Sve organizacije beogradskih studenata

Nekoliko studentskih organizacija, unija i asocijacija, nastalih godinu dana posle martovskih demonstracija '91, nikada nisu zvanicno priznate niti su zauzele znacajnije uporiste po fakultetima!

Olga Nikolic
Jelena Tasic

Sudeci po ciklicnim dogadjanjima u posleratnoj istoriji studentskog pokreta, prestonicu Jugoslavije potresao je akademski bunt u razlicitim vremenskim intervalima. Specificnost poslednje dekade u odnosu na prethodne odnosi se na razbijanje dojucerasnjeg totalnog monopola u visokoskolskom povezivanju, jer je sve do '91. Savez studenata Beograda bio neprikosnoven, bas kao sto je taj status u drzavi imao Savez komunista Jugoslavije. Partijski pluralizam vrlo brzo odskrinuo je vrata i akademskom viseglasju, ali nekoliko studentskih organizacija, unija i asocijacija, nastalih godinu dana posle martovskih demonstracija '91. nikada nisu bile zvanicno priznate, niti su zauzele znacajnije uporiste po fakultetima.

Medjutim, bez obzira na njihovu marginalizaciju, njihovo postojanje je i te kako bolo oci rukovodstvu iz Balkanske 4, gde je bilo stacionirano sediste Saveza studenata koje je i dalje nesmetano uzivalo sve pogodnosti koje proizlaze iz statusa broja 1. Gledano iz sadasnje perspektive, kad na akademskoj sceni postoji desetak studentskih organizacija, nije se mnogo toga promenilo na relaciji drzava - SSB, jer vlast i dalje priznaje samo 'zvanicnu' organizaciju, jedino njih finansira i prima u posetu. S druge strane, oponenti uzivaju vecu popularnost u opoziciono orijentisanoj javnosti, pogotovu oni izrasli iz Studentskog protesta '96/97.

Vec iz ovakvog 'svojatanja' vise nego jasno se nazire 'ko je ciji', mada rukovodstva skoro svih postojecih visokoskolskih organizacija negira bilo kakvu stranacku dominaciju. Kad se tako nesto i pomene, onda se obicno potezu programi u kojima znacajna mesta imaju ciljevi koji se odnose samo na zastitu studentskog standarda i interesa uopste. Od toga odudara jedino programska orijentacija Studentskog politickog kluba i delimicno Studentske inicijative, koji ne kriju ideje o politickom angazmanu.

Ono sto cesto pada u oci je jasno vidljiv raskorak izmedju programskih nacela, u kojima mahom nema niceg politicki 'sumnjivog' i stavova koje izlazu predsednici i predstavnici postojecih studentskih organizacija. Tako poneke izjave koje stizu iz Balkanske 4. svojim vokabularom neodoljivo podsecaju na poruke SPS i JUL koje se plasiraju preko RTS. Primera radi, iz Izvrsnog odbora Saveza studenata Studentskog grada "Veljko Vlahovic", koji je u aprilu '95 dao podrsku dr Dragutinu Velickovicu za ponovni mandat, uoci ovogodisnjeg Dana studenata upuceno je pismo premijeru Mirku Marjanovicu. U njemu su se potpisnici pisma ogradili od svih akcija SP '96./'97 jer "ne zele da zastupaju politicke interese" i naznacili "da sve studentske probleme treba resavati u institucijama sistema a ne na ulici.

Pocetkom februara Izvrsni odbor Saveza studenata Studentskog grada osudio je pokusaj da se i on ukljuci u SP, jer protest dobija uskostranacke konotacije i ne osvrce se mnogo po nacionalne interese. "Hocemo da zavrsimo fakultete, da profesori stanu ispred, a ne demagoski iza, koristeci nas da plasiraju svoja politicka vidjenja... Mi ne zelimo da idemo u Vasington i Bon po svoje misljenje... niti da slabimo Srbiju zarad poznatih, a tudjih necivilizovanih interesa", zapisano je u jednoj objavi za javnost.

"Protiv 'cirkusa' na ulici u vreme SP bio je i Milutin Djordjevic, predsednik Saveza studenata Beograda, a samo nekoliko godina ranije iz Balkanske 4 ondasnji predsednik Aleksandar Nikacevic, zahtevao je sveopstu mobilizaciju studenata "jer ne mogu da se zanemare nacionalni ciljevi". Istovremeno, u najvecoj 'spavaonici na Balkanu' formirana je dobrovoljacka jedinica. Pre toga upravo u organizaciji SSB i S Studentskog grada organizovani su protesti zbog dogadjanja u Cankarjevom domu, a upaljena je i 'inicijalna kapisla' koja je prerasla u plisanu (r)evoluciju.

I okupljeni u Studentskom parlamentu, instituciji koja je rodjena iz ideje SP '92. ali nije realizovana do kraja- odbijaju direktan politicki angazman, mada njihov predsednik, Slobodan Homen, upozorava da ce Parlament biti "otvorena pretnja rezimu u slucaju da dodje do bilo kakvih mahinacija".

Medju prestonickim visokoskolskim organizacijama, izniklim tokom minulog protesta na brojnim idejama od krajnje levice do krajnje desnice, sa republikanskim i monarhistickim opredeljenjima -posebno mesto zauzima Nezavisni studentski pokret (NSP) koji se iznenada, poput meteora pojavio na akademskom protestnom nebu. Kao sto je iznenada izbio u 'prvi plan', tako je i njegova misija vrlo brzo usahla, vec prema potrebi onih koji su ga inicirali kao pandan SP. Najzapazeniji, od nekoliko clanova kolegijuma koji su s pojavljivali u javnosti, bio je student Fakulteta politickih nauka, Nemanja Djordjevic, koji se strasno jedio kad su organizaciju kojoj pripada prozvali 'fantomskom'- jer se pojavila niotkuda 'u ime onih koji hoce normalno da uce i polazu ispite'.

Cim su se pojavili, ovi visokoskolci su dobili prostorije i telefone u "Beogradjanki", a na kritike da je JUL-ovac i da je predstavnik organizacije bez clanova, Djordjevic je odgovarao kako nije clan nijedne partije i mahao spiskom koji nije mogao da se proveri- po kome ovaj pokret podrzava vise od 1.150 kolega. Iz NSP su porucivali da govore u ime 65.000 studenata, da nisu politicka organizacija i da samo zele da zastite kolege koji nemaju novaca da sebi priuste propustanje semestra.

Pored jedinstva u razlicitosti, postojece studentske organizacije krasi jos jedna odlika- insistiranje na tome da su upravo one pravi, legitimni predstavnici studenata. Ovaj jaz je, naravno mnogo veci izmedju SSB , sa jedne strane i ostalih organizacija, mada konkurencija ne nedostaje i u drugom 'studentskom bloku'. Posle laziranja lokalnih izbora u Srbiji gradjanski i studentski protest okupio se oko zajednicke ideje koja je izrazavala neslaganje sa kradjom i poklanjanjem glasova. Prerastanje bunta akademaca u dobro organizovani pokret koji je frontovski okupio kolege najrazlicitijih vrednosnih sudova i stavova iznenadio je sve(t) , bas zbog jedinstva u razlikama koje je dugo odolevalo izazovima, uprkos sporadnicnih, ali silovitih akcija vladajuceg establismenta. Sa duzinom trajanja , drugacije ideje i pristupi u SP postajale su uocljivije, a sve se manifestovalo menjanjem rukovodecih postava u Inicijalnom i Glavnom odboru. Upravo ti clanovi kasnije su bili 'ideolosko' jezgro novoformiranih studentskih organizacija.

Kad su prestali razlozi za protest, popucalo je i vezivno tkivo SP, cime je artikulacija interesa dobila drugacije tokove. Sada su studenti nastojali da stvore organizacije bliske izvornim idejama, a koje su za vreme akademskog izrazavanja nezadovoljstva potiskivane zarad nekih opstijih interesa.

Otud i insistiranje na tradicionalizmu, gradjanskim, patriotskim i drugim opcijama prilikom profiliranja organizacija izraslih iz SP. Visemeseci bunt akademaca iznedrio je i pokret drugacijeg tipa, koji je sebe proglasio nezavisnima. Pored zahteva za ucenjem i trazenja odgovornosti za kolege i profesore koji ne dozvoljavaju rad na Univerzitetu, NSP je insistirao i na izmeni Zakona o univerzitetu, kako bi se sankcionisali oni, pre svega profesori, koji su blokirali rad fakulteta. Zavrsetkom SP stavljena je tacka i na rad ove organizacije- koja je ocito bila formirana da koristi samo za 'jednokratnu' upotrebu.

Posle iscezavanja NSP i raspada Studentskog protesta, na studentskoj sceni, pored Saveza studenata Beograda, pocele su da deluju i organizacije izrasle iz SP.