IDUCE NEDELJE NOVI PREDLOG ZAKONA O STAROJ STEDNJI

Radna grupa koja drzi nova resenja u strogoj tajnosti trebalo bi da tokom sledece nedelje privede posao kraju i uputi Saveznoj vladi na usvajanje, a ova potom poslanicima Saveznog parlamenta

Stare devizne stedise ovih dana ce napokon docekati novi predlog za isplatu svojih potrazivanja, za koji se tvrdi da ce, za razliku od nekoliko prethodnih, biti prihvatljiviji i za stedise kao poverioce i za drzavu kao duznika, sto se do sada nikako nije moglo pomiriti. Tokom naredne nedelje trebalo bi da Radna grupa, ako ne bude odlaganja, privede kraju izradu novog Predloga zakona za resenje stare devizne stednje i uputi ga na usvajanje Saveznoj vladi, a ova potom poslanicima Savezne skupstine.

Clanovi Radne grupe i dalje insistiraju na tajnovitosti i uglavnom postuju interni dogovor da ne otkrivaju detalje iz novog Predloga zakona dok se posao ne perivede kraju, da se ne bi uzbunjivala javnost i sirile poluinformacije pre vremena, kako nam je rekao jedan od clanova Radne grupe.

Ono sto je ipak za sada "procurilo", kako je nas list vec pisao, odnosi se na predlog da se za isplatu stare stednje angazuje i deo drzavne imovine, posto je sasvim jasno da za isplatu oko 6,5 milijardi maraka duga u gotovini, pogotovu u kratkom roku, nema nikakvih mogucnosti. Ovaj predlog nije nov, pominjan je i ranije, ali je tek sada odluceno da se aktivira, posto je utvrdjeno da drugih realnih izvora nema, a stara stednja se mora isplatiti, ako ni zbog cega drugog, ono radi normalizacije odnosa sa medjunarodnim finansijskim organizacijama.

Najveci deo pomenutog duga od 6,5 milijardi maraka, kaze jedan od nasih sagovornika iz Radne grupe, otpada na krupne stedise i isplata tog duga je problematicna, tako da njima moze biti zanimljiva ponuda drzavne imovine (koja se sastoji od stambenog i poslovnog prostora, raznih prevoznih sredstava, umetnickih predmeta) dok se gro sitnijih stedisa, koji cine oko 85 odsto, relativno lakse moze isplatiti. Dobar deo ukupne sume duga otpada na pripisane kamate za sve ove godine dok se stednja nije mogla podizati. Razna udruzenja starih stedisa vec su se oglasila, da podsete predlagace zakona na svoj kategoricki stav - ni u kojoj varijanti ne zele da cekaju deset godina na isplatu celog duga, sto je figuriralo u nekoliko dosadasnjih (propalih) predloga.

Ima, medjutim, i suprotnih misljenja, po kojima su devizne stedise ipak privilegovane u odnosu na dinarske. Kako nam je objasnio jedan od bankara cija finansijska institucija ima dug po osnovu stare stednje, oko deviznih stedisa se godinama dize prasina, dok su zapravo dinarske fakticki "opljackane" i sasvim zaboravljene. Devizne stedise bar nominalno, na svojim knjizicama imaju svoje uloge, za njih garantuje drzava i bice kad-tad isplaceni, dok su dinarski ulozi brojnim devalvacijama i denominacijama domace valute za vreme hiperinflacije (i inflacija pre nje) jednostavno izbrisani i vise ne postoje.

Formalno pravno gledano, dinarske i devizne stedise su ravnopravne, s tim sto se kod nas dogodilo da su oni koji su se opredelili za stednju svoje nacionalne valute tu svoju ustedjevinu prakticno "bacili kroz prozor", kaze nas sagovornik. Sto je najgore, niko to i ne pominje, cak drzava taj slucaj tretira kao normalan.

B. M. Stepanovic