DA LI CE POLITICKA NAKLONOST BITI PRESUDNA ZA REFORMU BANKARSKOG SISTEMA

Dok je sasvim izvesno da ce u predstojecem ukrupnjavanju bankarskog sistema ostati Jugobanka i Vojvodjanska banka, lome se koplja da li ce Beobanka uci u sastav Beogradske banke Grupe ili ce ostati samostalna sa nekoliko prikljucenih banaka

Biljana M. Stepanovic

Veliko spremanje bankarskog sistema, pre nego sto je i zapoceto, podiglo je veliku prasinu i izazvalo nedoumice kako ce on, posle najavljenih radikalnih zahvata zaista izgledati. U nedostatku zvanicnih verodostojnih informacija, u opticaju su razne spekulacije i kombinacije na temu ko ce koga preuzeti, a ko ce biti "progutan u jednom zalogaju". Najbliza istini je varijanta po kojoj ce opstati veliki sistemi Jugobanke i Vojvodjanske banke, dok se oko slucaja Beobanke i Beogradske banke Grupe jos lome koplja.

Rec je o tome, kako saznajemo iz vrlo pouzdanih bankarskih krugova, da ove dve banke zapravo imaju razlicite koncepte, odnosno vidjenja svog buduceg statusa - dok Borka Vucic, direktorka Beogradske banke Grupe planira da i Beobanka udje u njen sastav, Zlatan Perucic, direktor Beobanke zeli da ova finansijska organizacija ostane samostalna, van ovog sistema i da u svoj sastav preuzme neke od banaka kojima je NBJ oduzela dozvole za rad.

A sve je, tvrdi nas izvor, poteklo od "glavnog gazde" koji je svom "poverljivom coveku" Borki Vucic, posto je zavrsila vaznu misiju na Kipru, dao zadatak da napravi koncept reforme ovdasnjeg bankrotiranog bankarskog sistema, tako da se svetu, posle skidanja sankcija, pokaze sto lepse lice. Posto ni Zlatan Perucic, koji je pak covek od poverenja drugog dela vladajuceg para, nije zeleo da sedi skrstenih ruku, i on se ukljucio u akciju. Sad je, smatra nas sagovornik, pitanje ko ce pre da stigne na cilj, odnosno dobije sansu da poslodavcu izlozi svoj plan.

Najvaznije pitanje - nepomenuto

Jos je zanimljivije, kazu nasi sagovornici iz bankarskih krugova, da niko ne pominje drzavni novac iznet za vreme sankcija u inostranstvo - koliko je para izneto, koliko je ostalo i koliko se sada moze iskoristiti za sanaciju. Iskrena namera da se nesto ozbiljno i krupno zaista ucini, podrazumevala bi pre svega ovakav potez. Jer, ako su sankcije i mogle sluziti kao opravdanje za tajnovitost na temu sklanjanja drzavnih para na inostrane racune, sada bi postena i odgovorna vlast morala da otvori karte. Pri tom niko ozbiljan ne gaji iluzije da svetski finansijski centri zaista ne znaju i ne mogu da udju u trag tim parama.

U kontekstu price o koncentraciji i grupisanju jugoslovenskog bankarstva, postavlja se i dilema sta ce biti sa nekoliko desetina banaka van ovih sistema, medju kojima, kaze nas sagovornik "ima svega i svacega". Od patuljastih instant- banaka koje su proteklih godina osnovane sa jedinom funkcijom da brzo i efikasno "operu pare" i iznesu ih u inostranstvo, do nekoliko (na prste se mogu izbrojati) banaka koje i u ovim nasim sasvim deformisanim uslovima poslovanja pokusavaju da rade kao prave banke.

Posebna je prica Komercijalna banka, koja bi "formacijski" trebalo da se vrati u okrilje Jugobanke iz koje se svojevremeno izdvojila, ali ako se ima u vidu minuli rad njenog prvog coveka Ljubomira Mihajlovica, bankari gaje izvesnu rezervu da ce do toga tako lako doci. Pogotovu sto je tokom sankcija ova banka uspela da ojaca svoju poziciju van svih realnih ocekivanja. Dilema je u tome kakve su sada Mihajloviceve pozicije u vrhu vlasti, posle perioda kad se "od njegovih predavanja i usmeravanja bankarskog sistema nije moglo ziveti", kako se izrazio jedan od nasih sagovornika, inace kolega iz branse.

Rasplitanja i saplitanja

Trebalo bi na kraju pomenuti jos jednu dilemu prisutnu u bankarskim krugovima - da li je ovoga puta namera da se sanira i restruktuira bankarski sistem iskrena, ili je to jos jedna od prigodnih predizbornih "politicko-propagandnih poruka" koja ce biti zaboravljena kad posluzi svojoj svrsi. U svakom slucaju, bankari su uglavnom saglasni da ce od politickog raspleta, zavisiti i onaj bankarski.