FRANCUSKA PREDIZBORNA KAMPANJA

Zipeova vlada izneverila je ocekivanja, Zospenovi socijalisti ne uspevaju da ubede birace da su se sustinski promenili, a tu je i stalna pretnja Lepenovog Nacionalnog fronta

Dragan Blagojevic
Beta za "Nasu Borbu" iz Pariza

U Francuskoj je u toku jedna od najkracih predizbornih kampanja - trajace jedva mesec dana - u cijem se sredistu naslo pitanje kljucnog elementa integracije Francuske u Evropsku uniju, tacnije ulazak u jedinstvenu valutu - euro. Preko tog pitanja se prelama celokupna politicka, ekonomska i socijalna situacija u zemlji.

Razlika izmedju vladajuce desnice i glavne snage opozicije, socijalista, ne postoji oko toga da li Francuska treba da bude u prvoj grupi partnera u Evropskoj uniji koji ce 1. januara 1999. svoje nacionalne valute "stopiti" u jedinstveni evropski novac, vec na koji nacin, po koju cenu i koji drustveni slojevi treba najvise da plate trosak tog neminovnog koraka. Jer, da bi se ispunili sporazumom iz Mastrihta propisani uslovi za ulazak u euro, moraju se skresati budzetski deficit, javni dug, odrzati skoro "nulta" inflacija i zadrzati tome srazmerno niska kamatna stopa.

To je pomalo zacarani krug koji znaci da se drzavnim parama ne moze boriti protiv previsoke stope nezaposlenosti (skoro 3,5 miliona Francuza nema posla), sve veceg jaza izmedju siromasnih i potpuno nezbrinutih slojeva stanovnistva i bogatog dela nacije. Kljucno je pitanje zato kako oziveti rast privrede - koji bi uvecao zaposlenost i poreskim doprinosima popunio budzet - a ujedno smanjiti rashode socijalne drzave, pre svega sve veci javni dug zdravstva, skolstva i penzionih fondova, nastaviti privatizaciju javnog sektora.

I Siraku i Zipeu je jasno da se vlada umnogome "potrosila" nastojeci da zasad ispliva iz ne malih unutrasnjih teskoca, ekonomskih i socijalnih pre svega. To je, najpre, izazvalo osipanje, pa i ostavke kljucnih ministara, i otvorene kritike unutar stranaka desnice, a, potom, jako koristilo opoziciji. Nije malo glasova koji govore da bi Sirak, ako pobedi RPR/UDF, ne bi poverio mandat Zipeu, vec nekoj drugoj licnosti.

Opozicija, kako socijalisti tako i komunisti i krajnje desnicarski Lepenov Nacionalni front, dobili su municiju za paljbu na Zipeovu vladu zato sto je, umesto ranijih obecanja da ce smanjiti poreze i podstaci zaposljavanje, povecala poreze i nije uspela da smanji nezaposlenost. Stopa rasta privrede je vrlo niska, iako je visak u spoljnotrgovinskoj razmeni veliki, devizne rezerve rekordne, franak veoma cvrst, inflacija skoro na nuli, kamate (i cena kapitala) niske. Strajkovi su sporadicni, ali ne ugrozavaju bitnije vladu.

Ali, cinjenica je da su Francuzi razocarani politikom vlade, krajnje zabrinuti za buducnost, pa otud i ne cudi da svega 25 odsto stanovnistva smatra Zipea uspesnim premijerom. Zipe, stavise, jos treba da trazi nova odricanja naroda da bi se ozdravile drzavne finansije i to narocito do kraja ove godine, jer na prolece 1998. ce pasti odluka koje zemlje EU ispunjavaju uslove za ukljucivanje u EMU. Sef Jelisejske palate je, dakle, imao na umu "trosnost" svog premijera i njegove vlade.

Osim toga, prema procenama Siraka i njegovog staba, socijalisti na celu sa nespornim liderom opozicije Lionelom Zospenom donekle su zapali u stagnaciju a njihovi potezi i ideje ne odusevljavaju biracko telo. To je trebalo iskoristiti, jer se univerzitetski profesor Zospen prekalio u vestog opozicionog vodju i svakako bi znao da to prevazidje, narocito ako bi imao dovoljno vremena za laganu i temeljitu pripremu predizborne strategije.

Drugi veliki problem vlasti, isto kao i demokratske opozicije, jeste jacanje Lepenovog Nacionalnog fronta koji je u poslednje vreme u laganom, ali stalnom usponu. Lepen ne preza od rasizma, napada strance, narocito crnce i Arape, da su kao doseljenici "oteli hleb i posao Francuzima". Nacionalni front je protiv evropskog jedinstva i jedinstvene valute, jer je to "opasni internacionalizam" i "mondijalizam" koji ce unistiti nacionalnu nezavisnost i suverenost Francuske... Tu je, uz sve druge razlike, jedina slicnost sa francuskom Komunistickom partijom, koja, takodje, ne vidi u euru "nista posebno dobro za francuski radni narod". Ovo je prilicna nezgoda za Zospena, jer socijalisti pregovaraju o izbornom savezu sa komunistima, a Zipe to koristi da pred Francuzima mase strasilom "socijal-komunizma".

Lepen je, izgleda, zatecen Sirakovom odlukom da prevremeno raspusti parlament, i kao da nema spremnu strategiju za ove izbore. Cak okleva da se pojavi na celu partijske liste, a sondaze javnosti govore da bi Nacionalni front u ovom trenutku mogao racunati samo s jednim poslanikom u Nacionalnoj skupstini.