"NACIONALIZAM I JEZIK - JEDNO BALKANSKO ISKUSTVO" NA TRIBINI INSTITUTA ZA FILOZOFIJU I DRUSTVENU TEORIJU

Ubistvo jezika sa predumisljajem

- Nesumnjiva je cinjenica da je politika tzv. etnickog ciscenja, sastavni deo politike uspostavljanja nacionalnih drzava na teritoriji bivse Jugoslavije. Tu politiku su formulisale i sprovodile nacionalne politicke, a delom i kulturne elite u svim novoformiranim drzavama. Stoga je neophodno reci: kriminalna politika tzv. etnickog ciscenja ima svoje recidive i u traganju za cistotom nacionalnog jezika - zakljucio je na kraju jucerasnjeg izlaganja dr Bozidar Jaksic, dodajuci da "ako se ima u vidu sta je u ime nacionalnih interesa i cistoce nacionalnog jezika uradjeno u 'trecem balkanskom ratu' mnogi nemaju cime da se ponose, ali imaju mnogo razloga za stid". Svoje priloge temi tribine "Nacionalizam i jezik - jedno balkansko iskustvo" dali su i Svetozar Stojanovic, Zagorka Golubovic, Stjepan Gajin i drugi.

Na pocetku izlaganja Jaksic je citirao misljenje Predraga Matvejevica, po kome je pitanje jezika "osetljiva politicka materija", te da je u visenacionalnim zajednicama poput jugoslovenskih, "jezicka tolerancija bila ovisna o prirodi nasih medjusobnih odnosa: kad god su oni bili bolji, manje se vodilo racuna o razlikama".

Jezik - osnova modernih nacija

Kao vazno za razumevanje balkanskog iskustva nacionalnih, drzavnih, jezickih i drugih podela, Jaksic je istakao pitanje zasto se ni u prvoj ni u drugoj Jugoslaviji nacije nisu konstituisale kao politicke, nego su ostale etnicke zajednice. U mnogim evropskim zemljama jezik je bio osnova konstituisanja modernih nacija kao politickih zajednica. Na delu Balkana koju naseljavaju izmesani Srbi, Muslimani/Bosnjaci, pripadnost razlicitim religijama, a i konfesijama bila je osnova nacionalne podele.

Kako je rekao Jaksic, jedinstveni jezik cetiri naroda (Hrvata, Srba, Mulsimana/Bosnjaka i Crnogoraca) sa malim razlikama u jezickom izrazu nije pomogao boljem sporazumevanju etnicki bliskih naroda.

- Jezik se od sredsva sporazumevanja medju ljudima sve vise pretvarao u simbol borbe za nacionalne drzave. Postao je sredstvo ratne propagande i seme razorne mrznje. U "trecem balkanskom ratu" u ovom veku sa propascu svih zajednickih institucija ubijen je i jedan jezik: srpsko-hrvatski ili hrvatsko-srpski - rekao je Jaksic, dodajuci da je to ubistvo izvrseno planski i smisljeno i da je sluzilo politickim ciljevima, pri cemu je svaka od suprotstavljenih strana dala svoj doprinos. Stvoren je jedan "mrtvi jezik " (poput latinskog - srpsko-hrvatski) i cetiri nova: srpski, hrvatski, bosanski, crnogorski. Prema Jaksicevom uverenju "stvar nije bila samo u imenu". Borba za nacionalni jezik imala je posebno mesto a doprinos su dali istaknuti lingvisti.

Stete koje su nacinjene sa srpske strane u zelji da se odvoji od hrvatskog nisu manje, a "najvece su u dva bitna pravca osiromasenja srpske kulture": prvo je da se cirilica proglasi za jedino sluzbeno pismo u Srbiji, a drugo uvodjenje u javnu upotrebu ekavskog izgovora na teritoriji RS.

- Namera "gospodara rata" na svim stranama je krajnje jednostavna: po svaku cenu, ne samo "etnickim" nego i "jezickim" ciscenjem" dokazati tezu da je nemoguc zajednicki zivot - veli Jaksic.

Nas i vas jezik
Komentarisuci izlaganje Bozidara Jaksica, Zagorka Golubovic primetila je da je jezik oduvek bio jedno, ako ne i najjace sredstvo pomocu koga se invidividua identifikuje sa nacijom. Proteklih godina, jezik je, prema njenom zapazanju, postao sredstvo identifikacije sa nacionalnom, etnickom drzavom.
Svotozar Stojanovic anegdotski je ilustrovao politicke razmirice oko jezika, a glavni "junaci" su Milan Panic i Franjo Tudjman. Na rucku koji je priredjen za vreme Londonske konferencije, Panic je pitao Tudjmana na kom ce jeziku razgovarati: "nasem ili engleskom".
- Pocrvenevsi, Tudjman je odgovorio: vi na vasem mi na svojem. Na to je Panic odgovorio: ali kako cemo onda razgovarati bez prevodioca? Domacini su primetili da se nesto desava i kada sam im objasnio o cemu se radi rekli su da je u pitanju jedan jezik - ispricao je Stojanovic.
Stjepan Gajin primetio je da bi bila interesanta analiza upotrebe jezika u sredstvima javnog informisanja tokom proteklih godina.

Sada u cetiri jezika

U specificnoj situaciji nasli su se Muslimani/Bosnjaci, koji su "svoj nacionalni identitet zeleli da potvrde i posebnim imenom svoga jezika".

- Knjizevnik Alija Isakovic naglasava da se bosanski razlikuje od srpskog i hrvatskog u meri u kojoj se ta dva jezika razlikuju medjusobno. Problem je u tome da su srpski i hrvatski u lingvistickom smislu jedan jezik. Taj problem ce biti resen prekomernom upotrebom turcizma, slova "h" i arhaizama, pa ce sve biti lahko i mehko - kaze Jaksic.

Sto se tice Crne Gore, Jaksic kaze da se i tamo mogu zapaziti "nastojanja da se istakne postojanje crnogorskog jezika", cemu doprinosi nastojanje da se "sto vise prosiri ekavski izgovor kojim se u Crnoj Gori nikada nije govorilo".

- Tako su srpski nacionalisti u teznji da odvoje srpski od hrvatskog, doprineli tome da da se postepeno i crnogorski odvoji od srpskog. A neki crnogorski knjizevnici zalazu se da se u "crnogorsko" latinicno i cirilicno pismo uvedu po tri nova slova - kaze Jaksic, dodajuci da "lingvisticki posmatrano jedan jezik kojim su govorili Srbi, Hrvati, Muslimani/Bosnjaci i Crnogorci juce i danas se politicki dele na cetiri jezika".

R. Stanic

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /