PRAVO I(ILI) POLITIKA

Drzava u poretku licne vlasti

Na marginama knjige Slobodana Vucetica Privatizovana drzava, Stubovi kulture, Beograd 1997.

Milan Matic

Ime Slobodana Vucetica postalo je tokom minule decenije prepoznatljivo u nasoj javnosti po britkim, ali uvek dobro utemeljenim i jasno srocenim zapisima i izjavama o otvorenim pitanjima i protivrecnostima politickog i pravnog sistema, koja su danas vec prerasla u duboku i otvorenu krizu. Pravnik po obrazovanju, a demokrata i kriticki intelektualac po inspiraciji i angazmanu, Vucetic kao javna figura po svojim osobinama umnogome odudara od uobicajenih sklonosti i naravi ljudi u nasoj sredini. Iako na duznosti sudije Ustavnog suda Srbije, Vucetic ni u jednoj prilici ne podleze konformizmu ili cutljivom saglasavanju sa postojecim stanjem stvari, vec neumorno deluje na budjenju politicke svesti i odgovornosti. Njegov glas, koji se i pri odlucivanju u instituciji u kojoj radi cesto izdvaja kao protivan vecini, postao je neka vrsta glasa demokratske i drustvene savesti, koji se smelo suprotstavlja svim pojavama narusavanja proklamovanih ustavnih nacela, kvarenju drustvenih ustanova i zalaze za odbranu prava, sloboda i dostojanstva svih ljudi.

Licna borba i iskustvo

Nova knjiga Slobodana Vucetica Privatizovana drzava obuhvata dvanaest eseja pisanih na razlicite politicke i pravne teme (od privatizacije drzave i kontrolisanog visepartizma, do monopolizacije medija i uzurpacija izvrsne vlasti). Svaki od delova knjige ima ne samo teorijske pobude i vrednosti, nego neposredno potice iz licne borbe i iskustva koje je Vucetic dozivljavao u svojoj instituciji i javnom delovanju, zalazuci se za postovanje demokratskih principa i resenja u politickom i pravnom sistemu. U jednom od kljucnih priloga pod nazivom Drzava kao servis vladajuce elite, Vucetic razotkriva proces spajanja vlasti i novca, privatno svojatanje drzave od strane vodeceg politickog sloja, a preko javne vlasti i iskoriscavanje znacajnih delova privrede. Zbog tog vec uspostavljenog prisvajanja, vladajucim grupama zapravo nije ni stalo do dalje i kompletne zakonite i neophodne transformacije drustvene svojine niti do demokratizacije drustva. Glavni interes elite je ocuvanje monopola vlasti i na toj osnovi uvecanje privatnog bogatstva, a takav cilj je ona umnogome vec i ostvarila.

U dva druga opseznija ogleda pod naslovima Simulovani parlamentarizam i Izmedju partijske i pravne drzave, pisac neposrednije raspravlja o nacinu privatizovanja glavnih drzavnih i politickih institucija, odnosno o pretvaranju institucionalne u privatnu i licnu vlast. Najinteresantniji delovi ovih rasprava odnose se na stalno sirenje fakticke vlasti predsednika Republike Srbije, najpre u domenu ovlascenja savezne drzave (narocito spoljne politike, medjunarodnih odnosa i politickog predstavljanja zemlje), a zatim i u podizanju predsednicke vlasti iznad predstavnickog tela i Vlade, prve putem kontrole poslanicke vecine stranke kojoj je predsednik, a druge preko uticaja na izbor predsednika i sastav Vlade. Imajuci u vidu jos i cinjenice da Ustav Republike Srbije ni posle vise godina nije uskladjen sa saveznim ustavom, da savezna drzava ostaje nedovrsena federacija, da je na delu monopolizacija medija, da vlada neuredjeno stanje na podrucjima stranackog i izbornog sistema, i da postoji neustavnost citavog niza vaznih zakona i drugih akata - o vladavini prava i pravnoj drzavi moze se govoriti samo kao ustavnim proklamacijama. U stvari, postoji dominantna volja jednog centra vlasti, cije je delovanje ujedno i narusavanje kljucnog demokratskog nacela podele vlasti, jer ta podela ostaje samo formalna, bez prave ravnoteze izmedju predstavnicke i izvrsne vlasti i bez efektivnog medjusobnog ogranicavanja razlicitih centara vlasti.

