Batinali su zverski, uzivajuci

Policajci u patikama

Akcija: Pretres i legitimisanje na Trgu Republike 1.februara 1997. FOTO: D.Milosevic

Iza ponoci, sa svojim kumom krenula sam prema Trgu Republike. Jake policijske snage su nadirale prema Terazijama. Na Terazijama je bilo ukupno oko 100 do 200 demonstranata, u svakom slucaju nesrazmerno malo u odnosu na broj policajaca. Krenuli smo dalje, ali ubrzo smo se ponovo zaustavili na semaforu, odakle se skrece u Kneza Milosa. Iako je bilo zeleno za kola, nismo mogli da prodjemo jer su upravo policijski autobusi i dzipovi dolazili iz Kneza Milosa pred Saveznu skupstinu. Ljudi u kolima koji su cekali na tom semaforu bili su revoltirani i svi su trubili. Tada je nasim kolima prisla druga patrola saobracajne milicije. Naredili su nam da stanemo sa strane i ugasimo motor. Prvo su naredili mom kumu da izadje, podigne ruke na kola i rasiri noge, sutirajuci ga po nogama, sva trojica odjednom. Onda su rekli i meni da izadjem. Urlali su na mene: "Zasto nas nazivas ustasama?!" Unosili su mi se besno u lice i vikali da ucutim iako sam sve vreme cutala. Zakljucali su nasa kola i uzeli kljuceve. Ubacili su kuma u njihov sluzbeni auto, a meni uzeli podatke. Pozvali su patrolu SUP Stari grad koja nas je odvezla u Majke Jevrosime. Cekali smo u hodniku. Prisao nam je valjda sef smene i odrzao nam je kratko politicko predavanje. "Nije zvizdanje nacin izrazavanja protesta. To se radilo u srednjem veku. Tada se vikalo i larmalo". Tada su nas odvojeno ispitivali inspektori. Rekli su mi: "Sto dobacujete policajcima, oni samo rade svoj posao! Oni su isto tako na kraju zivaca. Ne mozemo da se delimo, 'mi', 'vi', svi smo mi zajedno gradjani". Rekla sam im da me saobracajac sutnuo u nogu. Na to je jedan od njih ironicno rekao "Bas mi je to zao!" Kum je bio zatvoren u pravom pritvoru. Pustili su nas tek sutradan prepodne.

Dok smo te noci bili u hodniku, kada su nas doveli u stanicu, videli smo kada se s terena vratilo oko 40 policajaca, pod punom opremom. Ocigledno je bilo da su to bili radnici te stanice, jer su se drugi policajci u stanici s njima salili kao da se poznaju. Otisli su gore na sprat, presvukli se i otisli kucama. S tom grupom je u stanicu usla i grupa u civilnim odelima. Bili su naglaseno sportski obuceni, s patikama, bedzevima. I oni su otisli gore na sprat, i posle nekog vremena, tako isto obuceni, ponovo izasli napolje.

Samar za demokratiju

Pored mene su u trku prolazili policajci. Svaki me je udario pendrekom, onako u prolazu, neko jace, neko slabije. Ne znam koliko sam udaraca dobila. Udarali su me po butinama, rebrima i potkolenici. Bila sam u soku jer nisam znala koliko ce ih jos protrcati. Ne secam se kada su me udarili po levoj ruci, u tom trenutku nisam osetila bol. Najvise su me bolele noge, nisam mogla da hodam. Od soka nisam rec izgovorila. Zverski su se ponasali, imala sam utisak da su uzivali dok su me udarali. Koliko sam mogla da vidim nisu uspeli nikog da sustignu, ali su rasterali ljude. Tada su iz pravca "Mazestika" krenuli da se vracaju. I dalje sam stajala ledjima uz kiosk. Prolazili su pored mene i psovali me. Samo jedan od njih je rekao da me ostave na miru. Poslednji koji je prosao pored mene, besno mi se uneo u lice. "A, hoces demokratiju?", a zatim me tako osamario da sam poletela, jedva sam se zadrzala na nogama. Od udarca su mi odletele naocare i kapa s glave. Ni tada od soka nisam uzustila ni reci.

