Naredjenje za batinanje izdao licno Milosevic

Uhapsiti sve mlade koji nose patike!: Kolarceva FOTO: Foto dokument "Demokratski maraton"

Udarci u lokvi krvi

Te veceri nisam bila na demonstracijama. Slusala sam preko radija sta se tamo desavalo. Krenula sam u grad da se nadjem sa drugaricom, medjutim, ona se nije pojavila. Na Slaviji sam srela Svetlanu, sa kojom nisam nesto bliska. Krenula sam sa njom kod nekog njenog druga na rodjendan. On stanuje na Dorcolu. Bilo je blizu jedan iza ponoci kada smo presle Dusanovu ulicu. Kod Drvnopreradjivacke skole, iznenada su iskrsla dva policajca, pozornici, obuceni u one obicne policijske, "postarske" uniforme. Koliko sam videla okolo nije bilo drugih ljudi osim nas dve. Nas dve nismo imale bedzeve, pistaljke ili bilo sta od toga. Odmah su poceli da nas vredjaju, svasta su nam govorili: "Kurve, gde vam je Zoran Djindjic? Znamo da ga volite! Da li ga sanjate?" Nisu nas prethodno ni legitimisali, ni pretresli. Shvatila sam da su samo izazivali i trazili povod da nas premlate. Svetlana je pocela da se svadja s njima. Ja sam pokusavala da je odvucem odatle, jer sam shvatila sta oni hoce. Tada je jedan od njih zgrabio Svetlanu za kosu, poceo da je samara, a onda i da je tuce pendrekom. Tukao ju je gde god je stigao, to je bilo strasno. Odmah zatim onaj drugi policajac je uhvatio mene za kosu, sakom me udario za potiljak, a zatim iz sve snage pendrekom po stomaku. Ostala sam bez vazduha. Onaj koji je tukao Svetlanu mu je dobacio da mene ostavi. Odmah me pustio i rekao da bezim. Policajac koji je mene do tada tukao, pridruzio se ovom drugom, pa su zajedno nastavili da tuku Svetlanu. Jedan ju je udarao pesnicama, a drugi pendrekom. Bila je sva krvava, lezala je u lokvi krvi. Sutirali su je. Stajala sam i gledala, nisam znala sta da radim, nisam nikako mogla da je izvucem. U jednom trenutku Svetlana mi je rekla da bezim. Pobegla sam kuci. Kad sam dosla kuci nije mi bilo doboro, boleo me je stomak. Pozvali smo hitnu pomoc, koja me je odvela u Urgentni centar. Od tog dogadjaja nisam vise videla Svetlanu. Raspitivala sam se za nju u Medija centru. Tu su mi rekli da je to vece navodno bila privedena u neku policijsku stanicu, ali da su je kratko zadrzali, verovatno zbog toga sto se nalazila u teskom stanju. Od nekog njenog prijatelja sam cula da je Svetlana imala potres mozga, da joj je polomljena noga i rebro. On je to cuo od nekog, nije je video.

