Seks, politika i mediji u folklornom drustvu

Seksualno ponasanje establismenta je kod nas, izgleda, jedino pod kontrolom samog establismenta, i moze se iskoristiti kao povod za odstranjivanje nepocudnih (iako su pravi razlozi, naravno, negde drugde). Javnost je tu ponovo samo u ulozi objekta koji prima k znanju ko je trenutno dobar, a ko los momak

Teofil Pancic

Britanci su se oprostili od Dzona Mejdzora kao premijera, ovaj se zahvalio kraljici i narodu na ukazanoj casti i otisao da igra kriket i dzara barbecue. Jedna od stvari koja je, za njegovog vodjenja vlade Njenog velicanstva, konstantno urnisala imidz ovog, inace, veoma sposobnog i veoma potcenjenog politicara bili su i bezbrojni skakljivi seksi skandali u koje su se uplitali ministri, poslanici i drugi veledostojnici njegove Konzervativne stranke, inace prilicno puritanski orijentisane. Iako Ostrvljane bije glas da su vrlo stidljivi u pogledu "onih stvari" - pa su se, u svom samoironicnom maniru, dugo smejali komediji "Bez seksa, molim, mi smo Britanci!" - razornost seksi skandala vise je bila posledica tamosnjeg zdravog poimanja fer pleja. Prilicno im je, naime, islo na zivce da ministre koji su mrgodno zagovarali represivni viktorijanski moral rodjene supruge optuzuju za neverstva i buljuk vanbracne dece, ili da ih paparaci zaticu na krajnje sumnjivim mestima, opremljene brushalterima i hulahopkama...

Kod nas se ovakve stvari, iz nekih razloga, ne desavaju; to moze da znaci ili da domaci politicari drese uckur na gacama samo u aktivnoj miroljubivoj koegzistenciji sa zakonitim suprugama/supruzima, ili da je domaca politicka kultura jos uvek u znaku strahopostovanja prema politicarima kao visim bicima kojima ne treba smetati dok im se celo rosi od ocinske brige za otadzbinu. Ipak, cinjenica je da nam svakojakih skandala ne nedostaje. A i zuta stampa se toliko namnozila da ce, ako se trend nastavi, uskoro svaki funkcionalno pismeni Srbin imati svoj vlastiti tabloid. Jedino sto su cucorenja na jastuku zamenjena kafanskim, komitetskim i dedinjskim komplotiranjima. Tu je, dakle, "Kvaka 22": Englezi, Skoti, Velsani & posteni dosljaci zive u drustvu u kojem su mehanizmi odlucivanja i vodjenja drzavnih poslova jasni, jednostavni i prozirni; iz toga sledi da u takvoj, dosadno korektnoj i formalno, tako reci, savrsenoj parlamentarnoj demokratiji, nema mnogo mesta za onu vrstu traceva i nagadjanja poput ovdasnje "kadrovske kombinatorike", nepresusnog vrela inspiracije srpskih tabloida. Nase drustvo je piramidalne strukture i nepregledna masa sa dna piramide voli da (misli da) zna sta se desava na Olimpu, tamo gde jedan promukli mrgodni covek, uz viski i cigare, lezerno odlucuje o ratu, miru i ostalim sitnicama. Tu iluziju joj, u zamenu za dinar-dva, pruzaju oni koji stoje nesto iznad njih u piramidi, pa im se cini, dok istezu vratove, da naziru kretanja na vrhu. Medju nama receno, o tome nema ni govora: kad god pogledaju prema Nebu, oslepi ih (Kralj) Sunce.

Posto se politicka igra na Ostrvu, i drugde na zapadu, uglavnom igra po pravilima, a narod je ipak zeljan da svoje vladare vidi kao nedostojne crve (da bi im tako lakse oprostio sto vladaju), veselje im priredjuju smerni bogobojazni politicari (i crkveni velikodostojnici!) koje zaticu vezane u zanrovskim bordelima, cuveni postenjaci koji ne placaju porez na svoja skromna milionska primanja i slicni. Kazna javnog mnjenja je surova: ko se jednom spotakne o vlastito licemerje i, pri padu, uroni nosom u kloaku, sprecice ga da ikada odatle ustane. Ovde je sve postavljeno naglavacke, pa je i seks u ovim krajevima misaona aktivnost koju je preporucljivo raditi odeven: ko je kome zavukao (neka ne zamere nezniji duhovi) ovde je politicko, a ne erotsko pitanje.

