KAKO SOCIJALISTI STAVLJAJU POLITICKOG PROTIVNIKA PRED SVRSEN CIN

Dok opozicija beskonacno prolongira vlastima rokove za dogovor o izbornim pravilima, socijalisti to obilato koriste pripremajuci teren za zbunjivanje protivnika

Srpskoj opoziciji se ne bi moglo prigovoriti da nije imala sluha za "nagomilane probleme" aktuelne vlasti. Rok koji je postavljala socijalistima za dogovor o izbornim uslovima, koalicija "Zajedno" je velikodusno pomerala. Najpre je to bio 9. mart, pa 20. mart, pa onda 28. jun - Vidovdan, da bi se, na kraju, Srpski pokret obnove oglasio sa "fluidnom" formulacijom: "kada 'Zajedno' oceni da je vreme isteklo".

Ako se ceka da vreme "istekne", onda je, po pravilu, za bilo kakvu intervenciju, kasno. Vreme brzo odmice, pa kad se opozicija bude osvestila, istecice rok za izbor predsednika savezne drzave. Cak iako bi Vidovdan bio neki vremenski granicnik koji je vlastima nedavno postavio lider SPO Vuk Draskovic (podrazumevajuci da ce ga prihvatiti koalicioni partneri), onda bi, prema racunicama demokrata, tada vec moglo da bude kasno.

Naime, ako bi se Slobodan Milosevic opredelio za funkciju predsednika SRJ, morao bi da podnese ostavku na mesto predsednika Srbije najkasnije 26. juna, buduci da tada istice mandat Zoranu Lilicu. Najkasnije za 60 dana (dakle, 26. avgusta), morali bi biti odrzani predsednicki izbori, a to znaci da bi 10. jula morali biti raspisani, kako bi prvi krug bio odrzan 7. avgusta, a drugi - 24. istog meseca (cak ne ni 26. jer je praksa da to bude nedeljom).

Buduci da ni republicki Ustav, ni odgovarajuci propisi ne zabranjuju da se parlamentarni izbori odrze i pre isteka poslanickih mandata (dakle, pre decembra), a da ima nagovestaja da bi socijalisti krenuli i u nove lokalne izbore, teoretski je moguce da se svi izbori odrze istovremeno. U tom slucaju socijalisti bi lako mogli da dovedu opoziciju pred svrsen cin, ne predocivsi joj prethodno svoja pravila igre. Cak iako izidju u javnost sa svojim izbornim uslovima, opoziciji nece, po obicaju, ostaviti dovoljno vremena da se presabere. Dosadasnje iskustvo opominje da su upravo faktor vreme i iznenadjenje znacajni, ako ne i odlucujuci kada politickom protivniku treba pobrkati racune.

Usitnjavanje izbornih jedinica je dosad, po mnogim ocenama, socijalistima osiguralo pobedu na saveznim izborima, pa nije iskljuceno da slicnu izbornu gimnastiku ne bi primenili i za ovogodisnje izbore cime bi se proporcionalni izborni sistem, priblizio vecinskom, a da pri tom i ne pitaju opozicione stranke za misljenje. Prema svim racunicama socijalisti imaju vise sansi da bolje prodju na parlamentarnim izborima ako Srbiju razdrobe na osamdesetak izbornih jedinica.

Utisak je da je Zakon o medijima (oko kojeg je napravljena velika buka i koji bi, prema najavi, trebalo da bude donet u ovom mesecu), zapravo zamena za nesto sto bi srpskoj opoziciji, u ovom trenutku, mozda i vise znacilo, podje li se od ocene da ni vazeci zakon i nije toliko los koliko se lose primenjuje. Na primer, zahtevi opozicionih stranaka za donosenjem zakona o finansiranju stranaka ostaju bez odjeka i, iz sadasnje perspektive gledano, mali su izgledi da ce, uopste, i dopreti do usiju socijalista, ako prethodno ne pristanu na zajednicki dogovor.

Na pozive da prisustvuje panel raspravama veci deo opozicije nije se ni odazvao, jer su one predstavljale surogat skupstinskih sesija, a njihova javnost rada pred TV kamerama zamenu za direktne TV prenose sednica parlamenta. I sve ucestaliji TV dueli vlasti i opozicije daju samo privid okruglih stolova, jer nikog ne obavezuju. Cak iako se obilato koriste za stranacke i liderske promocije, ne omogucavaju ni da se naslute prave namere socijalista.

Opozicija se, za to vreme, do te mere ogolila, da nije vise tajna ne samo ko su predsednicki kandidati, sto je za svakog politickog protivnika dragoceno saznanje, nego ni sta koalicioni partneri jedan o drugom misle. Cutanje socijalista nagovestava da ce (ako, kojim cudom, ipak, ne dodje do nekih okruglih stolova i dogovora o pravilima igre izmedju vlasti i opozicije), njihova rec i ovoga puta biti poslednja. Glavne adute izvucice iz rukava u poslednjem trenutku kada se javnost bude zamorila od jalovih prica, liderskih svadja i jednih te istih lica na TV ekranu.

M. Torov