Petak, 9. maj 1997.

U NISU POCELO SAVETOVANJE O TRANSFORMACIJI PREDUZECA I BANAKA

Pogresan nacin procene kapitala

Prinosna metoda procene nije upotrebljiva u uslovima poslovanja sa gubicima, smatra dr Jovan Rankovic. NBJ 7. maja uvela preventivne mere za 15 banaka da bi izbegla krizu platnog prometa

Nis. - Kako naci najbolja resenja u transformaciji privrede i banaka pitanja su na koja su pokusali da odgovore ucesnici cetvrtog tradicionalnog majskog savetovanja u Nisu. Tema "Transformacija preduzeca i banaka - glavni ekonomski izazov 1997" okupila je juce oko 300 ekonomskih eksperata i strucnjaka iz privrede i banaka. Pre pocetka ucesnike su pozdravili i pozeleli im uspesan rad gradonacelnik Nisa Zoran Zivkovic i ministar koordinator u Vladi Srbije Dragan Tomic.

Govoreci o reformi preduzeca prof dr Dragan Djuricin je posebnu paznju posvetio Predlogu zakona o svojinskoj transformaciji. On je istakao da predlozeni akt predstavlja "tranzicioni ustav" ciji je osnovni cilj brza privatizacija bez ostatka, bez ugrozavanja stecenih prava i uz maksimalno koriscenje decentralizovanih kanala transformacije.

Obveznice za staru deviznu stednju

Stara devizna stednja predstavlja dug istog znacaja kao bilo koji strani dug. Bilo kakvo interno reprogramiranje sa zamenom za drzavne obveznice tesko da ce biti prihvaceno od strane stedisa. Ako se to ima u vidu, onda se cini realnim da drzava preuzimanjem svih deviznih obaveza, preuzme i staru deviznu stednju, smatra dr Stojan Dabic.

- Drzava bi trebalo da obezbedi aranzman sa nekom stranom bankom kojim bi ta banka svojim obveznicama sa rokom dospeca od 10 do 15 godina otkupila deviznu stednju od starih stedisa. Te obveznice bi donosile prosecnu domicilnu kamatu (mozda i sa stimulativnim povecanjem) i mogle bi da se prodaju sa relativno niskim diskontom ili cak bez njega na domacem i stranom finansijskom trzistu ili da se koriste kao obezbedjenje kredita u zemlji ili inostranstvu.

U transformaciji banaka ce biti mnogo problema jer tu postoje i mnogobrojna ogranicenja, istakao je prof. dr Stojan Dabic. Zato ce biti tesko i da se izabere pravi model za njihovu sanaciju i svojinsku transformaciju. Iz mnostva predloga Dabic je izdvojio tri. Prvi je redukcioni koncept sanacije banaka koji se sastoji iz prebijanja sopstvenog kapitala i nenaplativih potrazivanja i s druge strane, na prenos stare devizne stednje na drzavu. Drugi model je sanacija banaka dokapitalizacijom. On pretpostavlja da se u pasivi banaka menjaju odnosi u korist trajnog ulaganja kroz transformaciju postojecih obaveza i kroz priliv svezih sredstava, prvenstveno iz inostranstva. Treci model je sanacija banaka kroz formiranje drzavne banke. Na taj nacin banke bi ocistile sve svoje bilanse od sumnjivih i spornih potrazivanja i prenele ih u jednu drzavnu banku.

- Ti modeli ne obezbedjuju privatizaciju banaka i velikih sistema koji su od interesa za drzavu. Prenosom na drzavnu banku otvaraju se mogucnosti ostalim bankama da brze izvrse sanaciju i svojinsku transformaciju. Poslovno bankarstvo bi se na taj nacin najvecim delom oslobodilo drustvene dominacije u akcijskom kapitalu, a samim tim se automatski vrsi i svojinska transformacija - objasnjava Dabic.

Preventivne mere za 15 banaka

Ratko Banovic rekao je da je NBJ 7. maja odlucila da uvede preventivne mere u oko 15 domacih banaka, ne bi li izbegla krizu platnog prometa. NBJ ce pribeci takvim merama jer je u medjuvremenu odustala od oduzimanja licenci hronicno nelikvidnim bankama, rekao je Banovic. Naglasivsi da centralna banka nece odustati od restriktivne monetarne politike, on je pozvao banke da prodaju svoja potrazivanja od preduzeca koja bi svoje zalihe trebalo da upotrebe kao podlogu za emitovanje odgovarajucih hartija od vrednosti. Cilj tih mera je poboljsanje likvidnosti.

Masa unutrasnjeg duga, kojeg ekonomisti procenjuju na ukupno 3,8 milijardi dinara, mogla bi multilateralnim prebijanjem dugova biti umanjena za najvise 20 odsto, rekao je Banovic.

Po misljenju prof. dr Jovana Rankovica, Pravilnik o proceni kapitala koji prati Zakon o svojinskoj transformaciji nije podoban. Nagovesteni nacin procene drustvenih preduzeca po prinosnoj ili reprodukcionoj vrednosti je beznacajan za najveci broj preduzeca zato sto prinosna metoda nije upotrebljiva u uslovima poslovanja sa gubicima. A reprodukciona vrednost koja se naslanja na fingiranje troskova izgradnje i nabavne vrednosti je veoma problematicna zbog nepotpunog koriscenja kapaciteta, suzenog trzista, visokih dospelih obaveza, tehnoloskih viskova itd.

- Ciljevi monetarne politike u prva cetiri ovogodisnja meseca su ostvareni - tvrdi viceguverner NBJ Ratko Banovic. - Uspeli smo da odrzimo cenovnu stabilnost i stabilan kurs dinara, devizno trziste radi bez ogranicenja, podrzan je rast proizvodnje, a nastojimo i da kamate postanu faktor regulisanja kolicina novca u opticaju.

Banovic je ukazao na mnoga ogranicenja u vodjenju monetarne politike sa kojima se suocava Centralna banka. Prvo, to je ekonomska politika koju je utvrdila Savezna vlada za ovu godinu. Zatim su tu i jako tezak finansijski polozaj bankarskog sistema, nestabilna likvidnost banaka, nedostatak obrtnih sredstava, ogranicenost u raspolaganju deviznim rezervama, deficit u trgovinskom bilansu zemlje, deficit u javnom sektoru i bankama, ogranicenost domaceg i stranog trzista i posebno spoljni zid sankcija koji jos nije skinut. Sa svim tim ogranicenjima monetarna politika je ipak uspesno obavila svoj zadatak, kaze Banovic.

J. Kesic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /