BRITANSKI KNJIZEVNIK I PERFORMER ENTONI HAUEL PONOVO U JUGOSLAVIJI

"Prakticnije je omoguciti nekome da vidi performans, nego da mu date dobro napisanu kritiku. Metropola cesto na provinciju gleda sa potcenjivanjem, skepsom ili podsmehom", kaze Entoni Hauel

Ivica Bizetic

Jedan od najprovokativnijih svetskih umetnika u poslednje tri decenije nesumnjivo je Entoni Hauel. Ovih dana gospodin Hauel zavrsava svoj dvomesecni boravak u Jugoslaviji, tokom kojeg je pretezno boravio u Beogradu, mada je posetio jos nekoliko gradova Srbije i Crne Gore. Za njega ovo nije prvi put da dolazi u nasu zemlju - bio je gost Beograda od kraja 70-ih na ovamo - i tokom ranijih boravaka je uspostavio mnogo umetnickih kontakata sa nasim stvaraocima, kako to cesto istice sa zadovoljstvom.

Umetnicka biografija Entonija Hauela je izuzetno interesantna. Kao dvadesetogodisnjak, bio je clan ansambla britanskog Kraljevskog baleta, ali se ubrzo posvetio pisanju. Privukao je paznju na sebe vec prvom zbirkom pesama "U unutrasnjosti zamka" (1969), a paralelno sa karijerom pisca je poceo i sa sticanjem ugleda predavaca. Usledili su razliciti umetnicki projekti: njegova horska pesma "Essora Tessario", ansambl za izvodjenje performansa "Pozoriste gresaka", umetnicke radionice, objavljivanje veceg broja knjiga ("Imruil" - slobodni prevod sa predislamskog arapskog jezika, nekoliko zbirki poezije, romani, strucne publikacije), predavanja i organizacija festivala "Cardiff Art in Time" samo su neki od njih.

Povod za razgovor sa gospodinom Hauelom je predavanje pod naslovom "Performansi", koje je odrzao u citaonici Britanskog saveta. Na ovom predavanju Hauel je govorio o magazinu "Gredz Suit", ciji je inicijator i autor od samog nastanka, pre nekoliko godina. "Gredz Suit" se distribuira sirom sveta, a specifican je ne samo po tome sto prati najaktuelnija kretanja u umetnosti, vec mozda jos vise zato sto je radjen u formi videa i "izdaje" se na VHS video-kasetama.

Na pocetku razgovora, gospodin Hauel govori o magazinu koji uredjuje i koji, kako istice, odrazava njegovo shvatanje umetnosti, mada bez predrasuda i prejudiciranja.

Entoni Hauel: Magazin "Gredz Suit je nastao pre nekih pet godina, a razlog sto je izabrana forma video-kasete jeste da mnogo vise ljudi voli da odgleda video, nego da cita. To je narocito vazno zbog jezickih ogranicenja. Prakticnije je omoguciti nekome da vidi performans, nego da mu date ne znam koliko dobru kritiku - napisanu kritiku. U svakom izdanju, "Gredz Suit" pokriva 4-5 umetnickih dogadjanja, i svaki od tih priloga je, na izvestan nacin, pandan novinskom clanku. Ipak, bilo bi pogresno porediti "Gredz Suit" sa televizijskim prilozima - za razliku od njih, mi nismo pod presijom kakva obicno prati ljude koji rade programe o umetnosti za TV.

Sve vreme istrajavamo na predstavljanju ne samo etabliranih umetnika, odnosno profesionalaca, vec redovno pratimo i interesantne nove stvaraoce, mlade autore koji jos studiraju na umetnickim skolama ili akademijama. Naravno, ne radi se samo o britanskim umetnicima, vec nam je vazno da ukazemo i na stvaralastvo onih autora koji ne rade u svetskim centrima. Jer, ukoliko umetnik nije iz Londona, Pariza, Njujorka ili Berlina, lako moze da mu se dogodi da bude marginalizovan.

Konacno, ima mnogo umetnika koji ne uspeju da dobiju podrsku od vlade ili neke kulturne institucije, ili jednostavno nemaju sponzora, a i te kako imaju sta da pokazu. Za takve stvaraoce je neki bijenale ili slicna znacajna manifestacija cesto nedostizni cilj, i to je problem prvenstveno umetnika iz zemalja Istocne Evrope ili iz siromasnijih drzava uopste. Za njih je "Gredz Suit" idealna prilika da se bar koliko-toliko probiju na medjunarodnom nivou.

Nasa Borba: Smatrate li da je to jedan od nacina da stvaralac predstavi i svoju zemlju, odnosno umetnicka kretanja u njoj?

E. H.: Mi smo uvek imali internacionalnu notu u magazinu. Ipak, mislim da umetnici nikada ne predstavljaju nesto ili nekoga - bilo da se radi o drzavi, naciji, narodu ili pravcu. Umetnik uvek predstavlja sebe.

NB: U kolikoj meri ste zadovoljni prijemom na koji je "Gredz Suit" naisao i da li planirate neke koncepcijske izmene?

E. H.: Svestan sam da je ovo projekt koji ne moze da racuna na neke monumentalne cifre. Nas tiraz je oko 200 primeraka, koji se distribuiraju pretplatnicima. Redje su to pojedinci - nasi pretplatnici su pretezno kulturne i umetnicke institucije: na prvom mestu skole, akademije, udruzenja, radionice i kampovi. S obzirom da smo iz Velsa, imamo teskoca kod nalazenja sredstava, posto ljudi iz centra - u ovom slucaju, iz Londona - popreko gledaju na inicijative koje dolaze iz provincije. Naravno, to nije slucaj samo sa ovim projektom, niti je to karakteristicno samo za Veliku Britaniju. Uvek i svuda nailazimo na slucajeve u kojima metropola gleda na provinciju nekad sa potcenjivanjem, nekad sa skepsom, a nekada cak i sa podsmehom.

Inace, primecujem da me sve vise privlace monografije. Kada su koncepcijske inovacije magazina "Gredz Suit" u pitanju, mislim da bi bilo lepo i interesantno uraditi monografije umetnika, ali kroz razlicite forme. Tako bi to jednom bila knjiga, drugi put video, treci put bi se kao logicno resenje mozda nametnuo CD. To je za sada jos u potpunosti otvoreno, a vreme ce pokazati da li ce se i sta ce od svega toga ostvariti.