Pendreci u pola osam

8. januar - Beograd

Ko je tu zbog koga?: Zvizduk za Drugi dnevnik

Vodi ga u haustor, ubij ga

U sredu, 8. januara, oko pet sati popodne, vracao sam se sa posla. Isao sam Sremskom ulicom i zvizdao u pistaljku. Nisam clan nijedne politicke stranke, a na demonstracijama sam ucestvovao uvek kad sam mogao. Preko puta kafica "Sat", u jednoj kapiji stajalo je desetak uniformisanih policajaca. Isao sam ovom ulicom i zvizdao. Nisam zvizdao njima u lice, niti sam ih cak gledao. Jedan od njih mi je dobacio: "Vidi sta je prava pistaljka!", pokazujuci svoju policijsku pistaljku. Na to sam mu odgovorio: "Vidi sad ovo!", i izvadio sam jos jednu pistaljku iz dzepa. Dunem u obe odjednom, i podjem dalje. Mislim da sam cuo da su se smejali. Na cosku kod Komercijalne banke neko iz koalicije "Zajedno" je drzao govor. Posto je bila velika guzva, prosao sam kroz podzemni prolaz i izasao sam na ugao kod Komercijalne banke. Policijski kordon je bio postavljen bas kod tog podzemnog prolaza, celom sirinom Ulice srpskih vladara. Taj kordon je bio postavljen uz sam zid prolaza, na oko 40 cm, tako da onaj koji je hteo da izadje iz prolaza morao je da se ocese o zid prolaza ili o kordon. Dok sam se provlacio, zvizdao sam. Drugi kordon je zatvarao prolaz Terazije - Trg Nikole Pasica. Bio je postavljen izmedju Komercijalne banke i picerije "Beograd". Tu, na uglu kod Komercijalne banke, stanem da malo zvizdim. Odlucim da krenem kuci, pa podjem natrag istim putem kojim sam i dosao. Prodjem ponovo kroz onaj tesnac od 40 cm, zvizdim, ali ne gledam u policajce. Dok sam prolazio jedan me policajac bez ikakvog povoda sutne. Drugi je pokusao da me saplete. Ostali su nesto dobacivali i psovali. Okrecem se i zvizdim u njihovom pravcu. Odjednom, uhvatise me i uvukose u kordon. Cuo sam uzvike: "Daj ga ovamo! Daj da ga ubijemo!". Dva-tri pendreka su me lupila po glavi. Opirao sam se ali nije vredelo, drzali su me izmedju sebe. Udarali su me pendrecima i pesnicama po glavi. Njih petorica-sestorica su uzvikivali: "Ma, vodi ga tamo u haustor, ubij ga! Zbog tebe smo mi ovde. Pokazi mu!". Dok su vikali dobio sam jos pet-sest udaraca pendrekom. Razvukli su me bili kao lutku, jedni me vuku na jednu stranu, drugi na drugu. Tada je prisao neki njihov s visim cinom, valjda komandir. Izbecio se na mene: "Sta je bilo ovde, sta se desava?!" Na jakni sam imao zakacen dzepni kalendar koalicije "Zajedno". Komandir me zgrabio za taj kalendar i iscupao ga. Sa kalendarom mi je pocepao pola jakne. Jedan policajac iz kordona koji je bio najekstremniji, koji me je do tada najvise tukao, nekoliko puta me je udario pesnicom u glavu pred komandirom. Drao se: "Ti djubre jedno, ja sam ovde zbog tebe!", a zatim me pljunuo u lice. Sve je to bilo pred tim komandirom. Njih nekoliko iz kordona su molili komandira da me odvedu u haustor i da me tamo nauce pameti. Tada se pojavio drugi, nesto mladji komandir koji je naredio da me privedu u SUP. Drzali su me u policijskom automobilu, njih dvojica u uniformi, i ispitivali. Onaj koji je sedeo napred me pitao gde zivim, sta radim. U besu sam rekao da ne radim nista, iako sam zaposlen. Poceo je da vice na mene: "Nista! Znaci ti si neki mangup, lopov, hoces da budes drugi Ljuba Zemunac". Drugi je sedeo pozadi do mene i sve vreme me cuskao i psovao. Tada je jedan policajac prisao kolima, otvorio vrata i rekao: "Da znas da cemo te sada pustiti, da ne kazes da smo neljudi". Policajac koji je sedeo do mene, skinuo je bio slem i drzao ga u ruci. Dok sam izlazio iz kola udario me je slemom za potiljak, onako svojski.

