NEMACKI SOCIJALDEMOKRATI POSLE POBEDE BRITANSKIH LABURISTA
U potrazi za nemackim Blerom
SPD ima ozbiljnih problema da - u trenutku kada konzervativno-liberalna
vlada planira znacajne reforme - ponudi alternative koje bi imale isti efekat a
istovremeno kod biraca naisle na vise simpatija
Snezana Bogavac
dopisnik "Nase Borbe" iz Bona
Novi britanski premijer Toni Bler verovatno i ne sluti na kakve je muke
stavio nemacke socijaldemokrate. Medju politicarima najvece nemacke opozicione
stranke, Socijaldemokratske partije Nemacke (SPD), rasplamsala se rasprava o
tome da li treba i sta bi i oni trebalo da izmene u svom nastupu da bi na saveznim
izborima, na jesen naredne godine postigli pobedu kakvu su prosle sedmice
ostvarili laburisti u Britaniji. SPD je, inace, u opoziciji 15 godina - samo malo
krace nego sto su bili laburisti u Velikoj Britaniji.
Blerova sjajna pobeda posebno je "inspirisala" sefa vlade savezne pokrajine
Donja Saksonija Gerharda Sredera. On, pored sefa partije Oskara Lafontena, ima
najvise izgleda da postane "izazivac" kancelara Helmuta Kola naredne godine.
Lafonten smatra da SPD moze da uci od laburista posle njihove velike pobede, ali
da nema potrebe da ih kopira.
Sreder slovi kao desnica unutar SPD. Levo krilo partije i sindikati zameraju
mu, kako smatraju, preteranu bliskost sa privredom i svetom finansija. Sreder je,
videci sebe mozda vec kao nemacko izdanje Tonija Blera, zatrazio da partija
zapocne programsku obnovu, da se okrene biracima sklonim politickom centru i
da prestane da zastrasuje i satanizuje ljude koji bolje zaradjuju.
Sreder je vesto iskoristio Blerov uspeh da bi svojoj partiji ponovo porucio da
mora da se promeni. Naravno, iz toga kakve promene smatra neophodnim jasno je
da bi, po njegovom misljenju, one najbolje mogle da budu sprovedene upravo pod
njegovim vodjstvom. "Kada bih ja pravio strategiju predizborne kampanje u prvih
plan bih stavio potrebu za modernizacijom i socijalnu pravdu", kaze Sreder, skoro
doslovno ponavljajuci Blerove reci.
"Imajuci u vidu Blerov uspeh moramo resiti otvoreno programsko pitanje
SPD", rekao je Sreder. Medjutim, program za naredne savezne izbore trebalo bi da
bude usvojen tek na Kongresu partije u aprilu 1998. godine kada bi trebalo da
bude odredjen i socijaldemokratski kancelarski kandidat, uprkos tome sto posle
Blerove pobede deo politicara u SPD zahteva i tu izmenu, odnosno imenovanje
kandidata i "personalizaciju" predizborne kampanje, znatno ranije.
Predsednik SPD komisije za temeljne vrednost Erhard Epler pozvao je
partiju da ostane pri sadasnjem "redu voznje", jer ne moze kao kandidata da
ponudi takvu harizmatsku licnost kakav je Bler. Pored toga, Epler smatra da SPD
ne sme da vodi "predizbornu kampanju bez pravog profila", kakvu je imao
britanski premijer. Sef vlade pokrajine Brandenburg Manfred Stolpe smatra,
medjutim, da su u Blerovoj pobedi tri faktora imala kljucni znacaj - kvalitet
partijske poruke biracima, organizacija i sam kandidat. Ali, SPD za sada "hramlje"
kada je rec o sve tri ove stavke. Kandidata, dakle, jos nema, a kako sada stvari
stoje, rivalstvo izmedju Lafontenu sklonijeg levom krilu partije i Sredera bice sve
vece.
Partijska poruka, za sada, takodje je mutna. SPD ima ozbiljnih problema da u
trenutku kada konzervativno-liberalna vlada planira znacajne reforme, ponudi
alternative koja bi imale isti efekat (smanjenje potrosnje i popravljanje statusa
Nemacke u svetskoj konkurenciji), a koje bi kod biraca nailazile na vise simpatija.
Sa organizacijom, tek, stvari nisu u redu. Uprkos trudu, od kada je prosle godine
postao sef stranke Lafonten nije uspeo da podigne unutarpartijsku disciplinu i
ucini da SPD govori jednim jezikom. "Gde je dvoje socijaldemokrata tu su
najmanje tri misljenja", pise u jucerasnjem komentaru liberalni "Zidojce cajtung" i
konstatuje da "ako SPD od Blera treba nesto da nauci, onda svakako to da se
razjedinjavanjem unutar sopstvene partije ne mogu pridobiti biraci".
Jos nije dovoljno lose...
Najmanje se na obe strane govori o faktoru koji bi, eventualno, i
socijaldemokratama, kao i britanskim laburistima mogao da pomogne na putu ka
izbornoj pobedi. Naime, nemacki biraci su, mozda kao i oni u Britaniji, posle
decenije i po siti iste politike i istih politicara. Karakteristican je juce bio komentar
konzervativnog "Frankfurter algemajne cajtunga": "Kao i u Britaniji, i ovde ce
mnogo zavisiti od pitanja da li je ljudima tako dobro da ce se usuditi da se upuste
u avanturu politicke promene. Jer, kada se glasa za levicu to je uvek avantura.
Doduse, Nemci kazu da im trenutno ide lose. Ali, ocito i sami znaju da nisu
sasvim iskreni. Tako lose, da na vlast ne bi ponovo pustili SPD, verovatno im ipak
ne ide".
|
Savet socijaldemokratama dosao je od sefa parlamentarne frakcije zelenih
Joske Fisera koji prizeljkuje da u koaliciji sa SPD smeni sadasnju vlast u Bonu.
Fiser je ponudio jednostavan recept: "SPD mora da nadje kandidata kome ce uspeti
da ucini da Kol izgleda staro". Tako mladjanog kandidata SPD svakako nema, ali
bi komunikativni Gerhard Sreder, koji kao i Bler pazi da u javnosti uvek nastupa
sa smeskom, mozda mogao u senku da baci uglavnom namrstenog kancelara. Sa
novim britanskim premijerom, Sredera - izuzev opstih zalaganja za
modernizacijom i socijalnom pravdom - spaja i odnos prema zajednickoj
evropskoj valuti euro.
Konzervativni politicari su, medjutim, upozorili socijaldemokrate da iz
Blerove pobede ne izvlace preterano dalekosezne zakljucke. Ministar finansija Teo
Vajgel tvrdi da su Blerovi razgovori sa Kolom i njegovim ministrima bili
intenzivniji nego oni sa socijaldemokratama i podseca da je britanski premijer u
predizbornoj kampanji upozorio da u njegovoj zemlji ne treba da se uvode
"pojedina socijalna politicka dostignuca a la Nemacka". Generalni sekretar CDU
Peter Hince smatra da u poredjenju sa laburistickom SPD politika izgleda zastarelo.
Aludirajuci svakako na Kolovu okrenutost Evropi, Hince je podsetio da su
konzervativci u Britaniji izmedju ostalog "platili racun" i zbog blokiranja procesa
evropskog ujedinjenja.
|