Cetvrtak, 8. maj 1997.

ARHITEKTURA OKO NAS

"Leptir" i "bubamara" odleteli iz Prokopa

U predizbornoj kampanji politicarima nista ne treba verovati, pogotovu kada postavljaju kamen temeljac

Najpoznatiji lokalni rekorder u duzini gradjenja bila je do sada zgrada Narodne skupstine - tacno tri decenije proslo je od ugradjivanja kamena temeljca do trenutka kada su poslanici usli u svoj dom. U medjuvremenu dogodio se svetski rat, umro je vladar koji je postavio temeljac, ubijen vladar kome su vracare savetovale da se cuva dovrsenja ovog objekta ako zeli da dugo zivi i srecno vlada. Uprkos svim ovim cudima, palata Narodne skupstine ipak je dovrsena tacno onako kako su je autori zamisljali, i to ne samo u trenutku kada je postavljan kamen temeljac, nego i mnogo ranije, kada je Konstantin Jovanovic crtao prve skice, devedesetih godina proslog veka.

Simbolika kraja veka

Palata Narodne skupstine je najznacajniji graditeljski poduhvat koji se u Beogradu zbio krajem 19. i pocetkom 20 veka. Nova Zeleznicka stanica u Prokopu po svemu bi se morala smatrati slicnim graditeljskim poduhvatom, koji simbolicno obelezava kraj 20. i pocetak 21. veka. Na toj simbolici, uz postavljanje kamena temeljca i istovremeno otpocinjanje betonskih radova, zasnivala se najozbiljnija marketinska poruka vladajuce stranke pred proslogodisnje izbore, ako izostavimo preterano naivni trik sa "Evropolisom". Ko je tada mogao i da pomisli da licnost koja postavlja kamen temeljac, uopste nema predstavu o tome kako buduca zgrada treba da izgleda. Tek iz danasnje perspektive, postaje nam jasno zasto su tom prigodom fotografisani politicari i izvodjaci betonskih radova, a izostavljeni autori projekta i maketa buduceg objekta.

Prvobitni projekat za novu Zeleznicku stanicu u Prokopu, star preko dve decenije, bio je onaj popularni "leptir", na cija su nas prelepa krila povremeno podsecali ljudi iz medija. Bice da su se krila pokazala preskupim, ili nedovoljno funkcionalnim, pa je krajem osamdesetih godina "leptir" odleteo iz Prokopa, a njegovo mesto zauzeo skromniji oblik, koji su ljubitelji zoomorfnih asocijacija smesta nazvali "bubamarom". Novi projekat je ziveo sve dok se nisu primakli izbori. Onda je iz vrha vladajuce stranke stigla komanda da se "bubamara" pretvori u izvodjacki projekat u nerazumno kratkom roku, stvar je pukla i "bubamara" odletela.

Kolaboracija sa investitorom

Sta se potom dogadjalo? Arhitekta Srboljub Rogan, jedini clan nekadasnjeg autorskog tima, prihvatio je saradnju sa prvobitnim investitorom, i sada radi novi, sopstveni projekat. Drugi, nezavisni projekat radi arhitekta Zoran Bojovic, u ime i za racun "Energoprojekta". Autori resenja koje je dobilo sve moguce dozvole, arhitekti Zoran Zunkovic i Mihailo Zivadinovic, upucuju "Otvoreno pismo" odgovornim institucijama sistema. Oni koji "pismo" dobiju, momentalno ga zatvaraju u svoje fioke.

Nije bilo svetskog rata, u domacem ratu nismo ni ucestvovali, svi vladari su zivi, vracare ne povezuju njihovu srecu sa gradjenjem monumentalnih objekata, kao u doba kada je podizana palata Narodne skupstine. Koji nas onda stvarni razlozi nagone da bez strucno verifikovanog projekta podizemo betonske stubove u Prokopu i najznacajniji graditeljski poduhvat nasega doba podredjujemo politickim marifetlucima?

Zoran Manevic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /