OBELEZAVANJE SVETSKOG DANA IGRE

Obnova baleta "Samson i Dalila" K. Sen-Sansa u Narodnom pozoristu u Beogradu

Obnova, u vidu premijere, baleta "Samson i Dalila" Kamija Sen-Sansa, po libretu i u reziji i koreografiji Lidije Pilipenko, u muzickoj adaptaciji i orkestraciji dirigenta Angela Sureva, sa scenografijom Borisa Maksimovica i u kostimima Bozane Jovanovic, upotpunila je vec duze vremena prilicno jednolican repertoar beogradskog Baleta. Bez namere da ponavljamo vec izrecene ocene o ovom baletskom delu prilikom njegove praizvedbe, u decembru 1989. godine, kada je otvoren renoviran hram Talije i Terpsihore na Trgu Republike, cinjenica je da je i sadasnje "izdanje" ove predstave zadrzalo sve odlike i mane prethodnog. Svecanosti obelezavanja Svetskog dana umetnicke igre i uspehu kod publike doprineli su, pre svega, izvodjaci.

Konstantin Kostjukov, koji je vec davno preuzeo ulogu Samsona od prvog protagoniste Krunoslava Simica, i ovom prilikom je odusevio svojom izvanredno oblikovanom igrom, prozetom iskrenim emocijama. Njegov Samson izrasta pred ocima gledalaca od nadarenog decaka u samovoljnog vodju, da bi u svome padu bio bolno uzvisen i sa mnogo topline iskren u ljubavi prema zlokobnoj svestenici, Dalili. Maja Kovecevic (Kci hrama) i Nenad Jeremic (Otac hrama), nosioci ovih uloga i na reperizi praizvedbe, dobili su u zrelosti i u igrackom i u izrazajnom pogledu. Pramajka Milice Antic je bila satkana od neznosti, brige i tuge, dok je mladi igrac Denis Kasatkin iznenadio veoma autoritativnom interpretacijom Praucitelja, koga je odigrao besprekorno i sa mudroscu, koju ovaj biblijski lik zahteva.

Ashen Ataljanc-Beuk je nacinila pravi podvig kada je za veoma kratko vreme (zbog iznenadne povrede Duske Dragicevic) uspela ne samo da tehnicki savlada vec i da, sa sebi svojstvenom duhovnoscu, odigra "djavolsku zavodnicu" Dalilu. O njenoj igri, izvajanoj kristalnim oblicima neoklasicne igre, izreceno je vec mnogo najlepsih reci, koje se i ovoga puta mogu ponoviti, ali ono sto je njenoj Dalili udahnulo ubedljivost jeste sustinsko prihvatanje ovog lika, uz tajnovitost senzualne snage, uz pravu dozu izvesne perverznosti i surovog samoljublja.

Dugacki, predugacki i cak akrobatski veoma zahtevni dueti sa partnerima, imali su vise sadrzajnosti upravo zbog nacina na koji ih je nova Dalila - Ashen odigrala. Pokazalo se da nova uloga otkriva nove strane njene umetnicke licnosti, koje bi trebalo i ubuduce, u raznovrsnom repertoaru, raznoliko da ispoljava.

Hor i orkestar beogradske Opere ovoga puta je zvucao homogenije i izrazajno potresnije izvodeci deo Sen-Sansovog "Rekvijema" u nebaletskom finalu ovog baletskog spektakla.

Bez obzira na trud ulozen u obnovu "Samsona i Dalile" na baletski nacin, treba se nadati da ce nova uprava Narodnog pozorista u Beogradu za iducu pozorisnu sezonu uciniti napor da baletski repertoar osvezi novim, savremenim delima inostranih koreografa (Jurzi Kilijan, na primer), pruzi sansu nasim koreografima, ali isto tako da ne zaboravi one koji su nas svojim ostvarenjima zaduzili i ostavili prave koreografske bisere kao ostavstinu za buducnost. U tom smislu, pre svega, mislimo na postavke Dimitrija Parlica i Vere Kostic.

Milica Zajcev