PREDLOG ZA PROMENU USTAVNOG POLOZAJA VOJVODINE

Sve je ociglednije da centralizovana Srbija u kojoj se sva vlast i novac slivaju u Beograd ne moze da opstane ni politicki ni ekonomski

Devet vojvodjanskih politickih stranaka i 13 nestranackih organizacija potpisnica dokumenta pod nazivom Predlog za promenu ustavnog polozaja Vojvodine konstituisale su 5. maja u Novom Sadu svoj Koordinacioni odbor i Izvrsni savet ovog odbora. To je ucinjeno s ciljem da se sto efikasnije organizuje pokretanje rasprave o ovom predlogu u Skupstini Vojvodine i Srbije.

Savezni poslanik koalicije "Vojvodina" Miodrag Isakov je izabran za predsednika Koordinacionog odbora, a predsednik Vojvodjanskog kluba Stanimir Lazic za prvog coveka Izvrsnog saveta. Oba ova tela cine celni ljudi stranaka i organizacija koje su 29. januara ove godine potpisale dokument u kojem se trazi decentralizacija Srbije i politicka i ekonomska autonomija Pokrajine u skladu sa evropskim standardima regionalnog organizovanja.

Zanimljivo je da se medju potpisnicama ne nalazi najpoznatiji medju autonomasima, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Canak. Dokument nije bio po njegovom ukusu jer je, kako je rekao, nedovoljno radikalan.

Ovu Cankovu ocenu, medjutim, malo ko smatra dobro odmerenom. Jer, posmatran u odnosu na sadasnji odnos politickih snaga u Vojvodini i Srbiji, poduhvat u koji su se upustili potpisnici Predloga neodoljivo budi asocijacije na cuveni poklic francuskih sezdesetosmasa: "Budimo realni - trazimo nemoguce!"

Velike prepreke

U Skupstini Vojvodine sa ukupno 120 poslanickih mesta nalazi se samo 20 poslanika iz stranaka potpisnica Predloga: 13 iz Saveza vojvodjanskih Madjara, sestorica iz koalicije "Vojvodina" i jedan iz Demokratske zajednice vojvodjanskih Madjara. Njima bi se, mozda, pridruzio jos poneko iz koalicije "Zajedno" koja ima 16 poslanika, i dvojica poslanika sa liste grupe gradjana. Sve u svemu - malo.

Stvari po autonomase stoje jos mnogo gore u Skupstini Srbije. Tamo je za pokretanje njihove inicijative potrebna podrska najmanje 100.000 biraca, 50 poslanika ili podrska predsednika Republike ili Vlade. Odluka se donosi dvotrecinskom vecinom od ukupnog broja poslanika. Medju njima, medjutim, ima samo pet autonomaski nastrojenih poslanika. Svi su iz Demokratske stranke vojvodjanskih Madjara.

Najzad, predsednik Republike Srbije po Ustavu ima pravo da raspusti Skupstinu ako se za to steknu uslovi. A on je, naravno, taj koji bi ocenio da li su se uslovi stekli ili nisu. Francuski sezdesetosmasi su u mnogo cemu uspeli iako je izgledalo da je to nemoguce. Izgledi na uspeh vojvodjanskih autonomasa su samo teorijske prirode ako je suditi po trenutnom politickom odnosu snaga u pokrajinskom i republickom parlamentu. Medjutim, taj odnos moze da se promeni - i menja se.

Nagle promene

Postizborni uspeh autonomasa bio je jos spektakularniji. Primer Novog Sada je u tom pogledu ilustrativan i poucan. U Skupstini grada koja ukupno ima 70 odbornickih mesta koalicija "Vojvodina" je na izborima osvojila 10, rezimski SPS sest i favorizovani JUL ni jedno jedino mesto. Koaliciji "Vojvodina" se kasnije pridruzila Reformska demokratska stranka Vojvodine sa svoja cetiri odbornika, a u zajednicku odbornicku grupu je prisao i predstavnik Ekoloskog pokreta.

Epidemija lokalpatriotizma i autonomastva mogla bi da se prosiri i van grada. Tada nista vise ne bi bilo nemoguce. Cak i takvo cudo da poslanici u Skupstini Vojvodine glasaju za autonomiju svoje pokrajine.

Glavni prenosnik ove epidemije je nesumnjivo beda u koju je Vojvodina zapala politickom i ekonomskom centralizacijom Srbije. Canak kao lek preporucuje - "tacku na pljacku". I to ne samo u Vojvodini.

Autonomasi predvodjeni Cankom proslavili su ovaj Djurdjevdan u Kragujevcu. Pozvali su ih tamo "sumadijski autonomasi". I oni hoce "tacku na pljacku".

Centralizovana Srbija u kojoj se sva vlast i sav novac slivaju u Beograd ocigledno ne moze vise da prezivi ni politicki ni ekonomski.

Jan Briza