DA LI JE POSLE CISCENJA U REDOVIMA SOCIJALISTA REFORMSKA IZBORNA KARTA POSTALA DRUGORAZREDNA

Pomoc akademije u usporavanju privatizacije

Zavrsna rasprava o radnoj verziji zakona o privatizaciji u komori Srbije, odlozena "jer takve stvari ne mogu da se prelome preko kolena". U intervjuima akademika Despica i Aleksandra Vulina (JUL) poruceno da se u privatizaciju ne moze ici brzo i da o svemu radnici i penzioneri treba da odluce referendumom

Drugo po redu otkazivanje svodne rasprave o radnoj verziji zakona o svojinskoj transformaciji u Privrednoj komori Srbije, zakazano za sredu, a uocljivo otkazano u poslednji cas u utorak u kasnim popodnevnim satima, osnazilo je uverenje da se posle velikog spremanja u Glavnom odboru SPS, predsednik Srbije Slobodan Milosevic odlucio da reformskoj karti dodeli drugorazrednu ulogu, i na republickim izborima, sa Miloradom Vucelicem kao predvodnikom, ponovo odigra na nacionalne stihove.

Prvoj festi u PKS kada je Radna verzija zakona promovisana prisustvovao je gotovo ceo drzavni krem, zavrsnica je otkazana bez reci objasnjenja, iako je prerhodno i na vidnom mestu u "Politici" rasprava u PKS uredno najavljena.

Momir Pavlicevic, potpredsednik Upravnog odbora PKS tvrdi u izjavi za "Nasu Borbu" da je raspravu otkazala Komora "jer je rec o jednom istorijskom zakonu, te nema razloga za zurbu. Nije to zakon o regulisanju saobracaja, pa da kasnije moze da se menja i dopunjava uredbama. Mi smo zeleli da se u Komori cuju prave primedbe i da se vidi u kom pravcu stvari treba da se menjaju, jer stvari ne treba da se prelamaju preko kolena", kaze Pavlicevic uz opasku da se moze dogoditi da ta rasprava ponovo bude zakazana za par dana. To sto su novinari dobili uredne pozive od Komore, da bi tek u utorak kasno redakcijama bilo javljeno da je sastanak otkazan, Pavlicevic objasnjava cinjenicom da su pozivi bili poslati pre praznika.

Pometnja

Izvori bliski PKS tvrde, medjutim, da je u Komori vladala prava pometnja kada je iz vlade Srbije javljeno da taj skup mora da se otkaze i da je interno u Komori ocenjeno da bi ovakvo otkazivanje moglo negativno da odjekne u javnosti i izazove prilicno neugodne komentare. Situacija je smirena tek kada je Pavlicevic u kabinetu premijera Mirka Marjanovica dobio odgovarajuce objasnjenje. Kakvo, ostaje nerazjasnjeno, a jedna od ponudjenih verzija je da je trebalo sacekati skup ekonomista u Nisu.

U svakom slucaju, u ponedeljak i utorak u kabinetu predsednika vlade Srbije odrzana su dva sastanka u prosirenom sastavu na kojima se raspravljalo o "paketu reformskih zakona". Izvesno je da se na sastanku cula ostra argumentacija koju su razmenili dr Oskar Kovac, sef tima koji je radio prethodnu verziju zakona o privatizaciju (odbacenu dolaskom novog ministra za privatizaciju) i uslovno receno reformski orijentisan deo republicke i savezne vlade u kojem su pre svega Milan Beko, ministar za ekonomsku i vlasnicku privatizaciju i Danko Djunic, potpredsednik Savezne vlade, koji zastupa brzi i ostriji kurs privatizacije.

Argumentacija koja je ponudjena kontra brze privatizacije, glasi, kako navodi jedan izvor "Nase Borbe" ovako: "problem je u tome sto neki ljudi ne mogu da shvate da je privatizacija cilj za prikupljanje dodatnih sredstava za privredu, vec smatraju da je ona vrhovni cilj i zbog toga insistiraju na obaveznosti. A obavezna privatizacija, pokazuje iskustvo Istocne Evrope, moze da dovede samo do pada postojeceg sistema i vlade". Ako bi preduzeca primoravali da vec zapocetu privatizaciju nastave, sledi dalja argumentacija, vratili bi se na manir iz 1989. godine i vremena Ante Markovica. "Ko to hoce da pravi drzavu Ante Markovica ovde? Umesto da tim preduzecima dozvolimo da se ponasaju prema Zakonu o preduzecima i da obveznice emituju onda kad im nedostaje kapital, neko hoce da ih podvrgne posebnom zakonu. Za tim nema nikakve potrebe jer takve firme imaju upravne odbore i skupstine kojima zakon daje pravo da odlucuju o privatizaciji", kaze ovaj sagovornik "Nase Borbe".

Tumaci

Sagovornik, kao posebno signifikantan navodi istup akademika Aleksandra Despica u "Blicu" cija je kljucna poruka "umesto obavezno i brzo, oprezno i polagano". Teze iz tog intervjua, tvrdi se, nece ostati samo na tome "vec ce one imati ne samo znacaj za drzavu nego i za instituciju iz koje Despic dolazi", iz cega bi se ocito moglo zakljuciti da ce SANU koja je vec jednom odigrala znacajnu ulogu u budjenju nacije, sa ponovnim prelaskom SPS na nacionalnu kartu, odigrati (ili bar pokusati da to uradi) ponovo rolu tumaca (ekonomskih) interesa drzave.

"Umerena linija" ucesnika na sastanku u vladi Srbije ne spori da je dr Oskar Kovac organizovao ozbiljnu kampanju protiv radne verzije zakona o privatizaciji i da na mnogim mestima "lobira" za svoju varijantu zakona, ali smatra da "reformsko opredeljenje i dalje nije ugrozeno i da se bar za sada ne vidi da ce od tajminga i osnovnog duha reformskog paketa zakona biti odstupljeno". To delimicno potvrdjuje i vec citirani sagovornik "Nase Borbe" koji kaze da je jedino izvesno da privatizacija nece biti obavezna, "ali je zakonodavac bio tako nemoralan da ce se veci deo privrede 'upecati' na popuste i uleteti u tu masinu za mlevenje mesa. Dok se budu okrenuli bice privatizovani i nece znati sta im se u stvari dogodilo".

Za predsednika Srbije u celoj ovoj argumentaciji verovatno je najvaznija samo jedna recenica u kojoj se tvrdi "da onaj ko sprovodi reforme uvek gubi vlast". Na neki nacin, takav strah medju socijalistima mogao je da podgreje i izvestaj "Ekonomist intelidzens junita" u kojem se kaze "da bi ozbiljne reforme predstavljale samoubistvo" i da je mnogo verovatnije ocekivati da ce se SPS opredeliti samo za kozmeticke promene.

Nejasno je, medjutim, da li je isti savetnicki tim predsednika Srbije procitao jednu anketu (pravljenu inace za najozbiljnijeg predsednickog kandidata) iz koje se jasno vidi da je javno mnjenje veoma ravnodusno prema nacionalnim pitanjima, a veoma nezadovoljno svojim ekonomskim statusom. U neobjavljenom delu ankete, napravljene inace na bazi veoma reprezentativnog uzorka, je i podatak da 48 odsto ispitanika za losu ekonomsku situaciju predsednika Srbije smatra najodgovornijim.

Srbija izbegla kolonijalno osvajanje
Akademik Aleksandar Despic prikljucio se izjavama "Blicu" plejadi pojedinaca bliskih establismentu i nasao da su sankcije, ipak, donele srecu Srbiji, izmedju ostalog i zato sto nije usla u privatizaciju i time izbegla "strahovitu socijalnu diferencijaciju i kolonijalno osvajanje od strane svetskih sila koje su se nalazile na drugoj strani, i od strane svetskog multinacionalnog kapitala".
Sta Despicu najvise smeta u postojecem nacrtu privatizacije? "Ne sumnjajuci u cestitost najstojanja i patriotizam predlagaca radikalne svojinske transformacije, moraju da nas veoma zabrinu dve reci: brzo i obavezno. Moramo da se zapitamo koji su motivi za takvo postupanje i koje su garancije da ce na brzinu i bez ikakve prethodne probe doneta resenja dati dobre plodove", rekao je Despic u citiranom intervjuu.

Hladjenje

Postepeno hladjenje temperature oko, pre pet meseci najavljenog reformskog zaokreta, bilo je jasno vidljivo jos pre tri nedelje kada su promoteri zakona, koji su ranije relativno otvoreno najavljivali da su skloni uvodjenju obaveznosti u privatizaciju, iznenada poceli da plasiraju izjave u kojima se tvrdi "da obaveznost nije najvaznija i da na tome ne treba insistirati". Taj otklon bio je uocljiv tim pre sto je u mnogobrojnim istupima ministar za ekonomsku i vlasnicku transfomaciju Milan Beko podcrtavao neophodnost privatizacije i u tome imao podrsku gotovo svih clanova radne grupe koja je na zakonu radila.

Nije takodje nepoznato da je ministarstvo uputilo pismo potpredsedniku srpske vlade, i "ovlascenom tumacu Ustava" Ratku Markovicu u kome se trazi odgovor na pitanje o statusu razlicitih oblika svojina i njihovoj zasticenosti. Izvori bliski socijalistima tvrde da je predsednik Srbije koji je jedino i mogao da da odgovor na to pitanje "presudio" da privatizacija ni u kom slucaju ne moze biti obavezna.

