Ko je ko na Univerzitetu

Medju organizacijama koje deluju na BU treba razlikovati one koje su delovale i pre poslednjeg Studentskog protesta na nivou fakulteta (Savez studenata, Studentska unija, Studentska federacija) a kojima se pred kraj protesta pridruzila i Studentska asocijacija. Nakon Studentskog protesta '96/ 97 spisku studetkih organizacija su se pridruzili Studentski parlament u koji su usli predstavnici svih pomenutih organizacija. Direktno iz Protesta "nikle" su i novoformirane organizacije studenata: Studentska inicijativa, Studentski politicki klub i Demokratska omladina za kraljevinu, koje deluju nezavisno od Parlamenta

Unija, Federacija, Asocijacija

Studentska federacija je registrovana u februara 1996. godina na rapublickom nivou. Ima ogranke u Kragujevcu, Nisu i Beogradu. U okviru BU Federacija je najjaca na Pravnom i FPN.

Studentska asocijacija je najmladja studentska organizacija na "fakultetskom" nivou. Nastala je krajem Studentskog protesta '96/97. Za razliku od starijih, sestrinskih organizacija, Unije i Federacije, nema svoju centralu vec postoji vise asocijacija na razlicitim fakultetima Beogradskog univerziteta - Filozofskom, Filoloskom i Medicinskom. Svaka od asocijacija je krajnje autonomna, vezana iskljucivo za maticne fakultete. Njeni clanovi najavljuju i stvaranje jednog koordinacionog tela, koje ne bi bilo centralizovano vec bi samo pratilo i uskladjivalo rad postojecih asocijacija.

Zajednicko za sve "fakultetske" studentske organizacije je da se prvenstveno bave studentskim pitanjima. Studentski standard, popularizacija studentskih naucnih radova, pokretanje casopisa, animiranje studentske populacije preko tribina i predavanja, kada je rec o politickim i drustvenim zbivanjima, sve su to prioriteti u delovanju studentske Asocijacije, Unije i Federacije.

Osim sindikalnog delovanja, koje svi isticu u prvi plan, za pojedine organizacije studenata vezuje se i uticaj odredjenih politickih stranaka. Savez studenata, koji se tradicionalno smatra za drzavni, nakon Studentskog protesta postao je poprilicno saren skup. Mnogi njegovi clanovi tvrde da, osim imena, koje njihova organizacija na fakultetu nije stigla da promeni, sa retro Savezom nemaju nikakve sustinske veze.

Studentskoj uniji se pripisuje bliskost sa SDU, dok je Federacija na liniji DS. Asocijacija obuhvata studente razlicitih politickih provenijencija. Ocene da Studentska asocijacija naginje nacionalno odredjenijim strujama u srpskoj opoziciji, u ovoj organizaciji odbijaju. Objasnjavaju da se bliskost pojedinih Asocijacija sa odredjenim politickim strankama moze vezati samo za politicke opcije nekih njenih clanova.

Studentski parlament

Pobednicki duh su ucesnici Studentskog protesta '96/97 nakon cetvoromesecnih setnji "priveli" u mirnije vode institucionalanog delovanja. Tako je po zavrsetku Protesta, BU prvi put u svojoj istoriji dobio Studentski parlament a od viska pobednicke energije stvorene su nove studentske organizacije: Studentska inicijativa, Studentski politicki klub i Demokratska omladina za kraljevinu.

Izbori za Studentski parlament kao jedinog legitimnog predstavnika studenata na BU bili su prilika da do tada formirane studentske organizacije (Savez studenata, Studentska unija, Federacija, Asocijacija) izadju u javnost sa svojim programima, mada su neke od njih predizbornu kampanju zapocele jos tokom Protesta.

Glasanjem 10.850 studenata BU dobijen je prvi privremeni Parlament u kome je od ukupno 70 poslanickih mesta, polovina pripala nezavisnim kandidatima. Predstavnicima studentskih asocijacija je pripalo 10 mesta, Studentske unije su dobile devet, Savez studenata cetiri a predstavnici protestnih odbora 10 mesta.

Zbog nacelnog dogovora da se clanovi Glavnog i Inicijativnog odbora Studentskog protesta ne kandiduju za Parlament, medju poslanicima se nasao samo jedan clan Inicijativnog i nesto vise od cetvrtine Glavnog odbora Protesta. Suocen sa naglim suzenjem manevarskog prostora, "pokretacki tim" se odlucio za sofisticiranije i medijski atraktivnije nacine javnog delovanja.

Studentska inicijativa

Osnivacka skupstina Inicijative odrzana je sredinom proslog meseca a njena javna promocija zapocela je zvucno, kampanjom za vracanje imovine prvenstveno BU, ali i svim ostalim zrtvama Akta o nacionalizaciji iz 1947. godine; posto bez ekonomskog nema ni politickog osnazenja BU, Inicijativa je, kako navodi Grgurevic, ovom akcijom nacinila prvi korak u borbi za autonomiju BU.

