakve politike je to da se preveliki poreski teret svaljuje na grane i delatnosti koje pokazuju vecu vitalnost i u periodu nedovoljne otvorenosti privrede, cime se umanjuje njihova konkurentnost i produktivnost. Prema novom sistemu oporezivanja na primer, u martu trosak radnog mesta iznosi 2,51 neto plate u obojenoj metalurgiji, 2,36 u crnoj metalurgiji, 2,27 u proizvodnji nafte, isto toliko u proizvodnji duvana, 2,25 u elektroprivredi, 2,24 u brodogradnji i proizvodnji derivata nafte i slicno. Prakticno, samo jedna cetvrtina, ili devet industrijskih grana, ima u proseku davanja zajednici ispod neto plate - odnosno ispod 98 odsto, koliko je ukupno opterecenje neto plate iznosilo u sistemu linearnog poreza, a od svih delatnosti tu spada samo poljoprivreda, istice ovaj ekonomista u analizi u MAP Instituta ekonomskih nauka. Valja dodati da ce sa pomenutim oslobadjanjima citavih grana od poreza na zarade ovi odnosi biti dodatno pogorsani.

Sve se svodi na pravilo - oderi koga mozes i odrzi glavu iznad vode onima kojima jos moras, a posle, kada se na reformama bude zaista ozbiljno radilo i kada zarade prestanu da zamenjuju socijalne funkcije drzave - videcemo. Taj film, gledace se, naravno, tek posle izbora.

Bojana Jager

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /