Pogled popreko

Pise: Nikola Burzan

Kad covek procita "izjavu dana" (ma, godine, decenije!) cuvenog profesora "dvorskog prava" sa Policijske akademije Ratka Markovica, da Slobodan Milosevic "ima pravo" da se po treci put kandiduje za predsednika Srbije, prvo sto mu padne na pamet je onaj poznati song iz filma Sase Petrovica "Bice skoro propast sveta... nek' propadne, nije steta!"

U svakoj civilizovanoj i pravnoj drzavi Ustav je svetinja, cije krsenje povlaci teske konsekvence. A prof. Markovic upravo na to navodi i ohrabruje svog predsednika! Ustav za njega, izgleda, nije ni obicna "hartija od vrednosti", vec rastegljiva "materija", promenljiva i prilagodljiva liku i delu vladaoca (imali smo mi i ustavne odredbe o dozivotnom predsedniku Republike!), pa samim tim nije i Sveto pismo, nedodirljivo i neprikosnoveno. A autor valjda bolje od svih interpretatora zna sta je pisac hteo da kaze. I on to kaze. I, bez obzira na tvrdnju partijskog telala da je to "licno misljenje" dvorskog profesora, ipak je to upozoravajuci i zabrinjavajuci signal da smo duboko zagazili u opasne vode biblijskog nevaljalstva i bezakonja, Sodome i Gomore, sto je, u prastaro doba, izazvalo gnev Boziji i Njegovu strasnu kaznu u vidu Velikog potopa i, zasad bar, jedinog smaka sveta.

Podsecanja i poredjenja radi, evo kako se to - i zasto - po Prvoj knjizi Mojsijevoj ("Postanje"), dogodilo:

"I Gospod videci da je nevaljalstvo ljudsko veliko na zemlji, i da su sve misli srca njihova svagda samo zle, pokaja se Gospod sto je stvorio covjeka na zemlji, i bi mu zao u srcu.

I rece Gospod: hocu da istrijebim sa zemlje ljude, koje sam stvorio, od covjeka do stoke i do sitne zivotinje i do ptica nebeskih; jer se kajem sto sam ih stvorio...

... I rece Bog Noju: kraj svakome tijelu dodje preda me, jer napunise zemlju bezakonja; i sve hocu da ih zatrem sa zemljom..."

Ne mora covek biti vernik, dovoljno je da se osvrne oko sebe i pogleda sta (nam) se dogadja, pa da u tisini, sam sa sobom i svojom savescu, zakljuci: jeste, zasluzili smo kaznu boziju... "nek' propadne, nije steta!" Nije li i jedan nevernik, predsednik crnogorskog Ustavnog suda, dr Mitric, cuvsi izjavu dvorjanina Markovica i njemu slicnih "ustavobranitelja", zavapio: "Dozivljem Gospoda Boga u pomoc!" Ali, dodao je rezignirano, "izgleda da Gospod Bog ne pomaze nama, nevjernicima"!?

Najverniji, pak, medju vernicima, papa Jovan Pavle Drugi, nedavno nas je tesio da smaka sveta nece biti, jer su se tako sporazumeli Bog i Noje: "Iz reci kojima su Bog i Noje postigli sporazum podrazumeva se da vise NIKAKAV GREH (podvukao - N. B.) ne bi mogao da nagna Boga da unisti svet koji je stvorio"! Razocaran papinim tumacenjem, a posto sam po prirodi skeptik i neverni Toma (upravo prolazi Tomina nedelja!), pozurio sam da ga proverim.

U Knjizi postanja, na koju se papa poziva, Mojsije kaze da se Noje, posle 40 dana Velikog potopa, konacno docepao kopna i iskrcao svoju barku. (Mala sentimentalna digresija: zivotna zelja mog dragog prijatelja i drugara Libera Markonija bila je da otputuje na Ararat, "tamo gde je Noje iskrcao ladju", kako je govorio. Nazalost, nikad nije tamo stigao, iako je pokusavao - u vise navrata, iz raznih pravaca. Bio sam u to vreme glavni urednik i potpisivao Liberove "putne naloge", ali toliko zeljenu reportazu nikad nisam dobio. Nadam se da sada Veliki Maestro Markoni sedi negde na padinama Ararata i s Nojem i Tomom pije rujno vino, i neka mu je Bogom prosto!)

Dakle, Bog je pred Nojem i sinovima mu dao svecanu obavezu: "Postavljam zavjet svoj s vama, te odsele nece nijedno tijelo poginuti od potopa, niti ce vise biti potopa da zatre zemlju..."

Ili sam previse "neverni Toma" ili papina interpretacija zaveta Gospodnjeg "ne drzi vodu"! Bog se zavetovao samo da nece biti potopa i - nista vise! Ali, ovdasnja vladajuca leva koalicija drzi se, izgleda, papinog tumacenja da "NIKAKAV GREH'" vise nece izazvati smak sveta, pa (nam) radi sta hoce, siri i propoveda nevaljalstva i bezakonje, Sodome i Gomore, ne plaseci se nikakve kazne, Bozije pogotovo - jer u Boga ne veruju, a papi veruju!?

Nekih drugih "smakova", medjutim, oni se uzasno plase. Za njih bi, recimo, bio pravi smak sveta kad bi (akobogda!) izgubili na predstojecim izborima. A smak nad smakovima bio bi kad bi Milosevic, ispred svoje rezidencije, poput Mejdzora, dzentlmenski cestitao na pobedi, recimo, Vuku! Za vecinu nas (usudjujem se da tvrdim - veliku vecinu!) smak sveta bi bio kad bi Milosevic, krseci Ustav po uputstvima svog dvorskog ustavopisca, po treci put postao predsednik Republike (Srbije, razume se).

Ukoliko nije rec o "probnom balonu", u sta hocu da verujem, "silna ce borba da bude"! Komunisti se ujedinjuju, spremaju za borbu protiv "srpskih fasista", pa su odrzali i konvenciju, kao da su, Boze mi prosti, Amerikanci! Gde su im kongresi, plenumi itd?! Ne moze se biti "nov" samo zato sto je "kongres" prefarban u "konvenciju", a ponasanje, ideje i recnik ostali stariji i od njihovih najstarijih prethodnika! Sintagma "novi komunisti" cisti je oksimoron, kao sto su "posten lopov" ili "pametna budala".

Nesto sasvim drugo su - "novi laburisti", kao ovi trijumfalnog Tonija Blera. Ali, oni su s levice presli u centar, pa sasvim deplasirano i nesuvislo, podvaljivacki cak ("sto je babi milo...") zvuce upucene im cestitke SPS i JUL, na, je l'te, "velikom uspehu snaga levice", ne samo u Britaniji vec u "celom svetu"!? Dok su bili na levici, laburisti su trpeli poraz za porazom, i tek kad su se manuli levicarenja i programski se priblizili centru, posebno americkim demokratima Bila Klintona, svanula im je "nova zora" (Bler). Kad li ce - i da li ce - nama svanuti?!

U kakvom svetu, danas i ovde, zivimo i sta sve trpimo zbog NJIHOVIH GREHOVA, nekakav "smak sveta" bila bi zasluzena kazna. Za sve ove srpske Sodome i Gomore, prepune lopova i pljackasa, korupcionasa i korumpiranih, poltrona i prevaranata, dvorskih pravnika, dvorskih telala, dvorskih budala... i ostalog biblijskog nevaljalstva i bezakonja... "nek' propadne, nije steta"!