20. januar - Beograd

Pendrekom preko kisobrana

U pola osam krenula sam sa svojim Palilulcima u protestnu setnju. Krenuli smo od ugla Starine Novaka i 27. marta. Policija nas je zaustavila iza pola devet kod Robne kuce na Terazijama. Kordon je preprecio Terazije, od Robne kuce do Terazijske cesme. Bilo je puno stranih novinara. Narod je pistao, i udarao u lonce i poklopce. Odjednom nam je, iz pravca Ulice srpskih vladara, znaci nama iza ledja, prisao kordon policije. Nasli smo se kao u tunelu, ispred i iza nas kordon. Svi smo cucnuli. Okrenuli smo se licem prema onima koji su nam dosli sa ledja. Poceli su da nas teraju na trotoar. Blizu mene stajao je jedan sitan, stariji covek. Nosio je kisobran, kao i vecina nas, jer je padala kisa. Covek je bio celav, a lice mu je bilo bledo. Policija ga je gurnula stitom, on je izgubio ravnotezu i pao. Dok je padao pruzio je ruku prema njima. Tada su poceli da ga tuku pendrecima po glavi, ali preko kisobrana koji mu je pao preko glave. Cica se nekako sav skvrcio. To je bilo strasno videti. Skocila sam na njih svojim kisobranom. Tada su poceli i mene da tuku, i izgubila sam svest. Kad sam se osvestila, nasla sam se na trotoaru, na uglu kod hotela "Balkan". Moji su me Palilulci tu dovukli. Ne znam sta je dalje bilo s tim covekom. Pricalo se da ga je odvela hitna pomoc.

21. januar - Beograd

Nazvao me zivotinjom

Predvece, 21. januara, krenuo sam iz svoje ulice, preko Vukovog spomenika na Terazije, u koloni demonstranata. Neometano smo isli kolovozom i oko pola devet stigli smo na Terazije. Tu je policijski kordon stajao uz ivicnjake, sprecavajuci ljude da izadju na ulicu. U jednom trenutku neko je predlozio da zaobidjemo kordon, to smo uradili i tako smo istrcali na ulicu. Kad su to videli, krenuli su prema nama sa isukanim pendrecima. Medjutim, mi smo posedali na ulicu. Bilo nas je oko 200-300 na samoj ulici, dok je okolo, na trotoaru, stajalo oko 1.000, ili vise demonstranata, koji su sve to posmatrali. Uto je prema nama dojurio kodon policajaca, sa beretkama i bez stitova, iz pravca Palate "Albanija". Postavili su se naspram ljudi. Mi smo sedeli na ulici, zauzimajuci celu sirinu Terazija. Ja sam sedeo u drugom-trecem redu ispred policije, blize restoranu hotela "Moskva". Video sam da su se neki policajci cak i smejali: "Zar moramo da vas i nosimo?", govorili su. Dvojica su stvarno prisla jednom demonstrantu i digli ga sa zemlje. Medjutim, drugi su prisli grublje, te su krenuli da udaraju ljude koji su sedeli na ulici, pendrecima po glavama. U mojoj blizini je neki policajac pendrekom tukao jednog coveka, dok su drugi gradjani skocili u zastitu. Meni je prisao jedan policajac sa zamahnutim pendrekom. Medjutim, nije me udario pendrekom, vec sakom po glavi. Od udarca mi je odleteo kacket. Taj isti policajac mi je uzeo kacket. Ustao sam i trazio da mi ga vrati. Kad mi je vratio kacket, trazio sam mu broj znacke. Nije hteo. Ja sam insistirao: "Kad si mogao da me udaris, budi toliko posten pa mi daj broj". Gledao me mrko i rukom zaklanjao broj. "Bezi, ubicu te!", besno je procedio. Nazvao me je zivotinjom, a jednog starijeg coveka do mene, dzukelom. Njegov kolega me je malo pogurao prema trotoaru: "Skloni se, ubice te!". U medjuvremenu, ljudi su se vec razbezali sa ulice, pogotovu kad su videli da ka nama trce drugi policajci sa stitovima, kao pojacanje. Sklonio sam se i ja na trotoar. Nasao sam tog istog policajca na Terazijama kod Komercijalne banke, u kordonu duz ivicnjaka. Prisao sam mu, stao ispred njega i zagledao broj. Rekao mi je da bezim, ali sam ipak uspeo da procitam broj 443742 na njegovog znacki.

(Nastavice se)