Panciri

Na Brankovom mostu sam bio kao obican gradjanin, bez oznaka obezbedjenja Beogradskog univerziteta. Na Filozofski fakultet vratili smo se oko pola jedanaest, da popijemo caj i da se malo zagrejemo. Slusali smo Radio "Indeks" i pratili sta se desava na Brankovom mostu. Nas petnaestak samoinicijativno smo odlucili da otvorimo Fakultet i primimo gradjane koji su bezali pred policijom, kao i one povredjene. Studenti koji su stajali pred ulazom na Fakultet nisu dali nikakvog povoda da policija upadne. Ubrzo se amfiteatar napunio ljudima koji su bezali od policije. Povredjeni gradjani su smestani u Studentskom urgentnom medicinskom centru. Ispred zgrade Filozofskog fakulteta stajala je grupica mladjih ljudi, uglavnom radoznalih devojaka. Policija je stajala na uglu Fakulteta i Rektorata. Ja sam stajao ispred vrata i molio ljude da udju unutra, da se ne daje povod policiji. Rekli su da sam panicar, i odbili da udju. Tako smo stajali 15, 20 minuta i gledali policiju. Poneko iz korodna je preteci mahao palicom prema nama. Od nas koji smo stajali pred Fakultetom niko nije nista dobacivao policiji. Samo smo izmedju sebe pricali. Jedno vreme su stajali tu na uglu, a posle su se postavili u kordon uz zid Rektorata i pritom su gledali na Filozofski fakultet. Jedan deo te policije, njih tridesetak, ili vise, krenuli su prema ulazu Fakulteta. Medjutim, cuo sam kad im je pretpostavljeni rekao: "Ko udje, najebacu mu se majke! Najebacemo svi, ovo je zgrada Fakulteta!" Tada je ta grupa otisla preko Platoa prema Knez-Mihailovoj. Jedan deo te ekipe se posle iznenada vratio. Samo sam u jednom trenutku video kako iz pravca Knez-Mihailove, preko Platoa, trce njih desetak sa izvadjenim palicama. Ljudi ispred vrata Fakulteta su se uspanicili i, tako u panici, svi su pojurili da udju. Ja sam sa kolegom iz studnetskog obezbedjenja drzao vrata otvorena. On unutra, ja napolju. Gurao sam masu da udje. Policija trci s palicama u rukama, i sve se vise priblizava. Jedna devojka, pred samim vratima Fakulteta, saplela se i pala. Brzo prilazim da je podignem sa zemlje i u tom trenutku dobijam udarce pendrekom po ledjima. Ne znam ni sam koliko sam udaraca dobio. Devojka je uspela da upadne unutra. Vicem Nesi da zatvori vrata Fakulteta. Upao sam i ja kroz vrata. Nesa i ja smo pokusavali da zakljucamo vrata dok su cetvorica policajaca vukla vrata i iscupala ih nama iz ruku. Sve vreme su vredjali i psovali: "Jebem vam majku, napicemo vam se krvi, hocete da se setate, slomicemo vam noge, pa necete ni hodati!" Dvojica su upala unutra i Nesa je dobio udarac pendrekom po ramenu, dok je udarac u glavu uspeo da eskivira. Nesa se odmah povukao kod portirnice u prizemlju. Dvojica policajaca su ostala napolju, na ulazu u Fakultet. Pokusao sam da malo dobijem na vremenu, pa sam gurnuo dva stola i nekoliko stolica na vrata. Nisam imao nameru da povredim nekoga od tih policajaca, vec da odem na prvi sprat, gde je bilo smesteno obezbedjenje. Krenuo sam desno hodnikom u prizemlju. Dok sam trcao tim hodnikom, jedan policajac je trcao za mnom, dok je drugi otisao gore prema amfiteatru. Taj je udario pendrekom Jelenu, nasu koleginicu iz obezbedjenja, po levoj ruci. U amfiteatru je nastala panika, ljudi su vristali. Onaj koji je mene jurio, odustao je da trci za mnom cim sam stigao do stepenica koje su vodile gore na sprat. Sisli su ponovo do ulaza. Tada su im ljudi iz obezbedjenja rekli da oni moraju da napuste zgradu, jer je to zgrada Filozofskog fakulteta, da su oni obezbedjenje i da oni kao obezbedjenje moraju da zakljucaju zgradu. Bili su potpuno zbunjeni. Snimatelji BK televizije su u tom trenutku ukljucili kamere i snimali policajce koji su upali na Fakultet. Neke devojke iz obezbedjenja su takodje uzele svoje fotoaparate i krenule su da slikaju. Bljestali su blicevi, a policajci su i dalje bili potpuno zbunjeni. Mislim da oni nisu znali da se nalaze na Filozofskom fakultetu. Nista nisu govorili, odjednom su izasli. Nisu imali nikakve oznake na uniformama, ni cinove ni brojeve. Obojica su bili mladi, izmedju 22 i 25 godina. Mislio sam da idu po pojacanje. Iz prostorije u koju smo potom usli postojao je prozor s pogledom na krov. Primetio sam grupicu od desetak ljudi na krovu. Posle se ispostavilo da su to bili snimatelji BK televizije, koji su snimali hapsenje dvojice mladica ispred Fakulteta. To je bila ista ekipa snimatelja koja je snimala i dole u prizemlju. Ti snimatelji BK TV su s krova ponovo usli na Fakultet kroz prozor u hodniku na sestom spratu. Otvorio sam prozor prostorije da proverim sta se desava na krovu. Cuo sam pricu sa leve strane, ali nisam mogao da vidim nista, jer je taj prozor koso usecen, te nisam mogao da vidim ko to prica. Iako nisam ni sanjao da je na krovu policija, odmah sam za svaki slucaj zatvorio prozor. Ugasili smo i svetlo. U toj sobi je nastala panika. Svi iz sobe, nas dvanaestoro stajali smo pored rpozora i gledali prema krovu. U tom trenutku, na dva metra od naseg prozora, po krovu su prosla petorica policajaca pod punom opremom i s motorolom. Brojali smo ih svi zajedno, bilo ih je tacno petorica. Brzo sam izasao u hodnik i pozatvarao sve prozore, da bih sprecio da policija upadne u zgradu Fakulteta. Bilo je povuci - potegni, oni guraju da otvore prozor, a ja guram da zatvorim. Sve su to posmatrale devojke iz logistike. Kada sam zatvorio prozore, vratili smo se u nasu prostoriju. Tada je policija otisla.

(Nastavice se)