Politicka kolonizacija

Jedan od veoma zanimljivih delova knjige je studija kojoj je autor dao naziv Novo "sveto trojstvo". U njoj se detaljnom analizom prikazuje politicka kolonizacija privrednog i drustvenog prostora od strane vladajuce vrhuske. Dok je u ranijem komunistickom poretku postojalo spajanje drzavnih i partijskih funkcija u istim licnostima (to se u ono vreme donekle i ogranicavalo), u sadasnjem sistemu jedan uski krug politickih funkcionera drzi i obavlja vodece partijske, drzavne i privredne funkcije. Tako, celnici vladajuce stranke, istovremeno imaju i znacajne drzavne, a i privredne (direktorske ili clanstva u upravnim odborima krupnih javnih i drugih preduzeca) funkcije. To neustavno trojstvo i uzurpacija funkcija, po autoru je jedan od glavnih izvora "kriminalne privatizacije drustvenog kapitala", monopola u transformaciji svojine i privatnog, nezakonitog bogacenja politicara ili njihovih bliznjih.

Nista manje znacajni i zanimljivi su i ostali prilozi u ovoj knjizi, koji su posveceni drugim vidovima uzurpacije i izopacavanja politickog poretka. To su prilozi o suspenziji visepartizma putem monopolizacije medija i drugih metoda, zatim prilog o degradaciji prava u postojecem sistemu, koje zapravo sluzi samo kao fasada za prikrivanje vanpravne vlasti elite. U jednom prilogu koji se bavi politickim manipulacijama birackim pravom pod nazivom Izborno pravo po meri vlasti, autor konstatuje niz neustavnih resenja u ovoj oblasti, posebno u pitanjima zastite birackog prava gradjana i kontrole rezultata izbora. Time je on zapravo dao jednu vidovitu anticipaciju onih zloupotreba, koje ce zbog defekata zakonskih resenja, dovesti do danasnjih zbivanja povodom novembarskih izbora za lokalne organe vlasti 1996. godine. Kad je rec o tehnologiji licne vladavine, onda se moze konstatovati da jos razna krizna i vanredna stanja i neuredjeno stanje sistema veoma pogoduju ako ambijent u kojoj se stalno prosiruje i ujedno maskira i opravdava urgentnim situacijama.

Poistovecivanje nacije i drzave

Svojevremeno je nas veliki pravni i politicki pisac Slobodan Jovanovic kao znatnu slabost srpske politicke tradicije video poistovecivanje nacije i drzave, odnosno preuvelicavanje uloge drzave na racun drustva i naroda. Zbog stalnih spoljnih pretnji i ratova, drzava je postala mnogo jaca od drustva, glavni garant nacionalne i licne slobode. To je, opet znacilo slabljenje demokratskih uloga raznih autonomnih drustvenih grupa i centara, od udruzenja i slobodnih aktivnosti ljudi, do stranaka i sindikata, autonomnog univerziteta, crkve i uticaja samih gradjana, pojedinaca. A nijedna drzava sama po sebi, cak ni ona demokratska i pravna, ne moze biti iskljucivi jemac nacionalne i licne slobode, vec to moraju biti i ostati slobodno organizovani delovi i druge institucije drustva, pa i sami gradjani, clanovi politicke zajednice. Svi oni moraju biti cinioci ogranicavanja prevelike moci drzave i njenih funkcionera, jer demokratija, pored drzavne ima i svoju dublju, drustvenu stranu. Danas se to zove autonomno civilno drustvo. Njega cine ljudi sa razvijenim osecanjem i culom za javne tekovine i javno dobro drustva i drzave, koji imaju snage i hrabrosti da se u svim prilikama suprotstavljaju uzurpatorskim tendencijama vlasti i njenih predstavnika, koji u svojoj ekspanziji prelaze ne samo zakonske granice, vec ugrozavaju i prirodna, iskonska prava ljudi. U Vuceticevoj knjizi se daje mnostvo primera izopacenja koje izaziva privatizovana drzava. Pisac knjige s pravom konstatuje da su najopasnija ugrozavanja slobode i demokratije ona koja stizu iz drzave, jer je ona najpozvanija da te slobode i demokratske tekovine brani i zasticuje.

Danasnje budjenje i pokretanje razlicitih drustvenih grupa pocev od stranackih pristalica, preko ugrozenih radnika i gradjana, do studenata, ima razlicite predznake. Motivi jednih su ekonomske prirode, drugih politicke, a trecih kulturne i moralne, one kojima se trazi buducnost, dostojniji zivot i pravednije, slobodnije drustvo, protiv nasilja i uzurpacija. Svima je, medjutim, zajednicko protivljenje jednom poretku privatizovane i izopacene vlasti, u kojoj se prigusuju svi slobodni pokreti drustva u trazenju demokratskih alternativa i izgleda za buducnost. Drustveni protesti su u svojoj sustini pokret za uspostavljanje autonomnog civilnog drustva i u njemu svakog gradjanina kao aktivnog jemca demokratije i drustvene pravde, coveka sa svescu o svojim pravima i obavezama prema sopstvenoj spoljasnjoj i unutrasnjoj slobodi. Tom i takvom osmisljavanju politike u poretku licne vlasti posvecene su i sve stranice nove knjige Slbodana Vucetica.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /