ALEKSANDAR POPOV, PREDSEDNIK IZVRSNOG ODBORA REFORMSKE DEMOKRATSKE STRANKE VOJVODINE O SKOROJ PROMENI IMENA STRANKE

Program RDSV, usvojen 1990, sadrzi niz elemenata socijaldemokratije. Clanovi stranke i simpatizeri su po shvatanjima socijaldemokrate, pa je logicno da stranka dobije novo ime

Dusko Bogdanovic

Socijaldemokratija je veliki modni hit ove sezone: u drustvo dvadesetak partija, pokreta, liga i stranaka koje u svom nazivu imaju taj pojam - ili koji ce takve stranke tek osnovati (B. Karic, N. Covic, M. Ilic...) uskoro ce se ukljuciti i vojvodjanski reformisti. Naime, njihova vrlo ozbiljna nakana je da preformulisu naziv svoje stranke. Bice to, verovatno - Socijaldemokratska stranka Vojvodine. O tome za "Nasu Borbu" govori Aleksandar Popov, predsednik Izvrsnog odbora Reformske demokratske stranke Vojvodine (RDSV).

- Socijaldemokratija je vec duze orijentacija nase stranke, a sada ce to dobiti i punu verifikaciju. Na narednoj Skupstini stranke, koja ce biti odrzana ovog meseca, promenicemo ime. Trebalo je to, medjutim, uciniti jos mnogo ranije, jer su zato postojali veoma vazni preduslovi. Nas program, usvojen 1990. sadrzavao je niz socijaldemokratskih premisa, odnosno atributa. A drugo, mozda jos vaznije, po mentalnom sklopu nasih clanova i simpatizera, pa ako hocete i biraca, oni jesu socijaldemokrate.

A zasto te promene do sada nisu uradjene?

- Moguce je da je rec o taktickoj varijanti koja se docnije pokazala kao strateska greska. Nasa stranka je zauzimala neki imaginarni centar na politickoj sceni, sto podrazumeva izbegavanje tvrdog ideoloskog opredeljenja, ni levo, ni desno - zeleli smo da taj polozaj, zapravo, predstavlja neki most ka Beogradu...

U kom smislu ka Beogradu i ka kojem Beogradu?

- Most u smislu uklapanja u neke stranke gradjanske i demokratske orijentacije, koje su bile blagonaklone nekoj vojvodjanskoj opciji, da se uz njihovu pomoc tih stranaka stigne do autonomije Vojvodine. Medjutim, ubrzo se pokazalo, a narocito je to bilo vidljivo nakon poslednjih izbora, da su beogradske stranke krajnje zatvorene i da nemaju sluha za bilo kakvu autonomiju Vojvodine.

Drzeci se one figure da smo "svi pomalo autonomasi" i da smo "svi pomalo socijaldemokrate", stigli smo, zapravo, do onoga da nismo bili dovoljno ni jedno, ni drugo i poceli smo da gubimo clanstvo i simpatizere koji su prisli nasoj stranci upravo zbog te dve odrednice. Ali ne pomalo, nego do kraja.

Imate li neki cvrst argument za ovu tvrdnju?

- Naravno, mnogo ih je, ali reci cu vam samo jedan, po meni mozda najvazniji. Imali smo prvi Deklaraciju o Vojvodini, a kasnije, iz ko zna kojih razloga, nismo bili medju strankama koje su potpisali Manifest o Vojvodini. Tako da, zapravo, u ocima nasih simpatizera mi nikada nismo bili oni koji su isli do kraja. Resili smo da stavimo tacku na takvo poludefinisanje vaznih odrednica naseg programa i ponasanja i sad hocemo jasno da kazemo - mi smo socijaldemokratska stranka, mi smo vojvodjanska stranka, mi se borimo za punu autonomiju Vojvodine. Mi smo regionalna stranka, ali nismo lokalna. Promenom imena, uz ostalo, postacemo i mnogo prisutniji ne samo u Jugoslaviji, vec i sire u Evropi.

Vi ste odnedavno i clanica koalicije "Vojvodina". Liga socijaldemokrata Vojvodine je jedna od prvih socijaldemokratskih stranaka na ovim prostorima. Kako cete resiti guzvu u sopstvenom "dvoristu"?

- Mi smo se sa nasim koalicionim partnerom oko tog dosta dobro razumeli. Oni su shvatili da mi moramo da iskazemo nase unutarpartijsko bice. Uostalom, mi jesmo u toj koaliciji zato sto postoji odredjena bliskost i to ne samo oko poimanja Vojvodine, nego i oko drugih vrlo vaznih pitanja. Iako cemo imati slicnosti i u imenu nase dve stranke ce se, prirodno, i razlikovati sto je vrlo dobro za sire biracko telo u Vojvodini.

U svakom slucaju, prikljucujete se, bar u novom nazivu, mnogobrojnim strankama slicnog imena. Zanimljivo je pitanje zasto socijaldemokratija kao jedna ozbiljna politicka doktrina u Evropi nije zazivela na ovim prostorima. Mnogo je, naime, stranaka, a malo ucinka.

- Ima tu razlicitih objasnjenja. Jedno bi moglo biti da su bas te takozvane socijaldemokratske partije bile zapravo, kako se to u politickom zargonu kaze, udbaske. Bili su to sateliti nekih velikih partija, koje su se pojavljivale samo u vreme neposredno pred izbore, posebno kada dodje red na televizijsko predstavljanje i time, praveci maglu, stvarati privid o svom politickom delovanju. S druge strane, postoje i neke partije takozvane leve orijentacije, koje bi mogle biti i krivicno gonjene, jer su se koristile imenom iza kojeg nije stajao politicki rat. Cak suprotno.

Na koga konkretno mislite?

- Mislim na JUL i predsednika Direkcije te stranke, gospodju Mirjanu Markovic. Oni se predstavljaju kao leva, antiratna stranka koja se bori za Jugoslaviju. Ako se setite kako su nastali JUL i SK-PJ, kao takozvane generalske partije, vrlo je jasno da se oni nisu zalagali za "onu" Jugoslaviju. Smesno je dalje da neko moze biti leva partija, a da medju clanovima najvise ima izuzetno bogatih ljudi. Kakva je to antiratna stranka ako znamo da su upravo ti generali, osnivaci stranke, najvise doprineli da se, ratom srusi "ona" Jugoslavija. Sve su to razlozi koji su kompromitovali ideju socijaldemokratije na ovim prostorima. U Crnoj Gori je situacija drugacija. Tamo postoji jaka i dobro organizovana stranka, koja je imala dosta uspeha na prethodnim izborima.

Vasa promena imena nije, dakle, kozmeticke prirode?

- Ni slucajno. Na narednoj Skupstini stranke usvojicemo i programske odrednice sa inspirativnim nazivom "21 odrednica za 21. vek" u kojem cemo vrlo precizno definisati nasa nova programska nastojanja. U vreme stvaranja nase stranke, kada je prosek plata bio blizu 1.500-2.000 maraka, socijaldemokratija je bila mozda akademsko pitanje. Medjutim, u ovo nase vreme, kada smo svi osiromasili dvadesetak puta, socijaldemokratija je nase ozbiljno programsko nastojanje.