DA LI JE POSLOVNI SPORAZUM "MITILINEOSA" I "TREPCE" UVOD U PRIVATIZACIJU OVOG KOMBINATA

"Covece, bre, moras da imas poslovne tajne!"

Najnoviji posao sa "Trepcom" omogucio je "Mitilineosu" da sa vise od 100.000 tona robe godisnje iz kosovskog, jednog makedonskog i drugih izvora, postane jedan od vodecih evropskih trgovaca metalima

Slobodan Markovic
dopisnik "Nase Borbe" iz Atine

Direktori privatne grcke grupacije za medjunarodnu trgovinu metalima "Mitilineos" i Rudarsko-metalursko-hemijskog kombinata "Trepca", Evangelos Mitilineos i Novak Bijelic, potpisali su u ponedeljak u Atini sporazum o petogodisnjoj saradnji ta dva preduzeca.

Prema sporazumu, "Trepca" ce grckoj firmi isporuciti svog olova i cinka za 350 miliona dolara. S druge strane, "Mitilineos" ce poslati kosovskom preduzecu da preradi koncentrat tih ruda - poreklo nije pomenuto - u vrednosti 150 miliona dolara, i masine i rezervne delove za jos 19 miliona.

Izvrsavanje posla ce komercijalno-finansijskim uslugama omoguciti "Generaleksport" i "Jugobanka" ciji su direktori Andrija Dozet i Milos Milosavljevic druga dva potpisnika ugovora.

Nije receno koliko ce rude "Trepca" isporuciti grckom trgovcu. Na pitanje o tome, Bijelic je odgovorio dopisniku "Nase Borbe": "Sto ce ti to tebi? Ne, ne, ne! Ne treba ti to da znas! Covece, bre, moras da imas poslovne tajne, covece! Nema razgovora!"

Proizlazi da je poslovna tajna zapravo cena metala po kojoj je "Trepca" sklopila sporazum, iz cega bi se moglo zakljuciti i kolika je potencijalna zarada grckog trgovca. Drugi, nesto govorljiviji zvanicnici su u cetiri oka tvrdili da cena zavisi od one na medjunarodnom trzistu.

Znacajna prilika za pravilne poslovne poteze
Sadasnji i buduci drzavni i poslovni potezi bi se mogli prozeti jos potpunije. Tako je Mitilineos u prisustvu vladinih zvanicnika uputio "poziv ostalim grckim privrednicima za aktivnije ucesce u ponovnoj izgradnji privrede SRJ koja nudi sve garancije za uspesnu privrednu aktivnost". Mitilineos je rekao i da ocekuje skoro donosenje zakona o privatizaciji sto je "znacajna prilika za pravilne poslovne poteze" u SRJ.
Sve to zajedno nagovestava sta bi grcki trgovac metalima mogao da smatra pod obavljenom "veridbom" i dolazecim "vencanjem" s "Trepcom".

Deda i unuk

Porodicna firma "Mitilineos" u sadasnjem obliku "grupacije kompanija" postoji tek sedam godina i vec, po sopstvenim tvrdnjama, "vazi za najvecu na Balkanu, na istocnom Sredozemlju i na Bliskom istoku".

A najnoviji posao, tvrdi atinska stampa, omogucio je "Mitilineosu" da sa vise od 100.000 tona robe godisnje iz kosovskog, zatim jednog makedonskog i drugih izvora, postane i jedan od vodecih evropskih trgovaca metalima. "Ovim postajemo veoma velika firma", potvrdio je zadovoljni Mitilineos dopisniku "Nase Borbe", ni on ne ulazeci u cifre.

Njegov deda koji je 1908. zapoceo "porodicnu aktivnost na polju metala", imao bi sve razloge da se ponosi unukom. Nije slucajno da propulzivni razvoj preduzeca pocinje bas 1990, u vreme politickog i drzavnog raspada na evropskom istoku gde su, izmedju ostalog i rude, i ekoloski stetna prerada metala koji "Mitilineos" prodaje i na evropskom zapadu.

