Tukli su s dve ruke

Izgledalo je da se povlace: Trg Republike

Stitili prelaz od naroda

Posmatrao sam demonstrante koji su se igrali na semaforu. Bio sam tu kad je iz pravca Knez-Mihailove stigao kordon policije i postavio se tu na uglu kod hotela "Balkan". Stitili su pesacki prelaz od naroda. Napali su pendrecima. Mene su prvo udarili pendrekom po glavi, a kada sam pao, tukli su me pendrekom po celom telu i sutirali. Od udaraca sam se onesvestio. Par minuta nisam dolazio svesti. Kada sam dosao sebi, krenuo sam prema hotelu "Kasina", medjutim, tri saobracajca mi nisu dala da predjem ulicu. Onda sam krenuo prema Prizrenskoj. Medjutim, tu je policija jurila i tukla pendrecima koga god je mogla da stigne. Ovde sam izbegao pendrek tako sto sam se okliznuo i policajac je promasio. Tukli su narod pendrecima s dve ruke. Posle sam otisao u Demokratsku stranku, gde mi je pruzena prva pomoc. Curila mi je krva sa cela i s temena. Zatim su me odveli u Urgentni centar i previli. Uputili su me kod ortopeda, jer mi je povredjena i noga i tesko hodam.

Izgledali su krvolocno

Oko pet sati popodne vracao sam se s mitinga na Trg Republike. Zadatak mi je bio da pratim demonstracije do kraja, pa sam dosao do semafora izmedju hotela "Balkan" i "Moskva". Ljudi su se tu zabavljali skakanjem na ulici dok je na semaforu bilo upaljeno zeleno svetlo za pesake. Svi su se sklanjali sa ulice kad se palilo crveno. Nije bilo komesanja ni guranja, a ni provokacija od strane demonstranata. Odjednom, kao po komandi, policija je krenula dusmanski da bije. Izgledali su krvolocno, kao zveri. Bio sam zaprepascen. Dok su tukli culo se iz pravca kordona: "Ubi! Ubi!" Imao sam press-karticu na jakni i kapu na kojoj je pisalo "Nasa Borba - press". Tada su me oborili na zemlju, ne secam se kako. Video sam iznad sebe policajca koji me bije pendrekom i sutira. Povikao sam: "Stampa! Stampa!" Na to mi je odgovorio: "Ma kakva stampa!" Imao sam srecu sto me je tukao samo jedan policajac. Tukao me uglavnom po ruci. Video sam kako njih petorica tuku jednog koji je lezao na zemlji tako krvnicki kao da hoce da ga ubiju. Pridignem se i krenem da bezim. Policija je nastavila da ide prema hotelu "Moskva" i da tuce redom na koga naidje. Ostao sam kod semafora gde je jedan kordon i dalje cuvao zebru. Usao sam u podzemni prolaz kod terazijske cesme. Tamo sam nasao jednu zenu s detetom od 10 godina. Dete je vristalo: "Mama, bezimo!" Majka mi je prisla sa zeljom da mi da izjavu pod punim imenom i prezimenom, ali nisam imao beleznicu, koja mi je ispala kad su me tukli. Posle sam se ponovo popeo gore da vidim sta se desava i da potrazim Veru. Sve je bilo prazno, ljudi rasterani, a policijski kordon i dalje cuva ulicu. Prosetao sam se pored terazijske cesme i nasao svoju beleznicu. Na uglu kod hotela "Balkan" vidim: guzva i ambulantna kola. Tu nadjem Dragoljuba. Tada smo zajedno presli preko ulice kod "Kasine", gde sam video kako grupa ljudi u civilu i crnim kapama tuce organizovano. Prvo stoje u grupi, pa se onda rasprse na sve strane i tuku. Stajali smo na 15 metara od njih. U jednom trenutku jedan od njih, bas visok, krenuo je prema nama. Kad smo digli ruke i rekli da smo novinari, odustao je. Nisam siguran da li je odustao od svoje namere zbog toga sto smo rekli da smo novinari, jer nisam siguran da je to uopste cuo. Tada su, ispred kioska sa sendvicima pretukli jednog retardiranog decaka, koga svi znaju u gradu, koji je tu valjda zickao. Tukli su sve pred sobom, a onda su odjednom, u coporu, pretrcali put ulice. Video sam jedna kola boje trule visnje, mozda marke "opel", BG 945- 625, kako idu polako Terazijama, uz trotoar, dok su unutra trojica ili cetvoria momaka sa crnim kapama kamerom snimala ljude na trotoaru gde su pre toga "cistili" teren.

(Nastavice se)