S obzirom da su i clanovi radne grupe i ljudi iz Ministarstva nastavili da insistiraju na orocenosti privatizacije (koja bi amortizovala nepovoljne efekte neobaveznosti) i na sirenju broja ljudi koji bi u privatizaciju bili ukljuceni (sto se takodje posredno moze tumaciti kao odgovor na kritike pristalica vaucera) , ocito je da u Ministarstvu misljenja nisu promenjena, ali da na uticajnim mestima - jesu.

Referendum

Koincidencijom ili ne, u novinama se poslednjih dana, pored Despicevog, pojavilo i nekoliko drugih intervjua i izjava u kojima se fakticki ponavljaju argumenti prof. dr Oskara Kovaca i akademika Despica. Ako se u ovom trenutku zanemari istup akademika Mihaila Markovica ( za sada bar "nepodgrejanog" clana nacionalisticke i antireformske struje u SPS), intervju Aleksandra Vulina potpredsednika Direkcije JUL "Dugi" u kome on tvrdi "da privatizacija ne moze biti ni podrzana ni prihvacena", tesko je zaobici. Poruka tog Vulinovog istupa je da o privatizaciji ne mogu da odlucuju ni vlada ni partije vec samo (u konkretnim kolektivima) radnici i penzioneri na referendumima. Ako se potpredsednik Direkcije JUL nije samo malo suvise zaneo u lik Ce Gevare (pored cijeg plakata je u "Dugi" uslikan), poruku da "nijedan pedalj radnicke imovine ne moze biti oduzet" trebalo bi protumaciti prilicno ozbiljno, uprkos tome sto do sada nije zabelezena nijedna izjava bilo kog zvanicnika JUL u kojoj je bilo direktno, bilo indirektno kritikovan predlozeni zakon.

Ukoliko nacionalni pristup zaista znaci "reformski zaborav", onda bi strani investitori koji su ozbiljno shvatili Milosevicevu januarsku najavu "dubokih strukturnih promena" mogli da pocnu polako da pakuju kofere, izuzev ukoliko se ne interesuju za drzavnu imovinu. Izvesno je, naime, da je u pregovorima italijanske kompanije STET i PTT doslo do napretka u pregovorima i da, kako je to rekao Vulin "drzava ako zeli pare treba da prodaje ono sto je njeno".

U izvesnom smislu ponavlja se situacija iz vremena saveznih izbora, ono sto su socijalisti ubedljivo dobili u saveznom parlamentu, prokockano je laziranjem lokalnih. Iako su eksperti, opozicione partije i sindikati imali ozbiljnih zamerki na zakon, a pogotovo na iskreno reformsko uverenje vladajuce stranke, u raspravi se pokazalo da je radna verzija zakona ipak relativno solidan tekst o kome se moze raspravljati i da su mu glavne mane - neobaveznost, nedovoljna obuhvatnost i relativna sporost. Medju najostrijima su bili radnici trazeci da se podeli odmah i sve, a relativno suzdrzani samo oni direktori drustvenih preduzeca, uplaseni da bi evenetualno mogla da im se izmakne stolica.

Garant

U jednom trenutku opozicija se nasla u prilicnoj defanzivi uspevajuci jedino da porodi jedan tanak tekst o ekonomskoj platformi u kojoj je privatizaciji bilo posveceno svega dvadesetak redova, dok je vlada Srbije na svim TV kanalima, u novinama, na bezbroj javnih rasprava "gazila" na deonicarskom poklonu od 14.000 nemackih maraka i resavanju pitanja stare devizne stednje, pride. Cela prica oko privatizacije pocela je neodoljivo da lici na nacionalno ludilo zvano "bingo" u kojoj svako dobija srecku koja navodno ima sanse da dobije.

U trenutku kad izgleda da se Kolaciji "Zajedno" beskrajno klima, "razvodnjavanje reformi", koje je uostalom bilo i ocekivano, stize opoziciji kao najbolji i nenadan poklon. Sve eventualne dileme da bi Milosevic ipak mogao biti prihvatljiv ukoliko zaista privrede Srbiju merilima zapadnih trzisnih ekonomija, bile bi uspesno razvejane.

Opozicija bi se, tacnije samo Koalicija, pojavila kao jedini garant srpskog priblizavanja civilizovanom svetu (ne samo u demokratskom smislu kako je to potvrdjeno tokom tromesecnih demonstracija) nego i na ekonomskom.

Ekipa "Nase Borbe"

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /