MESECNE ANALIZE I PROGNOZE INSTITUTA EKONOMSKIH NAUKA

U proklamovanoj "godini reformi", reformski potezi se svode na resavanje socijalnih problema - na to sve vise lici zakon o privatizaciji, neka najavljena resenja za deviznu stednju i dodatno rusenje poreskog sistema

Beograd. - Cene su smirene, ali proizvodnja jos vise - jedan je od osnovnih nalaza Mesecnih analiza i prognoza Instituta ekonomskih nauka. Trend pada proizvodnje traje jos od novembra prosle godine, a ukoliko bi se martovski rast proizvodnje protegao na celu godinu, u 1997. bi imali nulti rast privredne aktivnosti. Preduzeca nemaju obrtnog kapitala, rastuce zalihe angazuju i ono malo likvidnih sredstava, a roba na domacem trzistu nema platezno sposobnu traznju, pa se i zbog toga u sve vecem broju preduzeca smanjuje ili cak obustavlja proizvodnja.

Izvoz, u kojem prednjace repromaterijali, najduze je odrzavao rast proizvodnje upravo u ovom sektoru privrede. Kako, medjutim, sa izuzetkom tekstilne industrije, proizvodjaci potrosne robe rade sve manje, u izgledu je jenjavanje proizvodnje i u sektoru reprodukcionih materijala.

Nije pomoglo ni to sto u martu nije nastavljena ostra restriktivna monetarna politika iz prva dva ovogodisnja meseca. Krediti iz primarne emisije povecani su u martu za 236 miliona ili za 6,9 odsto. Posto je istovremeno centralna banka, putem deviznih transakcija, povukla 175 miliona dinara, dinarski primarni novac povecan je za 42 miliona dinara. Novcana masa je porasla za 132 miliona dinara, ili za 2,6 odsto i krajem marta iznosila je 5,29 milijardi dinara. Sada je postalo potpuno jasno da intenzivan rast industrijske proizvodnje iz drugog polugodista prosle godine, s kojim su se politicari hvalili, nije bio zasnovan na trzisno odrzivoj proizvodnji i zato je nuzno bio kratkorocan. Najavljena multilateralna kompenzacija, ma kako bila uspesna, nece resiti probleme, jer privreda, a pre svega industrija, ostaje nesposobna za servisiranje dugova i finansiranje tekuce proizvodnje, ukljucujuci i isplatu zarada, konstatuje se u MAP.

Ono sto posebno brine je cinjenica da se najavljeni reformski i razvojni potezi sve vise pretvaraju u pokusaj resavanja socijalnih problema. To pokazuje novi republicki Zakon o privatizaciji, kao i najava nekih resenja u oblasti stare devizne stednje. Izmedju ostalog, kaze se da ce se jednom ogranicenom svotom novca najpre namiriti sitne stedise. To je dobra populisticka mera, ali ona ne resava pitanje vracanja poverenja u drzavu i bankarski sistem, niti obnavljanje stednje, sto je, inace, najvaznija razvojna pretpostavka za ovu zemlju.

Da je drzava pobrkala razvojnu i socijalnu politiku, potvrdjuje i njen najnoviji potez, kojim je u odredjenim privrednim granama u celini uvela oslobadjanje plata od placanja poreza. Moguca posledica ovakve mere je reprodukcija postojece nekonkurentne privredne strukture, pri cemu se preveliki porez prevaljuje na grane i delatnosti koje pokazuju vecu vitalnost, cime se umanjuje i njihova konkurentnost i konkurentnost cele privrede, konstatuje Stojan Stamenkovic.

Bojana Jager