Poslovi na liniji Atina-Kosovska Mitrovica su diskretno poceli u "sivoj zoni" prestanka vazenja sankcija UN protiv Srbije i Crne Gore krajem 1995. Usledilo je potpisivanje novih i vecih ugovora, da bi sada ocito veoma zadovoljni Mitilineos rekao da je novi sporazum "veridba", a da se posle njegovog isticanja kroz pet godina nada i "vencanju" dve firme. Drugim recima: nekom obliku dugorocne integracije, mozda i svojinskom aranzmanu.

S jedne strane, grcka kompanija dobija od najveceg balkanskog proizvodjaca metal najviseg kvaliteta, a kosovsko preduzece - kako izgleda ne samo ono - dobija stabilan izvor deviznog finansiranja.

Medjutim, postoji i jedno "ali", prokomentarisao je atinski list "Elefteros tipos" dan uoci sklapanja sporazuma: "nesigurna politicka stabilnost etnicki albanske pokrajine Kosovo". Po misljenu lista, Mitilineos je upravo zato obezbedio posao kod grcke "Organizacije za osiguravanje izvoznih kredita".

"Elefteros tipos" dopusta mogucnost "negativnog razvoja prilika" posto je, "uprkos cinjenici da taj sporazum uziva opstu podrsku i ohrabrenje politickih rukovodstava dveju zemalja", "Kosovski informativni centar" proslog petka podsetio na ranije "upozorenje" Ibrahima Rugove o tome da su kosovski Albanci "odlucni da bojkotuju svaki potez strane kompanije koja saradjuje sa beogradskom vladom i interesuje se da investira na Kosovu".

Na pitanje o tome, Mitilineos je izjavio dopisniku "Nase Borbe" da smatra da ce "taj problem (kosovski) biti resen na miran nacin i da nece biti nikakvih problema" za posao s "Trepcom".

Rekordni skok akcija

Optimizam vlasnika grcke firme potvrdjuju kotacije njenih deonica na Atinskoj berzi gde spadaju medju najunosnije s prinosom koji prevazilazi 124 odsto. Vrednost im je prosle nedelje najpre u dva navrata skocila za oko 12 procenata, a u ponedeljak za jos osam odsto sto je i najveca dopustena dnevna promena cene na toj berzi.

Politicki je simbolicno sto je sporazum "Trepca" - "Mitilineos" potpisan u zgradi Ministarstva nacionalne privrede Grcke. Bilo je i onih koji su ocekivali dolazak saveznog premijera Radoja Kontica, ali njega nije bilo medju cak 40-ak putnika "Geneksovog" aviona koji su ovim povodom dosli na nekoliko sati u Atinu.

Na svecanosti nije bilo ni "domacina", ministra privrede i finansija Janosa Papandoniua. Potpisivanju je prisustvovao njegov podsekretar Alekos Baltas, a u ime vlade SRJ savezni ministar finansija i vrsilac duznosti guvernera Narodne banke Bozidar Gazivoda. Uz njih i ambasador Grcke u SRJ Panajotis Vlasopulos, otpravnik poslova Ambasade SRJ u Grckoj Gojko Skopelja, predsednik PKJ Mihajlo Milojevic...

Baltas i Gazivoda su u kratkim govorima izrazili nadu da sporazum predstavlja uvod u dugorocnu privrednu saradnju dve zemlje: "Na nivou prijateljskih i bratskih odnosa dveju drzava i naroda" - rekao je Baltas, odnosno "U nasoj prijateljskoj tradiciji", kako je ocenio Gazivoda.

Pored toga, VD guvernera NBJ je rekao i u cemu je konkretno interes drzave za grcko-kosovske metalske poslove: "Iz toga smo imali obostrane koristi: preduzece da pokrene proizvodnju, a mi da jacamo devizne rezerve".