FINANSIJSKA NEDISCIPLINA I PROBLEMI POPUNE DRZAVNOG BUDZETA

Dragisa Cubrak

Poslednjih meseci vlasti su, narocito u vreme sirih socijalnih potresa, doduse nevoljno, ipak upoznale javnost o tome kako drzava ima dosta problema sa popunom drzavnog budzeta, te da u buducnosti svi njegovi korisnici moraju racunati na umanjeno - znaci i neredovno(!) koriscenje budzetskih sredstava. Za ovako stanje drzavnih finansija, ovoga puta, medjutim, izostala je optuzba medjunarodne zajednice, kako je to cinjeno poslednjih godina, priznajuci na taj nacin da je tolerisanje finansijske nediscipline ozbiljno ugrozilo i samu drzavnu stabilnost. U isto vreme, u delu strucne javnosti pojavila se bojazan da ce se vlasti prikloniti stampanju novca, kako bi sivom emisijom i deficitnim finansiranjem izvrsavali dospele neizmirene obaveze prema korisnicima budzeta. Uvodjenje novog dinara koje je u osnovi predstavljalo samo tehnicku operaciju, znacajno doprinoseci ekonomskoj stabilnosti drzave u 1994. godini, postalo je u isto vreme i ogranicavajuci faktor nedisciplinovanoj vlasti, naviknutoj na (hiper)inflaciju kao glavnom osloncu svoje ekonomske politike. Politika stabilnog novca, za koju se vlast, izgleda, zalaze, postala je ogranicenje svakovrsnim mahinacijama u vezi sa stampanjem novca (o tome kakva je uloga "negovane hiperinflacije", kao instrumenta za sprovodjenje tzv. vlasnicke transformacije, drugom prilikom).

Kreatori nove ekonomske politike nasli su se tako ukljesteni izmedju proklamovane politike valutne i cenovne stabilnosti i potpune finansijske nediscipline, tolerisane od strane nosilaca visoke vlasti, kao ucesnika u velikim profitabilnim poslovima. Finansijska nedisciplina dostigla je takve razmere da je vec ozbiljno ugrozila i drzavne finansijske tokove, sa socijalnim potresima koji ce iz toga neizbezno nastati, kao prvim spoljnim pokazateljima. Strpljivost i pozrtvovanje koje su, radi ostvarivanja nacionalnih ciljeva, poslednjih godina pokazali siroki slojevi stanovnistva, sve vise i snaznije guraju ispred sebe organizovani i institucionalizovani privredni kriminal, dajuci toj pojavi opstenacionalni znacaj.

Unutrasnji dugovi u privredi dobili su zabrinjavajuce razmere, a placanje robom postalo je osnovni vid placanja ne samo kod preduzeca, nego i kod banaka i drugih drzavnih institucija, cime je ponistena i osnovna uloga novca kao opste prihvacene i univerzalno zamenljive robe.

Razne prepreke u primeni pozitivnih propisa iz oblasti ekonomsko- finansijske regulative, kao proizvod dogovorne ekonomije, zamenjene su poslednjih godina - smisljenim i institucionalizovanim razgradjivanjem pravnog poretka zemlje u kome nosioci vlasti, pod formom "prestrukturiranja privrede", vec nekoliko godina neometano i nekaznjeno prisvajaju narodno bogatstvo, koje je decenijama stvarano. Stavise, i novi propisi o privatizaciji, koji su u pripremi, nazivani su "reformskim" kao da je rec o propisima koji treba da doprinesu podizanju efikasnosti privredjivanja i poboljsanju zivotnog standarda stanovnistva, iako je ocigledno da se radi o organizovanom i institucionalizovanom otimanju ostatka narodnog bogatstva. Ono sto situaciju cini posebno dramaticnom jeste i to da ona vlast koja posteno pristupi zaustavljanju sunovrata nacionalne ekonomije i drzave - nova vlast zbog velikih odricanja osiromasenog stanovnistva koja su nuzna, te velike medijske propagande sadasnje vlasti, moze naici na opasan rizik da se biracko telo koje je naviklo na politiku prezivljavanja, koju vladajuca garnitura stalno pothranjuje, opredeli za aktuelnu vlast sto bi za neko vreme samo odlozilo velike promene - koje su neminovne, znacajno povecavajuci cenu promena koju, ionako, vec moramo da platimo. To se ne moze dopustiti, a ovako vise ne moze!

Kako, onda, popraviti finansijsku (ne)disciplinu!?

Smatramo da je sasvim dovoljno da ukazemo samo na neke glavne institucionalne okvire koji su doveli do toga da se roba i novac presele u ilegalne trgovacke kanale, cime su, u stvari, sirom otvorena vrata finansijskoj nedisciplini.

