U Srbiji nista novo?

Olga Nikolic

Ukoliko je Vojislav Braunovic, pomocnik ministra prosvete za srednje obrazovanje, sa te funkcije morao da ode pod pritiskom javnog mnjenja koje se uzburkalo zbog njegovog putovanja u Meksiko na Sajam ucila u vreme kad prestonicu i druge srbijanske gradove potresaju protesti nezadovoljnih i osiromasenih prosvetnih radnika - to je odluka koja uliva nadu, jer moze da znaci slabasni signal kako i na ovdasnjim prostorima sazreva svest da ce i domaca vlast poceti da brine o rasplozenju naroda. Samo tako ova smena u resornom Ministarstvu moze da ima smisla. Ovaj odlazak nije, niti sme da (p)ostane personalno pitanje - sve je nevazno i uzaludno ako se u drzavi, makar i na mala vrata i sa nekog nize-srednjeg nivoa u hijerarhiji vlasti ne uvede princip odgovornosti i smenjivosti.

Za celu pricu sa odlaskom pomocnika ministra prosvete nije vazno opravdanje da je on, kako kaze, taj put platio iz svog dzepa, te da za vreme godisnjeg odmora ima pravo da ide gde i kad hoce. Za siru publiku nije bitno ni to sto su putovanja u zemlju Acteka, u slicnom sastavu, kod nas postala vec tradicija i da je bilo jos mnogih slicnih i dalekih putovanja tokom proteklih godina... U ovom trenutku je vazno samo da neko, sa samog vrha piramide vlasti, opet nije iskoristio svoje vladajuce pravo veta, kojim ce tek za trenutak umiriti masu, ali ne zbog njihovog (opravdanog) revolta, vec zarad licnih antipatija ili interesa.

Istini za volju, "greh" Branunovica i direktora - koji su sa njim isli na put, sto im je kasnije preselo - sasvim je minoran u odnosu na poteze nekih drugih funkcionera i politicara, koji su svoje greske mahom "placali" avanzovanjem u poslu. A brljotine pokrivali partijskom pravovernoscu i lojalnoscu.

Za razvijeni svet, a deklarativno i za Srbiju, obrazovanje je oblast od koje zavisi sigurnost "koracanja" u buducnost. Kod nas je, doduse, taj iskorak bio uvek usporen zbog subjektivnih i objektivnih okolnosti, materijalnog limita i demagoskih pogleda na svet. Ako se bas u ovom resoru, za primer drugima, otpocelo sa "velikim spremanjem" - onda i u ovom delu Balkana postoje, makar fifti-fifti sanse da se uvedu pravila o polaganju racuna politicara za ucinjena (ne)dela. Ukoliko prevagu nad uvazavanjem javnog mnjenja odnese ideja o marketinskom pristupu koji dobija na zamahu samo uoci izbora, onda se sve vraca na pocetak, na vec vidjeni konceprt vladavine po principu - u Srbiji (do daljnjeg) nista novo!