U Inicijativi isticu da ova organizacija nema politickih pretenzija, ali zato mnogo drze do saradnje i konakata sa domacim i stranim organizacijama i institucijama, u cemu su za sada najuspesniji. Vecina clanova Inicijative su ljudi sa odlicnim vezama pa su se delegacije ove organizacije vec putovale za Francusku, Grcku, Svajcarsku...

Inace, strukturu Studentske inicijative, koja se trudi, izmedju ostalog, i da okupi oko sebe sve postojece studentske organizacije, cine Upravni odbor i Skupstina. Clanovi Upravnog odbora su osnivaci Inicijative: Aleksa Grgurevic, Arso Vucevic, Miodrag Gavrilovic, Dusan Vasiljevic, Oliver Dulic, Nikola Goranovic, Boris Aleksic, Ruzica Zarevac i Boris Karajcic.

Demokartska omladina za kraljevinu

Oko Demokratske omladine za sada je okupljena "protestna cetvorka": Nebojsa Jevtic, Zivan Marjanov, Nebojsa Djordjevic i Tanja Milovanovic. Prema recima Nebojse Jevtica, ova studetska organizacija ce se registrovati kao udruzenje gradjana i od "infrastrukture" ce imati Savet, Upravu i Skupstinu poverenika. Blagoslov za rad Demokratske omladine dao je i prestolonaslednik Aleksandar Karadjordjevic, sa kojim se studentski moharhisticki podmladak sreo u Londonu sredinom aprila.

Radom organizacije ce upravljati Savet za cije su clanove vidjeni najemimemtnije pristalice moharhije, kako u matici tako i u dijaspori - clanovi Krunskog saveta, akademici, vise arhijereja Srpske pravoslavne crkve, profesori Univerziteta, naucni i kulturni radnici. Pocasni predsednik Uprave je princ naslednik Petar Karadjordjevic, dok su njegova braca, princevi Filip i Aleksandar, pocasni potpredsednici. Odluke ce donositi Skupstina poverenika koja ce u prvo vreme raditi na formiranju podruznica. Do kraja godine u Beogradu, a kasnije i po celoj Srbiji.

Studentski politicki klub

- Studentski politicki klub je pokusaj organizovanog delovanja da bi se sprecila nacionalna i drzavna katastrofa a to je peti izlazak na ovakve izbore - objasnio je Cedomir Jovanovic na prvoj konferenciji za stampu ove studentske organizacije. Tom prilikom Jovanovic je objavio i maksimu organizacionog i idejnog delovanja Kluba: "Neizlazak na izbore bez ravnopravnih uslova za sve".

- Osnovni cilj naseg delovanja je stvaranje jedinstvenog fronta za neizlazak na prestojece izbore pod sadasnjim, neravnopravnim uslovima, kako se ne bi ponovile dosadasnje greske i da ne bismo ponovo mesecima setali ulicama - kategorican je Vladimir Dobrosavljevic.

Prema recima Cedomira Antica, zamisljeno je da, bar u prvo vreme, Klub deluje kao grupa za politicki pritisak koja ce upozoriti javnost da se na izbore ne moze ici bez izbornog zakona, Zakona o finansiranju stranaka, nezavisnog sudstva, Zakona o informisanju.

Prema prvobitnoj ideji osnivaca, u okviru Kluba je trebalo da radi pet Saveta (drzavno-nacionalni, ekonomski, pravni, medijski i univerzitetski) ali je tokom pregovora sa potencijalnim clanovima koncepcija svela na jedan jedinstveni Savet.

- Mada smo smatrali da bi kroz ovih pet odbora jasnije profilisali nase poglede na sve bitne aspekte u nasem drustvu na koje utice ovaj rezim i legitimitet koji on stice na svakim novim izborima, od toga se odustalo iz pragmaticnog i principijelnog razloga. Zivimo u zemlji u kojoj je ideoloski koncept bio izuzetno vazan poslednjih 50 godina. Cinjenica je da vecina nasih intelektialaca ne moze da se oslobodi stava " ja i moji saplemenici protiv onih drugih", kaze Dobrosavljevic .

Isticuci da "politicki klub nema preciznu ideolosku profilizaciju vec je on organizacija koja ce se zalagati za jednu vrstu akcionog jedinstva kao sto je to bilo i u Protestu", Dobrosavljevic dodaje da ce u jedinstvenom Savetu "ljudi mnogo lakse nivelisale svoje ideoloske zaledjine". "Zelimo da pokazemo da za sve opcije, kako za onu liberalnu tako i za onu nacionalnu, i za konzervativce i za demokrate, postoji jedan bitan prag - pitanje slobodnih izbora, ispod kojeg oni ne mogu da adekvatno reprezentuju svoju politicku opciju".

U Savetu Kluba, koji ce biti predstavljen na osnivackoj skupstini 20. maja, izmedju ostalih, su: profesori Slobodan Dusanic, Sveta Stojanovic, Zoran Lucic, Rados Ljusic, Kosta Cavoski, Slobodan Antonic, Mladjan Dinkic, dok je za duhovnika kluba vidjen jedan od vladika SPC.