Odabrani model tzv. vlasnicke transformacije koja je "uspesno" vrsena narocito u vreme hiperinflacije, dovela je, zahvaljujuci neprimenjivanju propisa o raspolaganju gotovinom, do toga da novac izadje iz legalnih kanala platnog prometa - na ulicu! Pod vidom podizanja gotovine za placanja privrednim subjektima koji nisu obavezni da naplatu svojih potrazivanja vrse bezgotovinski - preko ziro-racuna (otkup poljoprivrednih proizvoda i druge namene), bez dokaza predvidjenih propisima, te na osnovu planirane i "zamisljene" vrednosti otkupa, gotovina je odlazila na ulicu. Najnovija zakonska odredba po kojoj se gotovinsko placanje vrsi... "uz podnosenje propisane dokumentacije (resenje, ugovor) i druge odgovarajuce dokumentacije iz koje se moze (!?) utvrditi osnov i namena isplate"..., jos vise ce ubrzati ovaj proces.

S druge strane, odavno se odustalo (jos 1993. godine) od primene principa da se iz dobiti u godisnjem obracunu izmiruju zakonom propisane obaveze, a da ostatak predstavlja dobit koja bi se rasporedjivala u sledecoj godini. Internim aktima Sluzbe za platni promet - sada Zavoda za obracun i placanja, kao uputstvima za jednoobrazno postupanje organizacionih jedinica, nigde nije odredjena obaveza preduzeca da se zbog podizanja gotovine po tom osnovu podnese obracun - bilans, kao dokaz da je dobit uopste ostvarena.

Pozitivan saldo na ziro-racunima privrednih subjekata postao je dovoljan dokaz za podizanje gotovine do visine njegovog iznosa.

Gotovina koja je na taj nacin "izasla" na ulicu, nikada se ne bi vracala u redovne kanale platnog prometa, a Zavod za obracun i placanja i finansijska policija samo konstatuju ove pojave, nemocni da bilo sta efikasno ucine.

Pored ostalih novina u sistemu oporezivanja koji se primenjuje od prosle godine, kao poreski obveznici po osnovu prometa duvanskih preradjevina, alkoholnih pica i kafe, odredjeni su svi ucesnici u prometu - prodavci (proizvodjaci, uvoznici, prodavci na veliko, prodavci na malo i dr.). Ovakvim zakonskim resenjima, nasa privreda je "obogacena" neslucenim brojem novih poreskih obveznika, tako da je efikasna drzavna kontrola obracuna i naplate ove vrste poreza gotovo nemoguca - iz sledecih razloga:

Prvo, novim zakonskim propisima, svaki ucesnik u prometu duzan je da obracuna i uplati pun iznos poreza, primenom propisane stope na poresku osnovicu - prodajnu ili uvoznu cenu. Zakonodavac, medjutim, nista nije kazao o tome kako ce svaki ucesnik u prometu obavestavati drugog, od prvog do poslednjeg, da je on obracunao propisanu stopu poreza na "svoju" poresku osnovicu, kako bi svaki sledeci ucesnik u prometu mogao na zakonit nacin da utvrdi svoju poresku osnovicu, ni visu ni manju, ako se zna da dokumentaciju o obavljenom prometu robe unistava gotovo svaki prodavac koji je robu predao sledecem kupcu - i tako redom, pri cemu svi ucesnici u prometu nemaju interesa da zakonito postupaju, niti postoji nacin da se na to prinude.

Drugo, kod prometa pomenutih proizvoda zakonodavac je dozvolio da se placanje robe kupcu moze vrsiti gotovinski - znaci, onim novcem koji je vec izasao iz kanala platnog prometa, cime je, smatramo, u potpunosti onemogucena ma kakva drzavna kontrola naplate ove vrste javnih prihoda. Time je namera zakonodavca da svi ucesnici u prometu pomenutih proizvoda placaju porez na promet, pretvorena u stvarnost da su svi ucesnici u prometu pomenutih proizvoda - "u skladu sa zakonom", oslobodjeni obracuna i uplate poreza.

Sve ovo neodoljivo podseca na onu narodnu, kada je gazda obecao svojoj posluzi da ce je za porodicni praznik nagraditi sa onoliko zlatnika koliko masnih kruzica bude imala supa pripremljena za svecanu trpezu. I umesto da posluga pripremi posniju supu koja bi imala veliki broj kruzica, posluga je u zelji za vecom nagradom pripremila masnu supu, cija je masnoca pokrila citavu povrsinu posude. No, salu na stranu!

Na institucionalan nacin, dakle, stvoreni su uslovi da se najveci deo robnog prometa sada obavlja van drzavne kontrole, bez mogucnosti pracenja obracuna i naplate poreza na promet. Ovim je drzava, svesno ili nesvesno, ostala bez velikih prihoda, buduci da se radi o prometu robe sa znacajnom stopom oporezivanja.

Ocigledno, vladavina nije samo politika, vise je ekonomija.

(Autor je ekonomista iz Dasinovca).