Sve prethodno izreceno, naravno, ne znaci da "smesne kretnje" nemaju nikakvu ulogu u ovdasnjoj politici. U skladu s lokalnim maco-folklornim mentalitetom, ovde je uvek bila stvar prestiza za politicara (muskarca) da ima atraktivnu ljubavnicu, i da u tome bude dovoljno indiskretan da to cela carsija sazna. Posto lokalni star-sistem slavi folk pevaljke, mnogi mocni ljudi koji su poslednjih decenija drmali Srbijom bili su vidjani u prisnom drustvu vedeta prigradske muzike. Oni koji su vise drzali do "noblesa" i prezirali svoje "gejacke" kolege iz jagnjecih brigada, obicno su se vezivali za umetnice (bez vidljivog dela, osim ako se ne radi o boddz-artu), lepojke neodredjenog zanimanja koje su po deceniju-dve obitavale u vrhovima beogradskog chic drustva i odomaceno tumarale po dedinjskim salonima i vrtnim zabavama, a da niko zapravo nije znao da vam kaze cime se one bave. Tako je vanbracni seks ovde nesto sto dize rejting politicara i njima bliskih javnih delatnika, samo pod uslovom da se drze pravila folk mentaliteta. Naravno, ono sto je dozvoljeno Jupiteru nije dozvoljeno volu, pa su tako krevetski nestasluci umeli, po pricama mnogih, da posluze i kao sredstvo ucenjivanja nepocudnih, ili onih koji previse znaju, od strane poznavalaca ljudske duse iz Tamo Gde Treba: ako hocete da pricate okolo o velikim tajnama i nepodopstinama rezima, mi cemo pustiti u opticaj vasu malu prljavu tajnu, pa vi vidite... Nedavno je, uostalom, bratski hrvatski rezim isfabrikovao "aferu Olujic", seksi skandal u cijem epicentru je bio visoki rezimski duznosnik koji se previse osamostalio; ne zaboravite da su hrvatski i srpski profesionalci pohadjali iste skole. Sta cete - "balkanska pravila"...

Uprkos svemu, ne moze se reci da kod nas nije bilo skakljivih prica glede ispodpojasnih aktivnosti nase politicke elite; ono sto je perverzno u celoj stvari je da afera nije pukla zahvaljujuci bezobrazluku nekih pistolj-novina(ra), vec je izasla ispod lirskog pera dr Mirjane Markovic. Ne tako davno, cela nacija se zabavljala odgonetanjem njenog socinjenija "On, Ona i Druga Ona" u kojem je glavni (negativni) lik jedan samoljubivi i nezahvalni preljubnik iz politickih vrhova zemlje, a publici je jasno sugerisano da je svaka slicnost sa stvarnim ljudima i dogadjajima - namerna... Nije se doslo do nekog suvislog resenja, ali neki likovi su posle (privremeno) nestali iz politickog zivota. Seksualno ponasanje establismenta je kod nas, izgleda, jedino pod kontrolom samog establismenta, i moze se iskoristiti kao povod za odstranjivanje nepocudnih (iako su pravi razlozi, naravno, negde drugde). Javnost je tu ponovo samo u ulozi objekta koji prima k znanju ko je trenutno dobar, a ko los momak. Stvoren je nakazni sistem vrednosti koji negira i anglosaksonski (politicar nema privatni zivot, imamo pravo sve da znamo) i latinski princip (i politicari su ljudi, sta koga briga sta i s kim rade ispod jorgan planine), i afirmisana slampava moravska varijanta orijentalne despotije u kojoj je Dvor vlasnik zivota svih nas, i samo on arbitrira sta moramo, a sta nikako ne smemo da znamo.

Zasto je sve to tako? Bice da je stvar u tome da je politika ovde ono sto je seks na dekadentnom zapadu: podrucje nicim sputavane proizvoljnosti i gotovo apsolutne slobode krsenja pravila, cak i onih koja ste sami odredili drugima. Zato, na cuveno pitanje novosadskog avangardnog pesnika Vujice Resina Tucica: "J'bs li nesto?" domaci politicar odgovara: "Jok, ne postizavam. J'bacu u penziji, sad hocu da uzivam"!