4. Februar - Beograd

Ne daj da snimaju kad bijete

Oko sedam sati uvece krenuo sam da kupim cvece za rodjendanski poklon. Ispred glavnog ulaza u Narodno pozoriste, ljudi iz "Anlave" su vikali da ljudi legnu dole jer se puca. Svi na Trgu su legli na zemlju. Medjutim, kad sam ja legao na zemlju vise niko nije pucao. Tri trolejbusa su stajala nasred raskrsnice. Okolo je bilo puno ljudi. Kod sebe sam imao amaterski fotoaparat. Hteo sam da slikam dogadjaj. Video sam na zadnjim vratima jednog od trolejbusa coveka u civilu koji je klecao. U rukama je drzao repetiran pistolj. Video sam kada je jednom momku iz "Anlave" uperio pistolj u glavu. Drugi covek u civilu je lezao u trolejbusu, virila mu je glava. Vrata od trolejbusa su bila okrenuta prema Trgu republike. Uspeo sam da slikam tog koji je repetirao i coveka koji je lezao u trolejbusu. U istom trolejbusu, kod srednjih vrata, sedeo je treci covek u civilu dok je cetvrti, nesto kasnije, odvezao trolejbus sa Trga. Kad je trola otisla, ljudi su poceli da se razilaze i mislio sam da je predstava gotova. Dvojica policajaca su bili potpuno mirni, mrtvi hladni. U Vasinoj ulici primetio sam da policija pristize iz vise pravaca. Posao sam na autobusku stanicu na kojoj su trolejbusi bili zaustavljeni. Pored tih trolejbusa bilo je ljudi. Stajao sam sa njima i gledao kako dva-tri policajca tuku jednog decaka u crnoj jakni, tu na ulici. Tada mi prilazi jedan policajac, udara me rukama i trazi mi pistaljku. Rekao sam da nemam pistaljku i da sam tek stigao. Pitao me otkada sam tu, da li imam bedzeve ili fotoaparat. Kad sam rekao da imam fotoaparat, trazio je da mu ga dam. Pitao me ja za koje novine slikam, pri tom me je sve vreme gurao i stipao. Rekao sam mu da je aparat amaterski i da nista nisam slikao. Na to mi je rekoa: "Ma, ko te sta pita, sta imas da slikas!" Nisam hteo da mu dam fotoaparat jer i nije bio moj. Poceli smo da se otimamo oko aparata i ne znam kako sam uspeo da ga zadrzim. Rekao sam da me pusti, da necu da bezim. Opet mi je rekao da cutim i pesnicama me udarao u bubrege i sutirao. Vrhom pendreka me udarao u rebra a pesnicom me udario par puta u glavu. Srecom, imao sam kapu. Vukao me tako do pozorista, odnosno do WC-a na cosku. Tu na ulazu u pozoriste bilo je oko dvadeset privedenih, svi su bili mladji od mene.

Jedan momak koji se nalazio odmah do mojih nogu dobio je epilepticni napad. On je bio jedan od privedenih. Bio je plav, imao je oko dvadeset godina. Jedan decko iza mene, takodje jedan od privedenih, ustao je sa zemlje i prisao momku koji je imao epilepticni napad. Pokusao je da ga digne. Tada sam i ja rekao policiji da taj decko ima epilepticni napad i da treba da zovu hitnu pomoc. Na to mi je jedan od policajaca rekao: "Niko te nista nije pitao, taj se samo folira, sad cemo da mu damo!" Nakon tih reci njih dvojica-trojica poceli su da tuku tog momka koji je imao epilepticni napad i tog drugog, koji je hteo da mu pomogne. Ovaj bolesni decko se nije branio, bio je opusten, nije se vise tresao, lezao je potpuno bezivotno. Tada su nas malo odmakli od tog bolesnog decka, kako bi dosao do vazduha. Svadjali su se izmedju sebe, kao da su se uplasili. Ne znam sta je sa tim deckom dalje bilo, jer su mene i jos dvojicu ubacili u maricu. Kad su nas ubacivali u maricu cuo sam da su dobijali naredbe preko voki- tokija i stanice u kolima: "Ne daj da snimaju, ne daj da se vide kola, brojevi, ne daj da snimaju kad bijete". Priveli su nas u SUP u Majke Jevrosime. U hodniku prvog sprata, morali smo da cekamo. Tu nas je cuvao jedan policajac u obicnoj uniformi, onoj postarskoj, koji je rekao da je mnogo nervozan i da nam slucajno ne pada nista na pamet. Dok je to govorio dodirivao nas je pendrekom po nogama i pretio da cemo tek da vidimo sta znaci pendrek kad nam bude skinuo gace. To je bilo strasno. Poceo je da se obraca svakom od nas trojice pojedinacno recima: "Ti si picka, ti si picka, ti si picka". Tim recima se obratio svakome od nas posebno. Nastavio je sa pretnjama: "Treba vas naguziti, sada cete videti sta znaci pendrek!" Tada su dosla jos trojica policajaca u obicnim policijskim uniformama. Svasta su nam dobacivali i psovali nam majku cetnicku.

Inspektor me je ispitivao sta sam radio na Trgu. Rekao sam da sam isao po poklon za rodjendan. Izvadio sam upakovan kaktus iz dzepa. U tom momentu inspektor je zgrabio kaktus i zaprepasceno pitao sta je to.

(Nastavice se)