KOLIKA JE VEROVATNOCA DA SLOBODAN MILOSEVIC PO TRECI PUT BUDE PREDSEDNIK SRBIJE

Ako proceni da ce izvisiti u federaciji, odnosno da je sigurniji na "svom" terenu, aktuelni predsednik Srbije nastojace da tom cilju podredi i pravnu regulativu, u cemu vec ima iskustva

Mala je verovatnoca da bi aktuelni predsednik Srbije zadrzao sadasnje pozicije, tim pre sto su, naizgled, iscrpljene sve pravne mogucnosti da po treci put bude biran za istu funkciju. Na to ukazujuju u poslednje vreme i ucestali sastanci sa crnogorskim zvanicnicima, od cije naklonosti dobrim delom zavisi hoce li njegov pogled i dalje biti uperen u federaciju.

Rezervne varijante

Nesporno je da nedavna izjava potpredsednika republicke Vlade, Ratka Markovica - koja dopusta ponovni, treci po redu, izbor Slobodana Milosevica za predsednika Srbije - ima politicku konotaciju. Iz dosadasnje prakse moze se navesti bezbroj primera kad je pravo moralo da poklekne pred nekim politickim interesom.

Naime, nije se prezalo ni od flagrantnog krsenja Ustava, pa cak ni od njegovih nezakonitih promena da bi se postigao cilj. Samo za prve tri godine visestranacja u Srbiji, republickom parlamentu poslo je za rukom cak devet puta da promeni Ustavni zakon. Zapravo, doneo je, ni manje ni vise, nego devet zakona o izmenama i dopunama Ustavnog zakona za sprovodjenje Ustava Republike Srbije, cije odredbe, i prema tumacenju strucnjaka za ustavno pravo, "odstupaju od Ustava vec i time sto ne stupaju na snagu istovremeno kad i Ustav, i sto se njima uredjuje ustavna materija".

Dakle, zakljucuju pravni strucnjaci, cestim promenama Ustavnog zakona, prakticno se, "na mala vrata", menja i sam Ustav. Jednom od tih izmena nadjen je pravni osnov i za prevremene predsednicke i poslanicke izbore 1992. godine, buduci da sam Ustav za to nije pruzao mogucnosti.

Po toj logici Milosevicu bi se, zarad "visih ciljeva", lako mogao naci pravni izlaz za ponovni izbor, tim pre sto su nesluceni putevi politickog uticaja, kojima bi se to izvelo. Iako ni pojedini strucnjaci za ustavno pravo, koji zele da ostanu anonimni, ne vide gde bi toj analogiji ovde moglo da bude mesto, "ne mogu sa sigurnoscu da tvrde da vlast mozda ne bi pribegla i takvom resenju ako bi procenila da je to u njenom interesu".

U tom slucaju najjednostavnije bi bilo da se izmenom Ustavnog zakona odredi da se "ne racuna mandat licu koje je na funkciji bilo manje od polovine mandata". Takvih je, navodno, resenja bilo u ranijoj praksi, odnosno u ustavnim zakonima 80-ih godina.

Preci put

Za promenu Ustava pak potrebno je, prvo, da predlog podnese najmanje 100.000 biraca, najmanje 50 narodnih poslanika, predsednik Republike, ili Vlada, potom da o njemu odlucuje Skupstina Srbije dvotrecinskom vecinom ukupnog poslanickog saziva, a onda da to i potvrdi vise od polovine ukupnog broja biraca na referendumu.

Postoji, osim komplikovane procedure, i rizik da se za promenu Ustava ne prikupi dovoljan broj glasova, pa je to, verovatno, bio dodatan razlog zbog kojeg se u dosadasnjoj praksi pribegavalo jednostavnijem resenju - promeni Ustavnog zakona, a ne Ustava. Zato nikada narod nije docekao da ga, recimo, pitaju kakav bi grb i zastavu zeleo da ima. Tako je zastava Srbije izgubila zvezdu petokraku "na divlje", jer drugog pravnog objasnjenja za to nema, a odnekud se, "u praksi", pojavio i krst izmedju cetiri ocila, iako ga, kad se bolje pogleda, nije bilo u avnojevskom grbu.

Kad se podje od ovih i drugih iskustava, uveravanja pravnika da su iscrpljene sve mogucnosti da se Milosevic i po treci put bira za predsednika Srbije, postaju manje ubedljiva, pogotovo ako za to postoji neki politicki interes.

Najzad, ne treba sumnjati u to da bi vlasti, zlu ne trebalo, lansirale i neki novi leks specialis koji je utoliko pogodniji za premoscavanje vanrednih okolnosti sto ne nalaze ni izjasnjavanje dvotrecinske vecine ukupnog poslanickog sastava u parlamentu, ni naroda na referendumu. To sto bi ga neko doziveo kao novo pravno nasilje, ponajmanje bi tangiralo vladajucu garnituru Srbije, ako bi u tome nasla politicki interes. Odnosno, ako dotle ne privoli Crnogorce da joj ustupe predsednicko mesto u federaciji.

M. Torov