Petak, 9. maj 1997.

TRECA VERZIJA OPTUZNICE PROTIV GENERALA BLASKICA

Preciziranje vremena i mesta zlocina

Novom optuznicom Blaskicu se pripisuje: progon muslimanskih civila na politickim, rasnim ili verskim osnovama; nezakoniti napadi na civile i civilne objekte, ukljucujuci vojnim razlozima neopravdana razaranja gradova; namerno ubijanje i nanosenje teskih povreda civilima; razaranje i pljackanje imovine...

Mirko Klarin
dopisnik "Nase Borbe" iz Haga

Tuzilastvo Haskog tribunala jos jednom je izmenilo i dopunilo optuznicu protiv generala Tihomira Blaskica, bivseg zapovednika HVO. Prvom optuznicom, podignutom novembra 1995, Blaskic je zajedno sa jos pet politickih i vojnih vodja bosanskih Hrvata (na celu sa Dariom Kordicem, bivsim predsednikom lokalne HDZ) optuzen za zlocine nad muslimanskim civilima u Lasvanskoj dolini u Centralnoj Bosni. Zatim je, novembra 1996, njegov slucaj izdvojen u posebnu optuznicu, koja je pritom donekle izmenjena. Najnovija izmena i dopuna optuznice izvrsena je po nalogu Veca sudije Zorde, koje je - na zahtev odbrane - trazilo da se preciziraju vremena i mesta navodnih zlocina, kao i vrsta odgovornosti koja se pripisuje Blaskicu. Postupajuci po tom nalogu, tuzilastvo je podnelo novu optuznicu, u kojoj se donekle skracuje vremenski interval navodnih zlocina (od maja '92. do januara '94. - umesto do aprila '94. kako je stajalo u prethodnim optuznicama); i preciznije se navode lokacije na kojima su se oni dogodili, bez ranije koriscenih izraza "ukljucujuci ali ne i ogranicavajuci" ili "izmedju ostalog." Takodje je, za svaku od 20 tacaka nove optuznice, precizirana vrsta odgovornosti koja se pripisuje Blaskicu: bilo da je licno planirao, podstakao, naredio ili izvrsio dela koja mu se pripisuju, bilo da su ta dela izvrsili njegovi potcinjeni, a on je za njih znao ili imao razloga da zna... a ih nije sprecio ili kaznio. Konacno, optuznica je dopunjena jednom novom tackom kojom se Blaskicu pripisuje odgovornost za nezakonite napade na civilne objekte i vojnim razlozima neopravdano razaranje 9 gradova i naselja u Centralnoj Bosni.

Novom optuznicom Blaskicu se pripisuje: progon muslimanskih civila na politickim, rasnim ili vezskim osnovama; nezakoniti napadi na civile i civilne objekte, ukljucujuci vojnim razlozima neopravdana razaranja gradova; namerno ubijanje i nanosenje teskih povreda civilima; razaranje i pljackanje imovine; razaranje verskih i obrazovnih institucija; te nehumano postupanje sa zatocenim civilima. Ta dela se u optuznici kvalifikuju kao zlocini protiv covecnosti (u 3 tacke); krsenja zakona i obicaja ratovanja (11 tacaka) i teske povrede Zenevskih konvencija (6 tacaka).

Odbrana generala Blaskica ulozila je prigovor na novu optuznicu, tvrdeci da je ona i dalje "nedopustivo uopstena i neodredjena" i da tuzilac nije postupio po nalozima Sudskog veca, te trazeci da se, zbog toga, optuznica odbaci. Alternativno, ako Sud ne odbaci takvu optuznicu, odbrana trazi da se odmah zakaze datum pocetka sudjenja Tihomiru Blaskicu, koji se jedini - od ukupno 75 dosad optuzenih - sam predao haskom Tribunalu.

ZAKAZANA PRELIMINARNA RASPRAVA O ZALBI DRAZENA ERDEMOVICA

Tuzilac protiv ublazavanja kazne

Hag. - Preliminarna rasprava o zalbi Drazena Erdemovica, osudjenog na 10 godina zatvora zbog ucesca u masovnom streljanju muslimanskih civila nakon pada Srebrenice, zakazana je za 26. maj. Predsednik Tribunala i njegovog Zalbenog veca Antonio Kaseze zatrazio je od odbrane i tuzilastva da do 20 maja pismeno odgovore na tri "preliminarna pitanja" kojima ce biti posvecena ta rasprava. Pitanja se odnose na pravnu vrednost odbrane pozivanjem da su odredjena dela - kvalifikovana kao zlocin protiv covecnosti - izvrsena pod pritiskom ili prinudom; zatim na pravnu tezinu priznanja krivice (sto je Erdemovic ucinio) uz istovremeno pozivanje na prinudu; te da li je takvo priznanje prihvatljivo imajuci u vidu mentalno stanje optuzenog u trenutku kada je priznao krivicu, a ako nije da li je taj "defekt" otklonjen izjavama optuzenog u daljoj proceduri.

Zalbeno vece u slucaju Erdemovic, pored predsedavajuceg Kasezea, cine jos sudije Mekdonald (SD), Li (Kina), Stiven (Australija) i Vora (Malezija). Branilac Jovan Babic trazi da se pred Zalbenim vecem izvedu "dodatni dokazi" u vidu svedocenja profesora etike koji bi govorio o "mogucnosti moralnog izbora obicnog vojnika suocenog sa naredjenjem pretpostavljenog da izvrsi zlocin", kao i dodatne ekspertize prethodno imenovane komisije psihologa i psihijatara koja bi sada ukljucila "mentalno stanje optuzenog u trenutku zlocina."

Od Zalbenog veca Babic trazi da - potvrdjujuci krivicu optuzenog - Erdemovica ili oslobodi od kazne ili mu je znacajno ublazi. Tuzilastvo se, medjutim, suprostavlja kako zahtevu za "dodatnim dokazima", tako i onom za ublazavanje kazne. Erdemovic je, navodi se u odgovoru tuzilastva, "odgovoran za ubistvo izmedju 10 i 100 ljudi. On sam nije siguran u pogledu tacnog broja, ali veruje da ih je ubio oko 70. Zrtve su bile bespomocne i neduzne. Erdemovic je priznao krivicu za jedan od najtezih zlocina poznatih covecanstvu. Imajuci u vidu tezinu zlocina i okolnosti pod kojima je Erdemovic u njemu ucestvovao, kazna od 10 godina zatvora nije prestroga, i ne opravdava intervenciju Zalbenog veca u presudu koju je izreklo prvostepeno Vece."

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /