Bes i mrznja na Brankovom mostu (12)

"Tukli su mlazevima": Policija na Brankovom mostu FOTO: Foto-dokument "Demokratski maraton"

2-3. februar - Beograd

U 23,30, potpuno sinhronizovano, kordoni na obe strane mosta krecu prema demonstrantima. Dobar deo novobeogradskih demonstranata vec se bio razisao, ostali se brzo povlace i vecina uspeva da izbegne pendreke. Na meti su demonstranti na beogradskoj strani mosta. Policijska intervencija na Brankovom mostu trajala je dvadesetak minuta. Prema procenama iz vise nezavisnih izvora samo na Brankovom mostu pretuceno je najmanje sto ljudi.

Bili su razjareni

Stajala sam ispred kordona. Nisam verovala da ce policija da nas napadne. Prvo su poceli vodom da nas polivaju. Narod je bezao. Krenula sam padinom ispod mosta, ali nisam mogla da prodjem od nekih kontejnera, tako da sam se nasla u nekoj uskoj ulicici ispod mosta. Izgleda da su nas ocekivali. Mene su napali vrlo blizu mosta. Dobila sam dva udarca u stomak vrhom pendreka. Odmah sam pala i pocela da povracam. Kukala sam i molima da me ne udaraju. Udarili su me jednom i po glavi ali sam se zastitila rukama. Dobila sam jos dva udarca pendrekom po levom kolenu. Sve te udarce sam dobila samo od jednog policajca, mislim da bih ga lako prepoznala. U mojoj blizini su tukli i sutirali jedno dete. Tukli su sve ispred sebe. Bili su razjareni. Videla im se mrznja na licu. U Urgentnom centru sam insistirala da lekar napise da sam batine dobila od MUP-a. Na to me lekar pitao: "Otkud znas da te je tukao MUP?" Rekla sam mu da sam sigurna, jer su cetiri kordona u policijskim uniformama trcala ka meni, dok me je jedan od njih tukao.

Udarac, pa sledeca zrtva

Stajala sam ispred samog kordona kod mosta. Vodeni topovi su stizali iz Pop Lukine. Tukli su mlazevima. Ljudi su poceli da beze. Deo nas je bezao nizbrdicom ispod mosta. Policija je isla za nama. Nismo se nadali da ce da nastave da jure za nama i da nas napadnu. Odjednom su nam se priblizili sa ogromnim pendrecima. Besno su udarali sve sto im se nalazilo na putu. Jedan od njih me udario strahovito po ledjima i od tog udarca sam pala. Pokusala sam da ustanem i da se sklonim odatle, ali sledeci policajac koji je naisao opet me udario, po ramenu ili ruci, ne znam. Sve teze mi je bilo da ustanem, jer kako je ko nailazio udario bi me pendrekom, a onda je nastavio da juri za sledecom zrtvom. Ostala sam da lezim. Sigurno me je njih desetak udarilo. Kad sam videla da ne prestaju napravila sam se da sam mrtva. Videci nepomicno telo prolazili su pored mene jureci druge. Kada se stisao njihov juris, okolo su se culi strahoviti jauci. Pridigla sam se jer sam inace bila u dobroj kondiciji, ali mi se vrtelo u glavi. Mislila sam da mi je ruka otkinuta od tela, nisam mogla da je pomerim, strasno je bolela. U Urgentnom centru su mi rekli da imam tezak prelom nadlaktice. Sutra (12. februara) idem na operaciju. Od tih batina dobila sam modrice po celom telu, po ledjima, po butinama i oko kolena, iako sam bila dobro obucena. Te noci kad smo stigli u Urgentni centar bilo je stotinu povredjenih. Ljudi su jaukali na sve strane. U hodniku Urgentnog centra prisao mi je policajac u uniformi i cinicno mi je rekao: "A, vi ste tamo nastradali?" Samo sam cutala. K. V. mu je rekla da sam nastradala na ringispilu. To se bas dobro setila da mu kaze. Posto nije dobio informacije koje je trazio, otisao je po podatke u ordinaciju gde su me pre toga pregledali.

"Dosta, vec ima mrtvih"

Sa suprugom sam stajao ispred samog policijskog kordona. Cim su krenuli vodeni topovi iz Pop Lukine ulice, spustili smo se niz padinu, sa leve strane mosta. Nesto brze, ispred nas, isao je Vuk Draskovic sa svojim obezbedjenjem. Veci deo naroda je krenuo Prizrenskom prema Terazijama. Tek tada sam video policijske kordone koji dolaze odozdo. Vec su bili stigli na ugao Carice Milice i Brankove. Vodeni topovi su isli ispred njih. Odlucili smo se da predjemo ulicu i da krenemo Sremskom prema "Albaniji". Zastali smo kod metalne ograde s desne strane na ulazu u Sremsku. Dok smo mi posmatrali sta se oko nas desava, vodeni topovi i policijski kordoni su stigli do semafora na raskrsnici Prizrenska - Zeleni venac. Tada smo primetili da nam je grupa od 10-15 policajaca vec stigla na metar i po iza ledja. Bili su u pokretu i tukli su ljude ispred sebe. Stepenice u Sremskoj su bile na 10 metara od nas. Potrcali smo prema stepenicama, ali dok smo mi stigli do njih, vec je nastalo zagusenje. Od prvog udarca pendrekom u ledja pao sam preko drugih koji su vec lezali na stepenicama. Na istom mestu pala je i moja supruga. Nekoliko policajaca nas je istovremeno tuklo pendrecima dok smo mi tako lezali preko drugih ljudi. Mislim da smo nas dvoje nekako bili na vrhu te gomile. Moja supruga i ja smo sigurno dobili po desetak udaraca po ledjima, i po dva, tri po glavi. Pokusao sam levom rukom da je zastitim, ali nisam uspeo, pa je vise povredjena od mene. To je sve trajalo nekoliko minuta. U jednom trenutku je neko ispod nas viknuo: "Dosta, vec ima mrtvih!" Ucinilo mi se da ih je to zaustavilo jer su prestali da nas tuku. Kad smo se podigli, nije ih vise bilo. Nisam video kuda su otisli. Supruga i ja smo bili skroz krvavi.

Batine u jurisu

Poceli su vodenim topovima da bacaju vodu na nas, ali opet nismo verovali da ce da biju narod. Masa je pocela da bezi. Policajci su jurili za ljudima drzeci visoko pendreke. Jedni su bezali Prizrenskom, a drugi Sremskom. Milan Markovic i ja smo mahinalno krenuli Sremskom. Ta ulica je uska, stepenicama nije mogla proci tolika masa, doslo je do zagusenja. Kordon je strasno brzo napredovao prema nama. Video sam jednog klinca, 15-16 godina, koji je pokusavao da otvori neka vrata, kako bi se sklonio unutra, medjutim policija ga je stigla. Udarili su ga pendrekom i on je pao. Utom, zvizne pendrek i mene, te padnem i ja. Zatim, dok sam skvrcen lezao, dobio sam jos 15-20 udaraca pendrekom po glavi i telu. Glavu sam stitio rukama, a imao sam i sesir na glavi. Dobio sam udarac pendrekom i preko desnog uveta, i curila mi je krv iz njega. Kordon je u jurisu tukao ljude. Kako je ko prosao pored mene udario bi me. Na kraju se pojavio jedan policajac koji je u jednoj ruci drzao voki- toki a u drugoj pendrek. Vikao je: "Dosta! Idemo!" Izgleda da im je taj bio neki sef. Po liku mi je poznat odranije, iz kraja gde stanujem, ali ne znam kako se zove. Vidjao sam ga ranije u jednoj kafani u mom kraju, dolazio je u uniformi. Prepoznao bih ga lako. Policija je tukla zverski, kao da im je cilj bio da nekog ubiju. Udarali su iz sve snage, sa mrznjom na licu. Taman sam mislio da je sve gotovo, i pokusavao sam da se pridignem, kad me jedan od njih zakucao tako jako pendrekom po glavi, da sam gotovo pao u nesvest. Dok smo cekali da nas neko prebaci u Urgentni centar, videli smo kako policija juri Terazijama, kroz Kolarcevu, prema Trgu Republike. Jedan deo njih je jurio prema Knez Mihailovoj. U prolazu su udarali pendrecima po parkiranim vozilima ispred knjizare. Lomili su stakla, farove i spoljna ogledala. Sve je pucalo. Kod same knjizare stajala su dva potpuno napustena trolejbusa koja su tu stigla iz pravca Kalemegdana. Policija koja je jurila Kolarcevom pendrecima je udarala i po tim trolejbusima. Nisam video sta su polomili. Policajci su u trku prolazili pored nas. Plava zena koja je stajala sa nama u jednom trenutku je dobacila policiji: "Sram vas bilo!" Jedan od policajaca koji je trcao prema Knez Mihailovoj na to je odgovorio: "Mi ovo cekamo vec dva meseca!"

(Nastavice se)