Cetvrtak, 8. maj 1997.

MESECNE ANALIZE I PROGNOZE INSTITUTA EKONOMSKIH NAUKA

Miruju i cene i proizvodnja

U proklamovanoj "godini reformi", reformski potezi se svode na resavanje socijalnih problema - na to sve vise lici zakon o privatizaciji, neka najavljena resenja za deviznu stednju i dodatno rusenje poreskog sistema

Beograd. - Cene su smirene, ali proizvodnja jos vise - jedan je od osnovnih nalaza Mesecnih analiza i prognoza Instituta ekonomskih nauka. Trend pada proizvodnje traje jos od novembra prosle godine, a ukoliko bi se martovski rast proizvodnje protegao na celu godinu, u 1997. bi imali nulti rast privredne aktivnosti. Preduzeca nemaju obrtnog kapitala, rastuce zalihe angazuju i ono malo likvidnih sredstava, a roba na domacem trzistu nema platezno sposobnu traznju, pa se i zbog toga u sve vecem broju preduzeca smanjuje ili cak obustavlja proizvodnja.

Izvoz, u kojem prednjace repromaterijali, najduze je odrzavao rast proizvodnje upravo u ovom sektoru privrede. Kako, medjutim, sa izuzetkom tekstilne industrije, proizvodjaci potrosne robe rade sve manje, u izgledu je jenjavanje proizvodnje i u sektoru reprodukcionih materijala.

Nije pomoglo ni to sto u martu nije nastavljena ostra restriktivna monetarna politika iz prva dva ovogodisnja meseca. Krediti iz primarne emisije povecani su u martu za 236 miliona ili za 6,9 odsto. Posto je istovremeno centralna banka, putem deviznih transakcija, povukla 175 miliona dinara, dinarski primarni novac povecan je za 42 miliona dinara. Novcana masa je porasla za 132 miliona dinara, ili za 2,6 odsto i krajem marta iznosila je 5,29 milijardi dinara. Sada je postalo potpuno jasno da intenzivan rast industrijske proizvodnje iz drugog polugodista prosle godine, s kojim su se politicari hvalili, nije bio zasnovan na trzisno odrzivoj proizvodnji i zato je nuzno bio kratkorocan. Najavljena multilateralna kompenzacija, ma kako bila uspesna, nece resiti probleme, jer privreda, a pre svega industrija, ostaje nesposobna za servisiranje dugova i finansiranje tekuce proizvodnje, ukljucujuci i isplatu zarada, konstatuje se u MAP.

Neka drzava najpre naplati carine

Povodom odluke Savezne vlade da izda obveznice radi popunjavanja federalnog budzeta, Stojan Stamenkovic smatra, da suma od sto miliona dinara nece izazvati nikakav poremecaj na trzistu, a kako je rec o kratkorocnim obveznicama, vrlo brzo cemo videti kako ce cela ta stvar funkcionisati. Po njegovim recima drzava mora da se ukljuci u trziste hartija od vrednosti.

Drugacije misljenje iznela je mr Aleksandra Posarac, koja istice da bi ove obveznice bile legitimne, ukoliko bi smo imali normalnu drzavu, trzisnu privredu i visak kapitala. Po njenom misljenju drzava je duzna, najpre, da pokusa da naplati sve svoje prihode, akcize, poreze i carine. Ona nema moralno pravo da se pojavi na trzistu kapitala i da sa njega istiskuje privredu, sve dok u zemlju mesecno ulazi 500-700 tona neoporezovanih i neocarinjenih cigareta. Valja znati i da poreski dug privrede prema drzavi premasuje sest milijardi dinara. Druga obaveza drzave je da prilagodi potrosnju mogucnostima privrede, umesto sto sada odlaze svoje obaveze i to tako sto najvise zakida na socijalnim rashodima, naglasava mr Posarac.

Ono sto posebno brine je cinjenica da se najavljeni reformski i razvojni potezi sve vise pretvaraju u pokusaj resavanja socijalnih problema. To pokazuje novi republicki Zakon o privatizaciji, kao i najava nekih resenja u oblasti stare devizne stednje. Izmedju ostalog, kaze se da ce se jednom ogranicenom svotom novca najpre namiriti sitne stedise. To je dobra populisticka mera, ali ona ne resava pitanje vracanja poverenja u drzavu i bankarski sistem, niti obnavljanje stednje, sto je, inace, najvaznija razvojna pretpostavka za ovu zemlju.

Da je drzava pobrkala razvojnu i socijalnu politiku, potvrdjuje i njen najnoviji potez, kojim je u odredjenim privrednim granama u celini uvela oslobadjanje plata od placanja poreza. Moguca posledica ovakve mere je reprodukcija postojece nekonkurentne privredne strukture, pri cemu se preveliki porez prevaljuje na grane i delatnosti koje pokazuju vecu vitalnost, cime se umanjuje i njihova konkurentnost i konkurentnost cele privrede, konstatuje Stojan Stamenkovic.

Bojana Jager

Da nije deset gubitasa...

Sliku o finansijskoj situaciji privrede na osnovu zavrsnih racuna, dr Jovan Rankovic je dopunio podatkom da samo deset preduzeca (osam iz elektroprivrede, jedno iz prerade nafte i gasa i jedno iz hemijske industrije) nosi cak 41 odsto lanjskih neto gubitaka cele jugoslovenske privrede. A na 34 preduzeca, sva su drustvena, i najveci deo su javna preduzeca, koja zaposljavaju 124.400 radnika, otpada preko 70 odsto ukupnog neto gubitka. Locirajuci problem gubitaka i negativnog obrnog fonda na oko 215 preduzeca, opet drustvenih i uglavnom javnih preduzeca, dr Rankovic istice da se u procesu privatizacija i transformacije mora naci resenje za ovu rupu bez dna - inace ce sve biti politicka kozmetika.

Posaljite nam vas komentar! Izbor vasih reagovanja i misljenja objavljujemo.
© 1997 Yurope & ,,Nasa Borba" / Sva prava zadrzana /