Zavera cutanja

Branislav Milosevic

Tokom citave prosle nedelje, predsednik Srbije se u zgradi na Adricevom vencu sastajao sa srednjim i visim osobljem svoje stranke i drzave. Novinari su danima obigravali oko zgrade Predsednistva, diskretno, ali odlucno blokirane od strane policajaca u civilu, ne bi li saznali nesto vise od imena cinovnika koji su predefilovali kroz Dvor predsednika Srbije. O cemu se na Dvoru razgovarlao, niko od posetilaca nije smeo nista reci. Najvise se osmelio jedan provincijski subasa koji je izustio da ce o svemu biti izdato saopstenje. Kad?

Nije neuobicajeno ovo zaverenicko ponasanje predsednika Srbije i njegovih ljudi. Ideja da se drzavni poslovi mogu voditi daleko do javnosti i bez obavestavanja javnosti, deo su autoritarnog imidza koji predsednik Srbije uziva i kod kuce i u svetu. Taj severnokorejski nacin ophodjenja sa javnoscu cini predsednika Srbije definitivno otpisanim politicarem u svakoj svetskoj ili evropskoj selekciji na koju se racuna u sledecem stolecu. Ali, sudeci po reakcijama ovdasnje javnosti, ovde to jos uvek prolazi.

Ni u jednim televizijskim vestima ovo zaverenicko delovanje predsednika Srbije nije bilo kriticki komentarisano. Ni u jednom dnevnom listu, od kojih svaki pretenduje na nezavisnost i kriticnost prema rezimu, nije, u ime javnosti, podnet zahtev da se sazna sta se to dogovara u predsednikovom salonu, iza zatovrenih vrata i izmedju dveju skupstinskih zdanja.

S ovako pitomom javnoscu, predsednik Srbije i njegov stil vladanja imaju lepu buducnost. Njega ce tesko uzdrmati opozicija koja se svadja i trazi novog predsednika Republike, a bogami ni tzv. nezavisni mediji koji uglavnom, danas demantuju vesti koje su juce objavili. A nemaju, pritom, nikakvih primedbi sto im se glavne vesti uskracuju.